Sloj po sloj, kap po kap
Mina je uvek bila drugačija.
Ta energija koja je isijavala iz nje, njenih pokreta, načina na koji izgovara vaše ime dok se premešta s noge na nogu i suptilno vam se smeši, govorila je više od bilo koje izgovorene reči većine drugih devojaka. Često sam bio u prilici da se zamislim nad njom - diskretno bi uklonila svoje prisustvo svaki put kad bi se poveo razgovor o nečemu što joj ne godi.
Tih godina, teme u našim prijateljskim krugovima uglavnom su se zasnivale na onim prvim dodirima seksa, na sudarima izmedju muškog i ženskog tela i osećaja koji je bio izazvan tim prelaskom iz krajnje nevinog u ozbiljnije doba.
To doba donelo nam je sve one stvari koje su nam se jedino i vrzmale po glavi i bili ste ponosni na sebe jer ih radite.
Ili barem mislite da ih radite.
Mina nikada nije bila deo takvih priča.
Njen stidljivi osmeh u uglu usana koji bi se brzo transformisao u nešto nalik potpunoj ukočenosti umeo je da uzbudi više nego sam miris golih, tek ispupelih grudi, orošenih bradavica koje bojažljivo dodirujete vrhom jezika kao da su od stakla i imate utisak da će se raspršiti ako samo malo jače dodirnete areolu.
Sticajem okolnosti, zajedno smo studirali isti fakultet, ali čak ni tada, ona, Mina nije pokazivala ni jedan indikator svesti o svom fizičkom izgledu. Naprotiv, često bi svoje filigransko telo umela da zamaskira u široke džakove od dukserica, tanak i prefinjen vrat prekrivala bi rolkama i kojekakvim ogrlicama, dok bi sasvim lepo oblikovane grudi vešto skrivala u grumenje teskobnih brushaltera koji bi i ono malo života potpuno iscedio iz njih.
Bojala se sebe.
No, da bi se to uočilo bilo je neophodno stati i tako podrobno ispitati svoju okolinu, smetnuti fokus sa sebe i usmeriti ga ka njoj i ka onome što joj se kovitla venama svaki put kad gola stoji pred ogledalom i bojažljivo ispituje svaki kutak pa žurno prestaje. To je igra za one bezobrazne prste koji ne mare za moral i koji bi zagadili svako tlo sopstvenom neozbiljnošću.
A ona je bila smerna, poštena i ozbiljna i nije dolazilo u obzir gurati prste tamo gde im nije mesto.
Naše apsolventsko veče održavalo se u Metropolu, tradicionalno, kao i godinama unazad na fakultetu.
Tiha i usmerena na polaganje ispita, bila je na korak da odustane od te večeri i potroši ga, primera radi, na statistiku.
Sedeli smo na kafi, nekoliko nas iz grupe i tada, Mina se prvi put drznu.
"Ne volim takva okupljanja i šta tu nije jasno?" - pomalo ljutito se brecnu Ivani na opasku da će i ovog puta - "Mina naći izgovor."
"Sve okej, samo želim da kažem da ćemo svi biti tamo i ako nešto treba da proslavimo to je definitivno završetak ovog cirkusa." - gestikulacijom bi pokazala na objekat preko puta parka u kojem smo, poslednjih godina, često obitavali. Danonoćno.
"Još uvek nismo završili, to je samo formalnost." - vidno umorna, njena opaska je imala prizvuk vapaja.
"Mina, ostao ti je samo poslednji ispit, ne teraj me molim te da ti, kao pesmicu, nabrajam koliko predmeta vučem." - zamenivši uloge, sada je Ivana bila ta koja je ljuta.
"Uvek mogu da pomognem sa tim." - rekla je, slegnuvši ramenima i ponovo joj se u onim rupicama na obrazima pojaviše sitne iskrice dečije nevinosti dok joj se bela i staklasta koža presijavala na svaki, pa i najmanji šum dok je govorila.
Kao svojevrsni glas razuma, dobih želju da je ohrabrim.
"Položićeš u roku, budi bez brige. Ako je neko uložio srce u ovo, onda si to ti." - tek na pomen reči "srce" njen strah je počeo da se otapa i usne joj se, htele ne htele, iskriviše u osmeh.
"Možda bih i mogla da krenem, kad malo bolje razmislim." - bilo je sve što je rekla, ali sasvim dovoljno da je od tog dana osetim drugačije u odnosu na sve one dane kada je bila tu i kada je jednostavno postojala kao "ona Mina".
-Dodje mi da naručim Džek mesto ove kafe, majke mi." - pomalo ironično, Ivana podiže šolju kafe u nameri da nazdravi.
"Sačuvaj tu zdravicu za petak veče, ne troši se." - dodade Petar, naposletku te svi zajedno počesmo razgovor o planovima za petak, utvrdjujući vreme polaska.
Dogovor je pao na 21h ispred hotela. Delovalo je da se horda ljudi sručila na prostor svuda naokolo, stvarajući gungulu i buku na svakom koraku. Ivana je stigla prva. Crna, uska haljina uokvirila joj je grudi, koje su ljutito htele da iskoče van, ali ih je čvrst stisak veza na ledjima grčevito držao na ivici. Petar i ja u skoro identičnoj kombinaciji boja - bela košulja, crna kravata, prasnusmo u smeh čim smo se sreli.
"A nismo se dogovorali!" - tapše me po ledjima, ushićeno. Oduvek je bio veseljak pa mu ovo dodje kao još jedan u nizu filtera kojima često pribegava.
Pogledom potražih Minu. Delovalo je da nije došla.
Zaustio sam da Ivani postavim pitanje, ali me u poslednjem trenutku preseče svest o tome da bi, isto, postalo isuviše sumnjivo za dalja nagadjanja te stavih ruke u džepove i počeh da cupkam nogom u dugoj koloni kojoj je sam kraj predstavljao misaonu imenicu. Blago me je, kažiprstom, dodirnula po ramenu, stiskajući nokat nešto jače no što je planirala. Okrenuh se kao furija i tada mi se, kao bljesak, vratiše one dečije rupice na obrazima koje su mi i promenile svest o njoj. Duga, smaragdno zelena haljina joj je tako lepo pratila oblik tela, da sam postao zatečen novonastalom promenom u trenutku - Ko je ona bila? Štreber, marljivi student, ledena voda koja gasi svaku pa i najmanju vatru požude ili vetar koji je raspiruje?
"Ja sam zatečen, mislim, zatečen sam koliko si drugačija." - spetljah se u sekundi, vadim ruke iz džepova i kao objašnjavam, a zapravo samo pokušavam da ublažim osećaj teskobe u stomaku.
Smeje se. Crveni ruž joj uokviruje zube, brada, blago isturena prati konturu pudera koji, iako skromno nanešen pruža onaj svetlucavi sjaj na koži i čini je staklenom.
"Mislio si da ne umem da se sredim?" - pita me, smešeći se, šeretski, iako potajno zna odgovor.
"Samo nisam želeo da krijem oduševljenje. Ko zna koliko kečeva imaš u rukavu?" - reših da popravim utisak.
Ona me blago udara po ramenu, pa se odmiče korak unazad.
"Čudi me da nisi primetio. Ja volim da učim, tako da nemam kečeve." - opijao me je njen parfem, kombinacija mokre kože, kolutova ananasa i nekog, pritajenog, cveta kojem još uvek ne znam ime. Sve i da nisam bio siguran u odgovor na pitanje koje mi se vrzmalo glavi, sada mi je kliknulo.
Bila je vetar.
Onaj koji te gladi po obrazu, a zatim reže celo telo, pretvarajući se u oluju koja raznosi sve u šta si ikad verovao.
Muzika te večeri je bila lagana, na samom uvodu lokalni bend je započeo izvodjenjem "Krivo je more". Divlje jagode i ona, koja se polako njiše u ritmu muzike i krade radoznale poglede prisutnih kojih, zapravo, nimalo nije svesna. Obraća mi se, sa osetnom dozom poverenja.
-"A sad ozbiljno, molim te, reci mi - Jel nisam preterala sa šminkom?" - lepi svoje oči za moje, strpljivo čekajući odgovor. Počeh da se ježim od blizine njene kože, golog vrata i mirisa koji je sazreo pa sada odaje notu suve ženstvenosti koja zavodi sve ono od čega sam skovan. Razum mi se muti, ali ne dozvoljavam sebi da pokleknem. Sila kojom guram samog sebe da je ne ščepam tu, na licu mesta, postaje nemerljiva.
"Ma kakvi, Mina, ako baš želiš iskreno, tebi nije ni potrebna šminka, ali ovo večeras je baš sa merom, umereno, koncizno, a zavodljivo. Rekao bih, taman." - usmerava pogled na moj podignuti palac, slušajući, pa se ponovo zakucava pogledom u moje oči.
"Hvala ti! Lakše mi je sada, imam utisak da ljudi bulje u mene i ne znam kako da se postavim." - trudim se da razaznam svaku reč, iako masa neumorno skandira, željna veselije muzike.
"Nema potrebe za time, neka svako svakog gleda, barem ti znaš da su pogledi opravdani." - hvatam njenu nesigurnost time što se trudim da obesmislim njen poriv za sumnjom. Usput, dodirujem joj dlan. Topao je i oznojen i ona ga, brzo, izmaknu van mojih prstiju, sklanjajući ga u stranu, prekrivajući time svoje drugo koleno.
"Prestani sa time, imam utisak da mi namerno deliš te komentare samo da bi me ohrabrio." - Hod na ivici sa njom je težak, ali i suptilan i jedna mala nesmotrenost može značiti podizanje garda ne bi li se zaštitila od svoje suštine. Pokušavam to da prenebregnem.
"Tebi nije potrebno ohrabrenje već potvrda nekog ko te poznaje.
Da Mina, lepa si, a večeras si posebno lepa. Dok se većina trudi da ostavi utisak, ti si ga ostavila, a da toga nisi nimalo svesna i plus, dodao bih, kada bi mi dala priliku podrobno bih ti objasnio kakav si utisak ostavila na mene." - zenice joj se ukrupniše i rukom poseže ka čaši vode, isturajući tako grudi napred. Osetivši sigurnost, na sopstveno iznenadjenje, približava mi se i govori u uho.
"Objasni mi sada."
"Sada? Ti baš želiš da te ljudi gledaju?" - poigravam se njenim strahom, razvlačeći ga kroz prste, gužvajući ga kao da je sačinjen od papira.
Ali ga ne cepam. Ne još.
"Budalo!" - ustuknu pa me ponovo udari po ramenu, ovog puta jače.
Bend poče sa izvodjenjem Lukasove pesme u kojoj goli pupak s dijamantom igra glavnu ulogu.
"Veruješ u znakove pored puta?" - približavam se i ponovo joj sipam reči u uho, ispunjavajući je iskričavim valom dvosmislenosti koja je, detaljno, stimuliše.
"Ti si lud! Idem da vidim gde je Ivana." - reče smejući se. Prinosim čašu usnama, otpijam gutljaj. Kravata me steže i pravi omču oko vrata, dodje mi da je strgnem sa košulje i samo odbacim, ali nisam sasvim siguran da je ona ta koja mi stvara nemir. Mesto toga, puštam da mi se grudi napune novim vazduhom, otpijam još jedan gutljaj i reših da ostatak večeri provedem što dalje od nje ne bih li, tek naposletku iste, uvideo plodove posejanog.
"Dobiti taksi je nemoguća misija. Trenutno nemamo slobodnih vozila. Molimo, pokušajte kasnije." - Ivana oponaša glas operatera koji joj peti put poručuje da ćemo se načekati bilo kakvog prevoza. Nekadašnja masa skrojenih odela i svilenih haljina koje vešto prate obrise tela sada su samo tek jedna mrlja na velikom, sivom platnu kakav je pločnik ispred hotela. Odvezane kravate, raspojasane košulje i miris cigareta koje se naizmenično pale dok se nervoza sve više povećava čekanjem, praćene su i Mininim parfemom koji kao da je iz sata u sat dobijao na snazi pa sada imam utisak da sam celim telom uronio u činiju sveže naseckanog voća , a onda me je neko zalio rumom.
Nakon onog razgovora, nismo više komunicirali, sve dok ponovo nije stala pored mene.
Učini mi se da joj ramena podrhtavaju usled guste, jutarnje izmaglice. Ćutke prebacujem svoj sako preko njih, pokrivajući ih. Osećaj olakšanja prelazi joj preko lica i nemo klima glavom, smešeći se.
"Hoćete li vas dvoje samo da se gledate ili ćete ući u taksi?" - Petar dobacuje sa mesta suvozača. Zaokupiran njenom blizinom, nisam ni primetio da je vozilo već stiglo i da nas čekaju.
Pozadi je tesno, nas šestoro pokušava da se ugura. Vozač nas, mimo protokola, potpuno razume.
"Eh, deco, hajde nekako se skupite, ne da ne bih smeo ovo da radim nego ne smem ni da pomislim, al' šta ću?! Mlad sam i ja bio, a imam i decu. Ajde, ajde, ti mala kod njega u krilo!" - govori Mini. Kao oparena, ona hitro skoči i smesti se na moju butinu. Čvrstina njene guze me omamljuje dok se grčevito borim sa mislima. Ne znam šta bih sa rukama, te ih blago spuštam pored tela, trudeći se da obuzdam nalet erekcije koji svakog časa može da kulminira. Ona premešta ruke, smešta ih na svoje grudi. Mogu da osetim kako teško, duboko diše gledajući samoj neprijatnosti u oči.
Direktno.
Blago kliže niz moju butinu, pa se uspravlja, nošena tom ludom vožnjom. Uhvatio bih je za ramena, samo pribio uz sebe i obema rukama raskrčio te tople, gipke butine, cepajući sve što bi mi se našlo na tom putu. Zagnjurio bih prste medju zelenilo njene haljine i dugo gladio upijajući jezikom sve njene uzdahe i one pritajene i one glasne i one molećive da stanem, da prestanem.
Razmišljam kako izvlačim prste, smežurane i vlažne pa ih takve prislanjam na njene grudi i dugo joj masiram bradavice dok ne nabreknu do tačke ključanja. Zaliva mi kolena, iz nje teče neka fluidna svetlost čiji miris mi udara u nozdrve i tera me da je ljubim jače.
Pohotnije.
Njene usne su mi na dohvat jezika. Pune, uokvirene crvenim ružem koji mi se mislima razmazuje i postaje samo mrlja na kragni moje košulje, koja visi medju njenim zubima dok me skida.
Sloj po sloj.
Auto se zaustavlja ispred Ivanine zgrade. Petar i ona izlaze i nastavljamo vožnju brojčano oslabljeni, ali znatno smireniji. Barem kada je poštovanje saobraćajnih propisa u pitanju.
Mina napušta moje krilo i ostaje da sedi pored mene i dalje skrštenih ruku. Nad Beogradom se pomaljaju prvi zraci prohladnog jutra, a u mojim pantalonama napetost sve više ključa dostižući onu tihu bol, stisnutu nepokolebljivom šnalom kaiša.
"Vas dvoje ste na istoj adresi?" - tok mojih misli prekida nestrpljiva nota u glasu vozača.
Istina je, živeli smo u istom delu grada, ali ne i na istoj adresi.
U tom trenutku, ona spušta dlan desne ruke i dodiruje mi prste.
"Izaći ćemo ovde, hvala Vam." - govori u dahu, izbegavajući da me pogleda.
Pružam izgužvanu novčanicu vozaču uz molbu da zadrži ostatak. Pogledi nam se sreću dok oboje gledamo vozilo kako postaje samo mali tračak u jutarnjoj gužvi.
"Nadam se da se nisi pokajala." - progovaram, konačno.
"Zbog čega?"- upitno izvija obrve, pa se smeši popravljajući porub haljine.
"Zato što si krenula. Bila si na ivici da odustaneš."
"Drago mi je što sam krenula. Prija mi ova promena, kad bolje razmislim." - okreće se ka meni i hvata me za ruku.
"Nisam nikad ovo radila i malo se plašim. Imam poverenja u tebe. Htela sam...Htela sam da te pitam da li možda želiš gore, na kafu, pošto cimerka nije tu par dana, mislim...Ako nemaš ništa drugo u planu...- poče da petlja jezik, pa da objašnjava, sve vreme gledajući u stranu. Blago je dodirnem po obrazu, pogladim pa preusmerim dlan na njenu kosu.
"Šta god bilo, izmedju nas je, u redu? Čitavo veče mi sediš na mozgu i veruj mi, nisi nimalo laka." - namigujem joj i osećam kako joj nevidljivi teret pada sa grudi.
"Uzgred, kafa u pet ujutru zvuči kao nešto što mi je potrebno, a da nisam ni bio svestan toga, može domaća?"
"Koliko sam ih samo popila zbog ovih ispita... Milion." - govori mi dok se zajedno krećemo ka ulaznim vratima zgrade, pa zatim dok čekamo lift, pa zatim dok posmatramo naše odraze u ogledalu lifta i pratimo tok senke koje obigravaju oko nas.
Ona fluidnost mi ponovo blješti pred očima. U razgovoru o crnoj kafi, nesebičnom trošenju iste i jutrima koje je dočekala budna dok joj je glava bila teška kao tučak, ne sklanja moj dlan koji joj se, preko grudi, spustio na guzu. Gladim je obodom dlana, postepeno, hranim njenu želju koja joj se vrzma po glavi, ne dopuštajući joj da napravi korak unazad. Nemo drhti, gutajući knedle koje joj se sakupljaju u grlu u bojazni da ne načini ništa pogrešno, ništa što je prljavo.
Bojažljivo prebira prstima po crnoj, pismo-tašni. Vadi ključ i drhtavom rukom uspeva da otključa bravu.
Dočekuje nas pravi studentski stan, sredjen sa ukusom. U vazduhu mogu da osetim notu vanile koja se poigrava sa notom omekšivača i stapa se sa njim dok mi se pluća šire kao stisnuta pesnica, dopuštajući vazduhu da barem minimalno prodre u njih. Zbunjenost na njenom licu primorava je da se ukopa u mestu, ne pomerajući se ni makac. Stojimo u predsoblju, u polutami hodnika, ali dovoljno osvetljenom da mogu da nazrem onaj trenutak u očima kao svojevrsni signal potvrde - To je to.
Desiće se.
I dešava se dok mi postaje sve bliža, nošena mojom rukom na svojim leđima. Usne su joj tako meke i mokre, sa onom slatkastom notom i čini da se osetim kao da sam čitav jezik zavukao u raspuklu, zrelu trešnju i sada gladim tu unutrašnjost jezikom, nasladjujem se sokom koji curi dok nam se jezici prepliću sve brže i jače. Gladna je svega. Stavljam oba dlana na njenu guzu, oblu i zategnutu i bliže je primičem k sebi. Tako smo blizu da mogu usnama da izvučem svaku njenu želju koja strpljivo čeka da bude otkrivena.
"Znaš da sam čekala ovo. Dugo." - šapuće mi nežno, uplašena dok me čvrsto drži za obraze i kao da je zalepila prste, ne može da me pusti.
"Nisi trebala da čekaš, baš nimalo...nisi...trebala da čekaš." - gušim njene misli mokrim jezikom, jače se utisnem u njene usne i za tren, prsti mi po nemoj komandi skliznuše na njene grudi. Kroz nabor haljine, mekane i hladne, osećam kako joj bradavice stoje uzdignute, kako pupe sve više pod mojim dlanom i trepere dok ih stimulišem kružnim pokretima prsta.
Vreme postaje samo misao.
Trenutak u kojem si vodjen osećajem, a ne razumom.
Porivom, a ne raciom.
Željom da je uzmeš, podigneš u naručje i više ne spuštaš sve dok i poslednja kap njenog prvog orgazma ne isteče i ne napravi mesta za sve ostale.
Čvrsto me obuhvata butinama oko zadnjice, obrazom steže rame dok joj se smedja kosa rasipa po mojim ledjima. Spuštam je lagano na sofu, pomalo raskrečenih nogu koje brzo sastavlja u celinu, gledajući me. Prstima mi opipava kravatu, pa se podize gore ka mojim grudima, tumarajući prstima po grudnom košu.
Ponovo hvata kravatu koja joj pada preko stomaka, dok ležem preko nje, pridržavajući se kolenom.
"Baš ti se dopada ta kravata?" - postavljam joj pitanje sa osmehom, dok je obasipam poljupcima po vratu, pa se vratim do usana i kradem vrelinu njenog jezika, da je rasporedim svuda po njenom licu, uhu, vratu, grudima koje se već naziru zbog spuštene haljine.
"I ovo mi se dopada, jako." - uzvraća mi poljupce i iznenada, blago ali vrlo osetno, prelazi dlanom preko mojih pantalona i zaustavlja se kod nabora, izbočine koja se dodatno uvećeva pod njenim blagim stiskom.
Kruži obodom dlana, mazi ga bojažljivo ali dosledno, ne prekidajući tok. Dopušta mi da joj spustim haljinu i ruke zavučem iza ledja kako bih je otkopčao. Već pri prvom susretu sa glatkom, purpurnom bradavicom koja stidljivo proviruje ispod belog brushaltera, osećam kako rastem i postajem krut. Napet i krut toliko da boli.
Uz dodatni napor, saginjem se i počinjem da je ljubim po vratu, pa zatim niže sve dok ne stignem do te stidljive bradavice koje ne prestaje da izviruje. Hvatam korpe brushaltera i spuštam ih tako da me sada dočekuju dve bele, fino zaobljene dojke, mekane na dodir. Lepo staju pod šakom, pomišljam, dok je gledam kako se grči i menja grimase dok obema rukama stiskam njene dojke i nežno joj štipam bradavice. Odmahuje glavom, pokušavajući da obuzda novonastalu najezdu koja je prožima i čini da joj se grudi nadimaju sve brže dok strmoglavo pada u zanos mog jezika koji je već našao svoj pravac.
Prvo joj ljubim dojku, obigravam oko nje, pazeći da zubima ne dodirnem bilo koji deo i time joj nanesem onu sitnu, prelamajuću bol. Spuštam glavu niže, ljubim je po stomaku, praveći krugove ispod njenih grudi, ostavljajući tu dojku da tako mokra drhti na vazduhu, dok Mina tiho jeca, na granici stida i iskonske slobode koja će svakog časa srušiti sve te, lažno izgradjene, barijere. Baš kao da su kula od karata.
Vraćam se na tu dojku, ponovo je stavljam u usta i kao da pokušavam da pijem iz nje, dok me druga srdačno doziva.
"Hajde...nju..." - progovara, nežno, stidljivo, a opet tako direktno da razaznajem svako slovo, iako šapuće.
"Šta?" - čuo sam je i znam šta želi, ali je puštam da prevali preko usana, hodajući na tankom ledu.
"Liži...liži mi malo i ovu drugu..."
"Odmah, evo, odmah..."
Ližem joj drugu dojku. Stomak joj se podiže i spušta, a prsti joj beže ispod haljine, koja joj sada prekriva stomak i pomera se u ritmu njenog disanja.
Počinjem da ližem brže, tako sirovo i gladno da me hvata za glavu i videvši da neću da stanem, mazi me po potiljku, po kosi, po ušima dok joj šamaram bradavicu jezikom. Sada je vrela, mokra i nadražena da joj i najmanji dodir izaziva onu slatku bol kao dodatnu draž.
Jezikom se krećem sve brže i brže, naizmenično obradjujem obe bradavice, tvrde su, ukrućene i ispupčene. Ljubim je u prorez medju grudima, pa zatim sve niže do stomaka, gde se posebno zadržavam. Uvija se telom, osetljivo područje reaguje na kratku bradu i nemirni jezik te se nemirno trza i beži.
Držim je za bokove i time je pričvršćujem za krevet, a zatim žurno povlačim haljinu na dole, skidajući je u celosti.
Pogled na nju, mokru, golih grudi kako drhti i trese se, dok je samo u gaćicama, na kojima se već, stidljivo, usadila poveća vlažna mrlja, pali me i uzdiže i brzo otkopčavam košulju ne bih li se i ja ogolio. Petljam oko dugmadi, žurno ih stiskam pa razdvajam tkaninu i odbacujem je od sebe, hvatajući Minine butine, kako bih je bliže prineo sebi. Ne opire se, samo nemo podrhtava, vidim kako joj svaki moj pokret stvara neizvesnost, a to je plaši isto koliko i uzbuđuje. Tek s vremena na vreme, jako zaječi, na dodir grudi, na kružne pokrete oko pupka i lagano lizanje kože podno pubisa gde me, za sada, najjače i najčešće stiska za teme glave kako bi me fiksirala da ljubim tu gde, trenutno, najviše prija. Uzdižem se do njene glave, do očiju i fiksiram pogled direktno u zenice, dok jagodicom kažiprsta polako stiskam klitoris. Na sam dodir ona skuplja noge, molećivo me gledajući.
Ljubim je oko usana, nežno prelazim na same usne trudeći se da obesmislim strah i transformišem ga u želju.
U pokret.
Već je zakoračila dovoljno da je i sama svesna da ne postoji ni jedan razlog povratka u stege koje je godinama nosila. Širi butine i miris natopljenih gaćica koje su se usekle u sam prorez me doziva, toliko glasno da zagnjurim glavu tačno u sam centar i povučem ih zubima, izazivajući joj napetost, bol, dok joj tkanina para mokar, otečen klitoris.
Povlačim vlažne gaćice u stranu, nekoliko kapi mi ostaju na prstima koje zdušno guram pod nos i upijam tu svežinu, tek izniklu i očaravajuću. Grudi mi se šire, dok ceo pulsiram, otečen. Ne mogu i ne želim da se kontrolišem. Snažno zabijam jezik u nju.
Kako je samo vrisnula!
Hvata me za glavu, drži za teme glave, kratko ošišanu kosu koja je bocka pod dlanom. Bradavice joj drhte dok se trese i uvija, pokušavajući da me zbaci sa kreveta i time olakša sebi, ali ne uspeva. Dublje sam, jezikom, u njoj. Skidam sve njene slojeve, koji mi pucaju pod bradom i razlivaju se njenim butinama. Stavlja ruku na usta, pomalo suznih očiju gleda u plafon, ne želeći da gleda u mene. Usporavam tempo, lagano kružim jezikom oko samog klitorisa, vrhom nosa prelazim preko usmina, pa zatim ljubim klitoris polako, nežno, dok joj se podrhtavanje stomaka smiruje, a uzdasi polako slabe. Navikavam je na tu sporost, a zatim, neočekivano naglo, produbim jezikom u sam centar, u samu suštinu i puštam je da jeca od nadolazeće brzine koja joj cepa unutrašnjost.
"Šta..šta...mi...radiš to, čoveče, da li si normalan!?" - jedva uspeva da kaže bilo šta, ali ta novootkrivena želja u glasu stimuliše me i hranu želju da potpuno udjem u nju, da to jutro postane prekretnica, za oboje.
Spuštam ruke do kaiša, tek na prvi zvuk otkopčavanja šnale, skuplja noge, a dlanom prekriva mokri klitoris, bojažljivo me gledajući.
Odmahuje glavom, pomalo unezverena, dok joj se prelama grč na licu.
"Boleće me, nemoj, molim te..." - tiho izgovara. Ne čekam momenat više, ležem preko nje i ljubim joj vrh usne polako, nežno, gladeći je po kosi, po obrazu i gledajući je direktno u oči.
"Vidiš koliko si mokra, neće da boli, ne brini...Ako boli, prestajemo odmah i ljubimo da prodje, okej?" - šapućem joj, grli me jako, sa punim poverenjem u proces.
"Dobro, šta da radim..." - pita me, tiho, očaravajuće, toliko sam tvrd da ću pući ali se kontrolišem, stiskajući zube.
"Samo raširi noge, kao malopre. Čekaj, evo ovo stavi, malo podigni guzu..." - uzimam mali, plišani, jastučić i stavljam joj ispod guze, da bude u potpunoj ravni sa mnom.
Hvatam se za naslon sofe, pa za prebačeni sako preko istog i preturam po džepovima ne bih li pronašao kondom. Nalazim ga i pokazujem.
Otkopčavam kaiš, dok ona uzdiže glavu i gleda me iz tog položaja, golih grudi, raširenih butina, gutajući nagomilane knedle u grlu.
Pantalone popuštaju, crne bokserice već mokre od stezanja glavića, odaju vlažan trag i skidam ih nekontrolisano brzo, tako da joj se prikazujem, nag i ponosan.
Gleda me, ne skreće pogled i uzimam njenu ruku koja leži na samom klitorisu, tako da može da dodirne glavić, čvrst i zajapuren. Njeni sokovi su na njenim prstima i uplašeno ih razmazuje po mom glaviću, a da toga i nije svesna.
Šake nam se stapaju u jedno, prepleteni prsti formiraju mrežu, neprobojnu i jaku, punu poverenja i ponovo se spušta na ledja. Ljubim joj grudi, pa ližem po vratu, sve više i više bliži i napetiji.
Glavić pronalazi put, utisnem usne u kožu njenog vrata, dok joj šapućem.
"Stegni me najjače, ući ću sada, okej?"
Bespogovorno me steže i nešto jače ulazim, guram u to tesno tlo, sakupljeno, stisnuto u pesnicu koja još uvek ne popušta pod naletom. Njeni jecaji mi se slivaju ramenom, sve više me steže, grebe po ledjima i blago ubrzavam tempo.
Boli me glavić, stegnut je izmedju dva zida koja su priljubljena jedno uz drugo i ne dopuštaju prolaz. Vadim ga, pa stavljam ponovo.
Izvijam karlicu i nešto jače prodirem.
"Ah, molim te, polako, polako..." - ljubi me po vratu, po grudima, mazi po glavi dok tako suptilno i lagano ulazim u nju, dok mi se otvara sve više kao školjka.
"Boli?" - pitam je, dok su nam obrazi priljubljeni jedno uz drugo, dok su joj ruke na mojim ledjima, a njene noge visoko podignute ka gore.
"Malo, ali ništa strašno, hajde još..."
"A jel, sad bi htela još?"
Smejem se dok je ljubim, dok joj gladim kosu, pozdravljajući njenu novu, zreliju, verziju.
"Himen je pukao. Znaš li šta to znači, Mina?" - držim je za obraze, blago stiskam dlanovima, pomalo orošenog čela.
Moja uplašena devojčica sada je obema nogama zagrizla u želju, radoznalo širi zenice ne bi li čula odgovor.
"To znači da ću te jebem, Mina. Nisi svesna koliko."
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 14 Dec, 2025
- 2105 pregleda
Ovo je sigurno jedan od najlepših koje sam peočitao ovde do sad! Svaka cast i samo nastavi ovako
Veliko hvala brate!
Ja ne komentarišem ništa, ali ovo moram. E ovako piše pravi džentlmen! Uzbudljivije od svake prostačke priče. Alal vera bratko, Mina kao da nam je bila pred očima
konačno nešto normalno, lepo, od silnih izopačenosti ovde. Možeš da pišeš erotske knjige iz muškog ugla 
@kingoftheroad88 Veliko hvala!
Biće, biće, ima tu raznih peripetija
Uffff kakva priča! Procitao sam ju u dahu! Svaka cast! Nadam se da ce biti nastavak!