Unos podataka

U poslu kojim se bavim, česta pojava je terenski rad i smeštaj na terenu. Bio sam u kasnim tridesetim godinama, pun snage i energije, ali i volje za radom i dokazivanjem. Bio sam oženjen, u potpunosti poštujući sve bračne postulate, od ljubavi, poštovanja i zajedničkih ciljeva do zajedničkih uživanja u svemu što je brak i porodica. U braku sam bio seksualno vrlo aktivan, ali me sve češće i sve duže terensko odstustvo dovelo na ivicu celibata. Potencijal koji sam osećao držao je moju muškost gotovo uvek u poludignutoj poziciji, a svaka i naznaka erotičnosti u okruženju tu poziciju je dizala na maksimalan nivo. Zbog toga sam imao potrebu da se s vremena na vreme smanjim unutrašnji pritisak ostajući u okvirima božjih zapovesti, ručno prazneći prepune rezervoare rasplodnog mehanizma. Obično sam to radio u kupatilu pored sobe u kojoj sam bio smešten na periferiji predivnog malog sela kroz koje se ubrzo trebao graditi objekat na čijoj pripremi sam radio. Vlasnik kuće je bio čovek neznatno stariji od mene, sa dobroizgledajućom, uvek napirlitanom suprugom, koji su svoju snagu i radni staž trošili radeći kao sezonci u hotelima smeštenim u alpske zabiti daleke Austrije. Kod kuće su imali „Staramajku“, kako su je zvali, polupogubljenu, dobroćudnu staricu, za koju nikad nisam shvatio čija je majka, njegova ili njena i osamnaestogodišnjeg vrlo komunikativnog, pronicljivog, čak elokventnog sina. Izgledao je dečačkije od godina kojim se hvalio. On mi je bio domaćin i sluga, portparol za odnose sa stanodavcima, ali i informator o svemu šta se dešavalo u selu i oko njega. Naravno, imao je bezbroj pitanja, mnogo interesovanja, a njegov nemirni duh mu nije dao da propusti ni jedan događaj ili dešavanje u selu. Bio je svedok svemu i svačemu, često i nepotreban i nepoželjan... Ali svojom dobroćudnošću i mladalačkom nevinošću nije nikom činio ništa nažao. Sa mnom se sprijateljio jako brzo, otvoren kakav jeste, ispitao je sve što je mogao, a ja sam se čudio otkud mu tolika potreba da zna, otkud mu tolike teme za razgovore, toliko pitanja za odgovore...

Nakon mog terenskog rada i pripreme, koji sam izvodio uglavnom rano ujutru, i pri čemu mi je pomagao jedan ćutljivi sredovečni seljanin kojeg sam po preporuci starijih kolega angažovao, ostatak dana sam provodio u unošenju podataka u računar, često grešeći, prosto zbunjen njegovim pitanjima i prisustvom. Nisam od onih koji bi ga isterali kako bi imao svoj mir, pa sam promislio, videvši njegovu zainteresovanost, da ga iskoristim kao nekog ko bi svoju energiju trošio u moju korist. Pokušao sam da ga obučim kako da unosi podatke, a na moje iznenađenje to je išlo jako lako, pa je kroz par dana bio moj sasvim pouzdan saradnik.

Taj dan vrućina je bila nesnosna. Brdo po kom sam se verao treperilo je od vreline, pa sam se u moju sobu vratio smoren i slomljen. Ali, na moje prijatno iznenađenje, tamo je već bio moj mladi saradnik pobrinuvši se da klima bude na vreme uključena, praveći prijatnu atmosferu za odmor koji mi je bio jako neophodan. Pozdarvio sam ga, zamolio da nam donese nešto hladno da popijemo, te bez mnogo razgovora otišao u kupatilo, skidajući se još u hodu, odbacujući stvari po podu. Tuširao sam se dugo i polako, beskrajno dugo perući i trljajući moj alat kome je trebala dobra i duga upotreba. Morao sam se isprazniti i činio sam to, ne pomišljajući da li će to neko videti. Kad sam završio, naglo sam zaustavio tuš, okrenuo se i kao krajičkom oka primetio da se nešto pomaklo kod vrata koja su ostala nezatvorena. Pomislio sam da bi to mogao biti on i osetio nagli i dubok stid. Osetio sam da mi je krv udarila u glavu dok sam se brisao i oblačio. Kajao sam se i prekorevao sebe zašto nisam zatvorio vrata iako sam znao da je on tu. Pomisliće, bojao sam se, da sam to uradio namerno. A nisam, zaista. Izviniću mu se u nadi da će razumeti. S tim mislima u šorcu sam izašao u sobu, još uvek držeći peškir u ruci. U tom trenutku on je ušao izvana u sobu na tacni noseći dve hladne, sveže napravljene limunade. Obradovao me prizor, ali zabrinulo pitanje: Pa ko je onda bio ovde, ako ne on? Nije, valjda, Staramajka??? Tek tad mi je krv udarila u glavu, a moja alatka nakon dužeg vremena postala sasvim opuštena i meka... Mutilo mi se, nisam mogao verovati, bilo me istinski stid...

„Gde ti je baka?“, upitao sam ga.

„Ne znam, mislim da je otišla kod komšije na kafu.“, zbunio me odgovorom.

Ipak je to bio on. Ali kad pre i to i limunada – razmišljao sam...

Uzeo sam čašu, seo na trosed i bez reči uživao u okusu i hladnoći. On je seo pred računar, gledajući čas u ekran, čas u mene. Pijuckao je svoju limunadu, u kratkim gutljajima, milujući rub čaše usnama, između kojih je svako malo izvirivao vlažni rumeni jezik... Prvi put sam ga gledao duboko, s nekim drugačijim osećajem, vrativši neke moje preživljene uspomene iz detinjstva koje su poticale baš iz njegovih godina. Bila su to vremena istraživanja, traženja, eksperimentisanja, pokazivanja i dokazivanja. Gledajući njegovo preplanulo golo telo, osetio sam jedva primetno drhturenje u donjem delu stomaka, ali i pomicanje moje alatke, koja se ponovo probudila nakon šoka zvanog „Staramajka“. Otresao sam glavom, odbacujući i pomisao...

„Jesi pripremio podatke, mogu li ih ubacivati?“, upitao je nestrpljiv da bude koristan.

Dao sam mu, pojasnio nejasnoće i vratio se ponovo na trosed, ispijajući svoju limunadu, gledajući ga, zadovoljan njegovom voljom i željom da pomogne. Čvrsto sam odlučio da ga novčano nagradim.

Kuckao je po tastaturi obema rukama, sa po jednim prstom, a pri svakom gledanju u moje papire, tražeći odgovarajući podatak, levu ruku je spuštao i nesvesno počeškao svoju muškost koja se, da li zbog mladosti ili poriva, poprilično primećivala kao ozbiljna izbočina na plavom uskom šorcu. U promišljanju šta se zaista dešava, umoren radom po vrućini, opijen prijatnom temperaturom sobe i limunade, očaran lepotom koju sam gledao, utonuo sam u san, rukom pokrivajući moju alatku koja je tiho pulsirala negde na „pola gasa“.

Koliko sam tako spavao ne znam, ali mi se učinilo da mi se u snove pomešala čudna stvarnost. Osećao sam punu erekciju, ali i dodir koji ju je podsticao. Budio sam se lagano, pokušavajući svesno pojmiti svoj položaj, položaj svakog mog dela tela, te shvatio da dodir koji sam osećao na mojoj muškosti ne dolazi od moje ruke. Srce mi je zalupalo jače, i, čini mi se da se to osetilo i na erekciji. Neko, ko je stvarao dodire, ustuknuo je bešumno, a samo je zvuk škripe stolice otkrio da je taj seo na nju. Progledao sam, meškoljeći se, glumeći da nemam pojma o prethodnom. Rukom sam posegnuo ka mom mališanu koji je, gle čuda, izvirivao iz obruba šorca, vlažan i sjajan. Brzo sam ga pokrio, pomerajući se kako bih seo pristojnije. Pogledao sam ga istraživački i duboko: „Izvini, jebo te...“, rekao sam, gledajući njegov ukočen pogled u kome sam video čak i osećaj krivice, „nisam valjda ovde pred tobom?“, nastavio sam pitanjem kako bih video koliko je on odlučan u tome što, sad sam bio sasvim siguran, želi. Osmehnuo se: „Ma nisi ništa, samo ti se digao. Svima se dešava.“, nasmejao se, okrećući se, konačno, ekranu. Na njegovom šorcu videla se cela njegova veličina u punoj erekciji, koja je izgledala sasvim uvažavajuće. I ja sam se sa olakšanjem nasmejao i prokometarisao: „Vidim, i tebi se dešava.“ On je refleksno spustio ruku na izbočinu, pokrivajući je. Neskriveno sam gledao u tom pravcu i dodao: „Čini se popriličan za tvoj broj godina. Biće da je i centimetara toliko... Beše sedamnaest-osamnaest?“, dodao sam s osmehom nameštajući i moju alatku koja, kao da je slutila nešto, nikako da popusti i povuče se u dubinu i tamu šorca na meni. „Osamnaest.“, ogovorio je s osmehom, lutajući pogledom od mene do ekrana i nazad. „Cm ili godina?“, opet sam upitao šeretski. „Oboje.“, smešio se, dosad pomalo izbegavajući moj pogled, ali ne puštajući svog vršnjaka. „Ne mogu verovati da je broj isti. Moraš mi to pokazati.“, glumio sam neveštog, te se nasmejao ustajući, dok se moj komad istakao kao nikad do tad. „Pa evo.“, polustidljivo je izgovorio, okrećući se na stolici prema meni, rukom pritišćući platno šorca kako bi istakao svoju punu veličinu... Gledao sam impozantnu veličinu, neverujući, tražeći bar jedan razlog zašto na ovako malom telu raste toliki polni organ. Odgovor je bio: Da ga uzmem u ruke i uživam u njemu.