30. Inspektor Dragović
Narednih par meseci nakon Nove godine, su prolazili u svakodnevnom radu. Posla je bilo preko glave, tako da što se tiče sexa, bilo ga je malo, jer nisam imao vremena.
Nekako u to vreme, je počela u vili da dolazi Maja. Prezgodna brineta, koja nam je bila predstavljena kao nova gazdina sekretarica, mada sam ja osećao da tu ima nečega više. Naročito, pošto je gazdarica Ceca sve više i sve duže bila, kao poslom, odsutna.
Toga dana mi je u kuhinji crkao šporet i ja se popeh do kancelarije da javim gazdi da zove majstora. U gazdinu kancelariju, kao čovek od povrenja, sam ulazio kad god sam hteo i bez kucanja.
Došao sam do vrata, kucnuo jednom, reda radi, i bez čekanja otvorio vrata.
BLAM.
Zastao sam na vratima, ne toliko iznenađen, koliko mi je bilo neprijatno. Gazda Lula je stajao guzom uspravno oslonjen o sto, dok mu je Maja klečeći obrađivala kurac. Oboje su bili obučeni, a gazda je za tu priliku samo otkopčao šlic, da mu ga ova na brzaka popuši. Oboje su zastali zatečeni.
Maja ustade, obrisa nadlanicom usta i žurno nestade iz kancelarije. Gazda lagano upakova svog stojka, zakopča šlic i sede za stolom.
- Šta je sada? – Reče skoro ljitito. – Taman da svršim.
- Izvini gazda. Nisam znao. Crko je šporet, pa sam mislio...
- Nema veze. Sedi da popijemo po jednu.
- Može. – Rekoh i spustih se u stolicu.
- Slušaj, za ovo niko ne sme da zna.
- Pobogu gazda. Ja sam čovek od poverenja.
- Vidi. Ceca i ja već duže vremena ne živimo kao nekada, ali ne bih voleo da ona iskoristi ovo. Ja znam da se ona tuca sa drugima, a ni ja nisam baš neki svetac.
- Ne znam gazda. – Rekoh da ostanem neutralan izvan cele te priče.
- Šta ne znaš? – Reče on pomalo ljutito. – Pa zar misliš da sam ja glup? Znam da je tucaš kad god stigneš. I ti i onaj Simeon.
Ćutao sam. Strah mi obli telo iščekujući njegovu reakciju.
- Ali nema veze. Dokle god je vas dvojica cepate, ja sam miran. Ne razvodim se samo iz razloga da ne delim sve ovo sa njom.
Laknulo mi je.
- Dobro. Ne interesuje me da li jebeš Cecu ili ne, samo nemojte da vas ja ili bilo ko drugi vidi. Evo ti broj telefona, nazovi majstora i opravi taj jebeni šporet.
Dao mi je vizit kartu iz sveske sa stola i ja odoh.
U kuhinji me je čekala Ceca u negližeu.
- Šta ćeš ovde ludo tako obučena?
- Došla sam da ti ispušim. Gladna sam tvog semena.
- Sada dolazim od Lule, zna za nas.
- Pa šta, tim bolje. Sada ne moramo da se krijemo.
- Rekao je da ćemo najebati ako nas vidi.
- Ma ko ga jebe. Ionako on trpa onu drolju od sekretarice. Skidaj gaće.
Na svu muku, tada sam dobio jedno vrhunsko pušenje.
...
Nedelju dana kasnije.
Jutro. Probudili su me zvonjava i lupa na vratima. Ogrnuh se čaršafom i uputih ka ulaznim vratima, pitajući se ko je to sada ovako rano.
Otvorio sam vrata i u stan banuše dva policajca i jedan u civilu. Bio sam zatečen.
- Dobar dan. – Reče čovek u odelu.
- Ja sam inspektor Dragović. Jeste li vi Dule S. – Više je konstatovao nego što je pitao.
- Da. U čemu je problem?
- Morate poći sa nama u policijsku stanicu na razgovor.
- U redu, ali o čemu se radi?
- Tamo će vam sve biti rečeno. Obucite se sada i krenite sa nama.
Nakon pola sata, sedeo sam u policijskoj stanici. Preko puta mene je sedeo inspektor Dragović, a na stolu kafa i pepeljara puna pikavaca. Tada mi je rečeno da su svi ljudi iz Lulinog okruženja pohvatani, a da je on nestao. Mislili su da ja znam, ali ja sam se vadio na to da sam samo radio kao kuvar kod njega, što nije bilo daleko od istine. Lula je bio optužen za razne mahinacije i privredni kriminal, tako da mu je pretilo da mu sve oduzmu što ima. Ja sam bio ispitivan kao i svi ostali njegovi radnici.
Nije mi bilo dobro. Lulina imperija se raspada kao kula od karata, a to znači za mene gubitak posla i neizvesnu budućnost. Nakon razgovora, inspektor Dragović me otprati do vrata kancelarije i reče da se ne udaljavam iz grada, jer će me verovatno ponovo zvati ako im zatrebam.
Došao sam kući i sasuo dva piva u sebi. Nazvao sam telefonom vilu i niko mi se nije javljao. To mi je bio dokaz da je sve otišlo u kurac. Srećom, imao sam stan i pristojnu ušteđevinu dok se ne snađem.
Palo je veče. Nisam znao šta ću sa sobom. Od kolega sa posla nikoga nisam mogao da dobijem i pronađem. Kao da su svi u zemlju propali. Rešio sam da odem do parka i nađem nekoga za sex i zaboravim na ovaj ružan dan. Istuširao sam se, sredio i izašao iz stana.
Ušao sam u polumračan park, našao klupu, pripalio cigaretu i seo. Zabacio sam udicu i čekao da vidim da li će neko da se upeca. Prolazili su pored klupe nekoliko njih, ali od mraka nisam uspeo da im razaznam lica, pa ništa nisam ni pokušavao. Tada se je stazom prema meni približavao krupan muškarac. Po silueti sam znao da je već par puta prošao ovuda, ali od mraka nisam uspeo da vidim ko je. Prišao je nesigurno klupi na kojoj sedim i dubokim glasom upitao:
- Jel’ slobodno?
Glas mi je odnekud bio poznat, ali sam čekao da se prbiliži na svetlost svetiljke i vidim o kome je reč...
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 6 Feb, 2026
- 2319 pregleda
Matori umislio da su mu priče tako fantastične da bi trebali pohrliti na sajt koji reklamira i plaćati mu da ih čitamo. Pri tome danima zatrpava ovaj sajt nezavršenim pričama, ne dozvoljavajući drugima ni da se vide. Praktično ga urušava jer su pregledi i čitanost priča drastično pali. A admini ništa ne vide.
gluplje od glupljeg