Refrakcije - Part 2

Nepopijena kafa, gomila papira i mejlovi koji konstantno stižu.

Medju gomilom rasute beline, jedva pronalazim telefon koji neprestano blinka kako bi najavio dolaznu poruku.
Prošlo je nekoliko dana od našeg prvog susreta, a ispod nozdrva sam i dalje mogao da osetim miris šumskog cveća, presečenog, mokrog voća i onu notu zrele kože po kojoj se miris razliva kao kakva uljana boja po platnu.
Poruka je od nje, Snežane.

"Zdravo! Da li postoji mogućnost da današnji termin pomerimo za sat kasnije? Bojim se da neću stići da pozavršavam sve obaveze do 18h. Pozdrav, Snežana."

Zamislio sam je kako kuca tu poruku, tipkajući prstima po ekranu, sa onim, zaglavljenim osmehom u uglu usana. Takve i slične slike mi naviru danima unazad, obično, pred spavanje. Inicijalni problem zbog kojeg sam je i posetio sada je poprimio oblik otključane fantazije i nisam mogao da nazrem da li se radi o pomeranju fokusa s jednog na drugi problem ili je u pitanju nešto drugo.
Nešto mnogo veće.

"Nema nikakvih problema, Snežana. Ukoliko sam dobro razumeo, termin se pomera na 19h?" - odgovaram joj gotovo u sklopu istog minuta.
Prinosim ustima šolju ledene kafe, namrštim se na prvi gutljaj, pa je odbacujem od sebe brzinom svetlosti.
Ekran ponovo blinka i termin od 19h biva potvrdjen.

Ukoliko sam i želeo da analiziram novonastalu situaciju, to mi nije polazilo za rukom. Smatrao sam da tako nešto, jednostavno, nije moguće te da je u pitanju samo posledica rasterećenja. Onog, koje me je dugo pratilo, saplitalo na skoro svakom koraku koji napravim i koje mi je formiralo jednu vrstu blokade koju nisam uspevao sam da probijem, sve dok nisam otišao na tu prvu seansu. Danas, sve ono što je predstavljalo svojevrstan napor, činio sam sa lakoćom. Ustajao bih odmorniji, svežiji, a energija koja mi se uskovitlala medju prstima činila je svoje te sam sve zadatke obavljao na vreme.
Svake večeri bih pustio mlaz ledene vode koji bi me tako savršeno držao u trenutku i dok mi se voda slivala niz glavu, niz vrat, dok mi je kupala grudi bio sam tvrd, zagrejan do granica iznemoglosti toliko da sam grčevito izlivao i poslednju kap iz sebe, puštajući da voda odnese svu tu nakupljenu draž i požudu. Bio sam oslobođen stega, brišući i poslednji tračak paralelne realnosti koja mi se prikradala s ledja, svestan da je samim svojim postojanjem, ona, nešto otključala.
A to nešto pretilo je da se rastoči njenim telom, zategnutim, zrelim grudima koje su cvetale ispod one bluze, ispod tog belog brushaltera koji se nazirao na momente, a kojeg sam kidao, rasturao na delove, ne dopuštajući joj ni da ga dodirne. Mešala mi se svest sa željom, draž sa logikom, ali sa onom slatkastom notom koja bi uspešno pravdala sve te, krivo postavljene, postulate.
Tako zagrejan, odlazim do toaleta. Kabina je prazna, skoro svi su u kancelarijama, a  nekolicina njih je u kuhinji što predstavlja onu čistinu koju moram da popunim. Da je popunim samim sobom, tako nabrekao i raspojasan, čvrsto zatežem samog sebe, butine mi odrzvanjaju i kao da je vidim tu, ispred sebe, kako se nasadjuje, kako gipku, sredovečnu, kožu stapa sa mojom, kako joj se butine lepe za moje, pa odlepljuju dok skače pomahnitalo i želi da me iscedi u sebe, svojom gustinom, svojim stavom, mirisom koji me opija dok me drži za pogužvanu košulju i stenje da je to ono što joj treba.
Mogu da osetim njen sok na butini, tu draž koju pušta, koju ne štedi i daje mi je, sopstvenim prstima, kako je uzima i stavlja mi prste u usta da osetim tu rapsodiju pod zubima.
Rapsodiju ukusa koju smo proizveli tim čulnim, slatkim mešanjem i stapanjem tela. Izlazim iz toaleta zadovoljan, zakopčan i rasterećen, lakši za nekoliko mlazeva.

Uskoro će kraj radnog vremena i to me ponovo budi, omamljuje do te mere da bi svaki otpor ka željenom činu sada bio ništa drugo do uzaludan.
Prebiram po fioci radnog stola te izvlačim, namenjeni joj, poklon. Zlatno-siva ešarpa, sa minimalističkim prikazom cveća po sredini. Prislanjam je o obraz. Punoća dodira me gladi po obrazu, hladni talas svile koji se uvija oko mene uvlačeći me u sebe brže no ikada. Uzimam duboki udah i odlažem ešarpu u srebrnu kutiju pa ponovo nazad, u fioku. Lomim se da li uopšte da je ponesem sa sobom. U najmanju ruku to bi bilo čudno. Pokloniti je ženi koja je psihoterapeut i kod koje danas imam tek drugu seansu delovalo je mlako, nezrelo i odavalo je utisak osobe koja brzo prevlači fokus s jednog na drugi problem, ne rešavajući ni jedan. Da li sam zaista ta osoba? Ustajem do prozora i fiksiram pogled na prostranstvo krovova, izmedju kojih se, tek pomalo, skrio komad neba i dugo prebiram pogledom po prozorima susednih zgrada, kao da medju svim tim mrvicama koje se jedva pomeraju pokusavam da nadjem odgovore na sva pitanja koja me muče.

A opet, ta ista žena koja mi se tako naglo uvukla u um, budila je svu onu produktivnost za koju sam mislio da je izgubljena, istrošena u besanim trenucima suludog preispitivanja stvarnosti. Trebala mi je i priznavao sam to više nego što sam želeo.


"Da li si uspeo da shvatiš šta je predstavljalo kočnicu?" - pita me. Tih 19h časova je otkucalo i nakon nekoliko minuta koje bacih na skidanje kaputa i sakoa, smeštam se preko puta nje. Pali me njena floralna bluza, za koju bih, laički, rekao da je pomalo providna na prorezu kod grudi. Kao da sam mogao da nazrem sudaranje njenih dojki, gledajući kroz tu meku tkaninu. Sve i da je u pitanju samo optička varka, sama pomisao da je tako blizu držala me je ukrućenog.
Ona ešarpa bi joj sada pristajala kao salivena.
Srećom, poneo sam je sa sobom.

"Da, mislim da jesam. Potpuno sam zapostavio sebe trudeći se da na, pre svega, nasilan način promenim okolnosti." - odgovaram joj, trudeći se da joj uhvatim pogled.

"Nasilno menjanje okolnosti obično ukazuje na potrebu za smislom, za koju se, obično, nema vremena. Drago mi je da si to uvideo. Da li je postojao bilo koji trenutak na poslu koji te je uznemirio, a da je bio ove nedelje?" - nastavlja u svom stilu. Na grudima, tačno ispod dojki smešta svoje isprepletane prste, podižući ih, u vis.
Poput bljeska, iskače mi slika mene samog, raspojasanog, odvezanog kaiša, kako žurno prevlačim kožicu preko glavića ne bih li se otisnuo u svet mašte, na pozornicu u kojoj je ona glavni akter. Dok cedim i poslednju kap, brišući se ubrusom, stoji pored mene i osmehuje se. Baš kao i sada.

"Nekoliko kasnih odgovora od susednog tima, ali ništa nalik onome što je bilo ranije. Drastično sam smireniji, rekao bih."

"Taj napredak je vidan. Mislim da pripadaš onom tipu ličnosti za koje je neophodno da samo čuju sopstvene misli na glas."

"Nekad je teško da sve izgovorim, Snežana."

"Slažem se. Zato sam tu. Sve što izgovoriš ostaje ovde."

Znoje mi se dlanovi te ih brisem o pantalone, prevlačeći uzduž, polako, da se ne primeti. Ne skida fiksirani pogled s mene, mojih očiju, brade, vrata. Prožima me pogledom koji mi greje grudi i osećam kako mi se toplina ponovo spušta u pantalone, ka centru svih zbivanja.

"Imao sam sedamnaest godina. Desilo se prvi put na letnjem raspustu, u Crnoj Gori. Imali smo apartman tamo, a ona je bila domaćica tog apartmana."

Oslobodila je ruke i spustila ih pored prekrštenih nogu, tik do crne suknje koja je otkrivala kolena.

"Ko je ona zapravo bila?"

"Žena koja je održavala apartman."

"Tek tako mi govoriš o ženi koja je održavala apartman?"

Poželeo sam da uzmem sopstveni jezik u ruke i raspletem ga do tančina. Nagnula se napred kako bi dohvatila čašu vode sa stola i ponovo, sudar njenih dojki izaziva mi komešanje u stomaku. Ne postoji korak unazad. Ne želim da ga napravim.

"Spavao sam sa njom. Upotrebio bih i drugi izraz ali nije prikladno." - sada ne pomeram pogled sa nje ni po koju cenu. Izraz lica joj se ne menja. Mirnoća na obrazima, ispod kapaka harmonija. Nema indikatora bilo kakve neprijatnosti.

"Nije prikladno? Uveravam te da su svi termini, čak i oni inostrani, potpuno prikladni. Ne možemo iskazati sebe ukoliko se konstantno oslanjamo na školske primere."

"Jebao sam je. Prvi put. Bila mi je druga u životu, ali po svemu, kao da je bila prva." - i zaista, tračak svetla mi pršti pred očima, otkrivajući belinu posteljine, nju naguženu i golu do pojasa i moje zakivanje kao da ću se raspasti svakog trenutka. Odnekud je dopirao očev glas koji mi poručuje da požurim sa spremanjem ako želim na plažu. Oni će otići, a ja ću im se priključiti ali ne zanima me ta plaža, već samo ona koja prigušuje stenjenje time što grize obod pokrivača. Drži me za butine i ne želi da me pusti, steže mi ih tim hladnim prstima i želim da je uhvatim za te obešene dojke i samo ih stiskam do iznemoglosti, dok mi prsti obe ruke ne utrnu.

"Tada si prvi put otkrio jednu od svojih seksualnih preferencija?"

Klimam glavom, ne uspevajući da pomerim trup. Zalepljene cipele za pod mi dodatno otežavaju.

"Podsetila sam te na nju?" - te reči mi odzvanjaju u glavi, otrgnu se iz njenog grla, skaču mi na rame i ulaze u uši jedna po jedna, okupirajući mi um besomučnim ponavljanjem.
Kao da će svakog trenutka zavući prste pod dugmad bluze i otkopčati je.
Steže me oko stomaka, nabreklu ud kao da će pući pod pritiskom metalne šnale na kaišu.
Otkopčavam je i osećam trenutno olakšanje. Poput kakve oslobođene životinje, vrh glavića proviruje iz bokserica. Ona uzima još jedan gutljaj vode. Klizi prstom po vlažnom staklu čaše, ostavljajući klizav trag.

Ćutke, razmiče noge tako da mogu da naslutim boju njenih gaćica ispod suknje. Rozikasta nijansa mi obihrava pred očima. Ne skuplja noge. Ostavlja ih tako, čineći me nervoznim do tačke ključanja. Njen suptilni način igre označava potpuni preokret.

Čak i da se ne desi ništa, poručuje mi da čita moje misli. Duboko, koncizno mi se uvlači pod kožu i odatle izvlači sve ono potisnuto.

"Sledeće?" - glas joj je hladan, ali tek pri dnu oseti se toplina komešanja u stomaku i grudima.
Iz misli mi dopire onaj tinejdžer koji je spreman da ponovo oseti ono za šta je mislio da je samo puka, srećna, slučajnost.

Skoncentrisan, otkopčavam tri dugmeta na košulji.
Izbrojao sam broj, onih, na njenoj bluzi. Ima ih tri i vode tačno do brushaltera.

Prvi osmeh u uglu usana iskače i lepi joj se za lice. Bez uzdaha, bez naglih pokreta i bez ikakve gorčine, zavlači prste pod dugmad bluze i otkopčava ih, jedno po jedno. Odsjaj belog brushaltera preleće pred očima. Blago udubljenje u koži čini je još senzualnijom, gipka koža oko ključne kosti koja vodi u belinu grudi i bradavice koje se pomaljaju ispod prozirne tkanine grudnjaka. Sve što imam, sve što me čini i sve što mi se kovitlalo kroz misli sada je tu, belo, raskopčano, skoro ogoljeno vristi.

"Šta si joj prvo radio?" - pita me, dok raspojasan, povlačim kragnu košulje gore, dole ne bih li, barem malo, uspeo da rashladim kožu koja me peče, krv mi se slila u obraze, a pred očima vidim njene gole dojke ispod tog brushaltera, modre, purpurne bradavice i želim da ih osetim pod jezikom, pod zubima, to meko, klizavo tlo.
Te njene sise, nabrekle, sredovečne sise, koje se nadimaju, spuštaju pa uzdižu vodjene ritmom njenog disanja. Modri kolutovi oko bradavica, meso koje se presijava i štipa za oči.

Polaže dlanove na korpe brushaltera, gladi ih i provlači prste ispod tankih bretela. Jedva prigušujem sopstveni krik dok koračam ka njoj.
Toplota njenih usana koje drhte i vlažni dodir prstiju koji ostaje na mojim obrazima vuku me u središte radnje, tamo gde i svaka druga igra počinje - na usnama, sa zapletenim jezicima koji vode svoju borbu. Sada je sve postalo drastično lakše.

"Svako ima više uloga u životu, a moja nije samo ovo. Posluži se." - priča tiho, jedva čujno, a opet svako slovo odzvanja i čini da je ljubim strastvenije kao da želim da prodrem u nju čitavim telom, dok joj brzo prelazim, jezikom, preko brade, ključne kosti pa sve do onih bradavica zbog kojih sam redovno zalivao kupatilske pločice. Sada su tu, u mojim ustima, pod mojim jezikom. Sada ih sišem, užurbano, marljivo, ne želim da ih pustim kao da sam u sred pustinje našao bocu s vodom. Pijem je naiskap. 
Zabacuje glavu unazad dok mi gura obe dojke u usta. Krute su i oble, mokre od pljuvačke koja se sliva niz stomak. Pratim rad njenih prstiju, gledam kako ih spušta podno stomaka, kako precizno zalazi sve dublje, ispod suknje, kako marljivo krči put do sopstvenih dubina u koje će uskoro zagnjuriti prste, utapajući ih u mokru tkaninu svojih gaćica, polivajući ih požudom dok ne nabubre.
Ljubim je ispod grudi, ližem prostor medju grudima, prelazeći vrhom jezika pa onda vrhom nosa upijajući u sebe sve te razlivene mirise. Miris kože, soli, voća i miris požude.

"Njoj sam prvo radio ovo." - njeno pitanje mi stoji na umu, kao da čeka pravi trenutak da bude izrečeno. Trenutak kada se potpuno spuštam na kolena, dok mi šnala kaiša puca o ogoljeno parče parketa, dok mi se prsti zakivaju u njenu kožu, razvlačeći joj butine u stranu. 

Miris žene. Zrele, pohotne i osvešćene žene. Žene koja i daje i uzima istim intenzitetom, istom merom, koja gura svoje natopljeno medjunožje u moja usta, pod jezik. Počinjem da je ližem, uzavrelo, meko tlo odgovara njenim uzdahom, njenim glasom u koje se sjurilo stotine malih povika. Povika da je uzimam brže, strastvenije, da zagnjurim celu glavu u nju, ogoljenu, vrelu i pohotnu. Krut sam do pucanja, do one tačke kada prodirem u nju jezikom, dok me drži za glavu na ivici da eskalira u psovku, držeći me tako kao na uzdama.
Sok iz nje kaplje, curi joj niz butine, stapa se sa kragnom moje košulje, kvasi je i menja joj boju, čineći me još više krutim.
Gura mi glavu, ne želim da popustim, gura je od sebe u nastojanju da se razbukti predamnom, skupljajući kolena, zatežući butine kako bi prolongirala orgazam, ali joj ne uspeva. Grči se, krši prste na rukama podižući ih iznad glave pa zatim hvata svoje izlizane dojke i čvrsti ih steže u krug, sveteći im se za sav naboj koji su prouzrokovale. Njen orgazam mi se sliva u grlo, aroma mi klizi niz jezik i pod nepcima osećam slatkoću soli koja izvire iz nje.
Ljubim je po butinama dok bojažljivo spušta pogled ka meni, koji sam na kolenima, i dok me gleda ranjivo. Taj prizor me pali  još više, njena ranjivost koja je gola i koju mi pruža na dlanu, da je uzmem, raskrečim noge do onih krajnjih granica i samo prodrem u nju, ispunjavajući je sobom.

"Revanš!" - guta pljuvačku, pa ponosno objavljuje i klizi niz fotelju, na pod, spuštajući se na kolena. Obigrava prstima oko bokserica koje će spasti i na najmanji dodir. Ispred nje se pojavljujem potpun, ogoljen. Svi moji identiteti igraju pred njom, šireći se poput feniksa.
I onaj koji je jednog leta prvi put osetio miris žene.
I onaj koji je u žaru današnjice izgubio glavu.
I onaj koji stoji pred njom, spreman da joj ispuni usta nabreklim udom.
Uzima ga spremno, natapajući ga jezikom, istog trenutka. Spušta vrh mokrih usana na sam vrh glavića i nežno ga ljubi, poigravajući se prstima oko korena.
Jezikom se spušta na dole, guta bespogovorno, vraćajući se na početak i ponovo, ciklično, primoravajući me da je uhvatim za glavu i pomognem joj da održi balans.
Kako ga prima u svoja usta, obrazi kao dve užarene lopte na suncu, udara me tom vrelinom, stenjem, zakivajući se u nju. Davi se, grca, ali tvrdoglavo ga gura sve dublje, želi i dobija, dajem joj više, smislenije, prodornije.
Na ivici sam, stežem butine i hvatam je za glavu, guram je od sebe pa je tako zbunjenu i uzavrelu uzimam za ruku. Brzinom svetlosti kližem na onu istu fotelju na kojoj je do maločas sedela, bacam njen ogrtač na pod, gazi ga dok mi se približava, sedajući mi u krilo. Pomažem joj da centrira, spušta se lagano, držeći me za glavu, pa za vrat, pa za ramena. 
Spušta se i sada takva, počinje da meša.
Hvatam je za ramena i iz sve snage se zabijam tako da vrisne. Još jednom to radim, trudeći se da bude jako, najjače, da oseti svaku žilu onoga što budi, onoga što poseduje.
Gužva mi tu mokru košulju, čupa kosu i naskače jače, bez umora, probudjena, željna. 
"Ovo si htela?! Ovo si htela, pitam te!"
Odgovara mi jaukom, vriskom, grlenim stiskom koji preovladava i nadjačava stapanje butina, sudaranje kože o kožu.
Hvatam je za ramena i jako ljubim, gladno, usporavajući tempo. Prstima joj crtam po ledjima, spuštajući ih sve do guze koju dugo masiram i stežem.
Ljubi me, pa se osmehne, željna bliskosti i onog čvrstog stiska koji joj poručuje da je besprekorna u svakoj svojoj ulozi.
Kao da oseća da sam blizu, da sam na vrhuncu, ponovo pada na kolena i spremno, sa osmehom, dočekuje prvi mlaz.
Topao je, klizi joj niz bradu pa kaplje, preko vrata, na grudi.
Ona se osmehuje, nevino, ali taj prljavi pogled iziskuje još jedan mlaz, ovog puta ispod očiju, po obrazima, pa se stapa sa crvenilom, blažeći ga.

Vraćam se na svoju fotelju i uzimam čašu vode sa stola.
Ona uzima gaćice sa naslona fotelje i navlači ih ispred mene, dok je i dalje na podu.

Zakopčavam se, tražeći pogledom pantalone.
Uskoro će 21h, bacam pogled na sat.

Pre odlaska u stan, iz džepa sakoa vadim srebrnu kutiju sa ešarpom.

"Nosiću je idući put." - obećava.

I zaista, žena drži do svoje reči.

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara