18. Senegalac Elamin

Vozio sam se tako par sati motorom i video česmu pored puta. Stao sam da se osvežim malo i primetio dole ispod malo mesto pored mora. Nigde nije bilo nikakve table niti oznake, već jedan mali uski put koji se je spuštao strmo kroz šumu ka obali. Reših da skrenem i vidim kako je tamo. Imena mesta se više ne sećam, ali je to bilo jako malo mesto još uvek neotkriveno za turiste. Selo je imalo pedesetak kuća, jednu tavernu na trgu koja je ujedno jedina imala nekoliko soba za izdavanje. Turista ovde nije bilo. Samo nekoliko grčkih porodica koje su znale za ovo mesto. Bilo mi je jako čudno, pogotovo što se ovo selo nalazilo u prelepoj uvali na po par kilometara između dva velika i poznata turistička mesta.

Parkirao sam motor ispred taverne i seo u bašti u hladu maslina. Priđe mi stari Grk, koji je pretpostavljam bio i kuvar i gazda i konobar.

- Oriste. – Reče na Grčkom.

Naručih Uzo i salatu od morskih plodova te ga upitah za sobu. Srećom bila je još jedna slobodna. Soba čista uredna sa starim stvarima. Stare stvari su joj davale neku dušu, kao da si došao kod bake na selu. Rešio sam da ovde provedem nekoliko dana i stvarno se odmorim. Bilo je nestvarno lepo i mirno.

Prva dva dana sam proveo u prepodnevnom sunčanju na maloj plaži, dok sam popodneva provodio u hladu maslina u taverni pijuckajući uzo sa salatom od morskih plodova. To vreme sam iskoristio i malo da proverim i sredim motor. Isto tako, uspostavio sam i prisan odnos sa starosedeocima, koji su mahom bili stariji ljudi. Oni su voleli svoje selo takvo kakvo jeste i nije ih interesovao turizam. Naravno, svaki putnik je dobrodošao i bivao ugošćen kako valja. Mene su jako zavoleli, tako da sam posle par dana počeo da se osećam kao da sam njihov. Čak sam naučio i nekoliko grčkih reči. Osećao sam se veoma prijatno i rešio sam da ovde ostanem što duže, dok mi ne dosadi.

Prepodneva sam uglavnom provodio na plaži kupajući se i izležavajući na suncu. Plaža je bila veoma mala, možda nekih pedesetak metara i na njoj je bilo jedva 5-10 kupača. Sa obe strane, plaža se završavala brdom prekriveno gustim šibljem i kamenjem. Kroz njih je vodila zemljana staza širine za jednog čoveka. Pretpostavljam da su te staze vodile do susednih letovališta sa većim i naravno punijim plažama. S vremena na vreme bi se iz tih šuma pojavio crnac natovaren raznim suvenirima i đakonijama koje je nudio turistima. Samo bi tiho prošao našom plažom već unapred znajući da tu nema mušterija i prošao na drugu stranu ka susednoj plaži. Isto tako bi prolazili i mali smešni ljudi koji su na tacnama nosili krofne. Za njih se moglo reći da su bolje prolazili od crnaca, jer bi nekad neki kupac ipak kupio krofnu. Jednom sam to i ja uradio i iznenadio se kako su te krofne ukusne.

Jednog dana, dok sam se na kraju plaže, tik uz šiblje sunčao go, iz staze se pojavi mladi crnac. Bio je visok i mršav. Nosio je neku šarenu plemensku haljinu dugačku skoro do zemlje. Na sebi je imao nakačeno stotine ogrlica i đinđuva i još je pritom nosio neku tablu na kojoj su bili zakačeni razni komadi nakita. Pažnju mi privuče jedan muški novčanik koji se je klatio zakačen o lanac. Bio je to pravi bajkerski novčanik koji sam već dugo nameravao da kupim. Pozvah ga i crnac što zbunjen, što radostan priđe. Spusti stvari na pesak i kleknu pored mene. Nije mi promakao njegov pogled na moje međunožje, ali se napravih mutav.

Počeli smo da trgujemo i pričamo na lošem engleskom. Na kraju smo se pogodili i novčanik dobi novog vlasnika. Popričali smo još malo i saznao sam da se crnac zove Elamin, da dolazi iz Senegala i da ovde radi kako bi zaradio za studije. Čuo je za moju zemlju i jedino što zna o njoj je Tito.

Posle polučasovnog ćaskanja, Elamin ustade i uputi se preko peska ka susednoj plaži.

Nakon par dana, tog popodneva sam izašao iz sobe i sišao u tavernu. Razočarano sam saznao da nemaju više piva i da dostava dolazi tek sutra. Rešio sam da to veče izađem u susedno veće turističko mesto i potražim hladno pivo. Ujedno ću se malo provozati kako mi motor ne bi „zarđao“.

Nije mi trebalo puno. Brzo sam motorom prešao tih 4-5 kilometara magistralom i obreo se u mesto koje je bilo sušta suprotnost od sela gde sam ja bio smešten. Gužva, kola, autobusi, graja, osvetljene prepune prodavnice i sve ostalo što krasi jedno primorsko turističko mesto. Parkirao sam motor i rešio da malo prošetam. Kupio sam par limenki hladnog piva u prodavnici i seo na klupi pored plaže. Zalazak sunca je bio predivan. Na plaži je bilo razbacano još desetak najupornijih kupača. Iza mene je već započinjao noćni život po lokalima. Pijuckao sam tako pivo na klupi i razmišljao ni o čemu. Odjednom me prenu glas:

- Helo.

Okrenuo sam se. Iza mene je stajao Elamin. Visok, mršav crn i sa belim osmehom na licu.

- Hej. – Obradovah se. Poznato lice u nepoznatom mestu, kao da smo se znali sto godina.

- Kako si?

- Dobro. Hajde sedi. Jesi li za jedno pivo? – Upitao sam i pružio limenku piva ka njemu.

- Hvala. – Reče i sede pored mene. – Lepo je ovde.

- Jeste, samo sam se ja tamo u onom selu odvikao malo od gužve i galame.

- Da ono je raj na zemlji.

Nastavili smo tako da čavrljamo na klupi kao dva znanca koji se dugo znaju. Kada smo popili pivo ja mu predložih:

- Sačekaj me ovde, ako imaš vremena da kupim još koje pivo pa ću se vratiti.

- Imam vremena. Moj posao je završio za danas. Nego, hajdemo do mene u sobu, ja imam tamo nešto piva, a dokupićemo još uz put.

- Što se mene tiče može.

- Jer kako pada veče ovde će biti sve veća gužva na promenadi. U sobi ćemo se lepše opustiti.

Brzo smo stigli do njegove sobe. Bio je to sobičak u suterenu jedne velike kuće. Gledao je ka dvorištu i bio opasan živom ogradom, koja je danju pravila hlad, a uveče štitila od radoznalih pogleda u sobu. Elamin sede na pod i prekrsti noge. Pri tome je morao da zavrne i zagužva dugu haljinu, te uspeh da mu vidim snažne crne noge boje abonovine. Ja sedoh preko puta njega i nastavismo sa pričom i pivom. Pošto sam se osećao neudobno posle nekog vremena ga upitah:

- Neće ti biti neprijatno da skinem farmerke. Toplo mi je i neudobno.

- Slobodno, samo se ti raskomoti.

- Ali dole imam samo boxerice.

- Slobodno. U mom plemenu muškarci i žene još uvek idu goli. Meni je trebalo dugo vremena da se naviknem na ovu garderobu. I meni smeta...

Kategorija:
Gay erotske priče 


  • Nema komentara