Istina je, negde, izmedju

Sedim sam. Za stolom, sa čašom.

Niz grlo mi se sliva hladna tečnost, gutam dok mi reže grkljan, ćutim dok mi grudi izgaraju. Nadimaju se, pa splasnu, a sve zanete nekom tišinom koja čuči medju kockicama na šarenom stolnjaku, kratkoj suknji kelnerice, njenom sitnom prorezu na kuku i jedva vidnom ožiljku, ispod oka, na obrazu.

Ćutim i gutam, fiksiran za stakleno dno sa kojeg je pogled uvek veći, a razorniji. Uvek tiši, a zapravo mnogo bučniji od onog koliko možeš da podneseš.

Draga M, za tebe podižem prvu čašu. Za svu tvoju nemoć koju sam, kao uzde, držao u stisku ruke, za sav znoj koji ti je, žurno, izlazio iz kože, noćima unazad ne bi li mi pokazala koliko ti je stalo. Za tebe otpijam još jedan gutljaj. Da me reže. Da me peče. Da me razlomi u najsitnije detalje, sitnije od svega što si dobila.

Dok sam se zaludno zakivao medju tvoja bedra, ostavljao sirove tragove zuba na tvojim negriženim, modrim bradavicama, skrivao sam se od svega što dolazi i ostao sam tu, skriven. Skriven u mokrom tragu na belom čaršafu, u tvom drhtaju i toplim suzama koje su navirale kao voda za onim delićem mene kojeg ti nikad nisam dao, M. Za sve noći u kojima sam ti kao strele, odapinjao uzdahe i pogadjao tvoju tišinu, da je razbijem na komade i puštao te da je sa poda, nagužena, ponovo sastaviš ne bi li mi je predala u ruke, da je prstima rastrljam po tvojoj mokroj koži i napojim te sopstvenim strahom koji si tako gladno oblizivala.

Krade mi te još jedan gutljaj, M. Krade mi te i nosi medju valove raspuštene kose mlade kelnerice koja u mojim očima pronalazi svoju istinu. Zovu me pritajena dugmad sa njene košulje, ono gornje otkopčano žurno mi se zavlači medju oči, čineći me žednim.

Podižem drugu čašu.

Za tebe, A.

Za svu tvoju svilu koju si tako zdušno plela oko mojih grudi, za sve one tihe pobede u koje si verovala dok sam izlivao svoju suštinu u tebe, hraneći te sopstvenim jaukom prezira kojeg nisi umela da prepoznaš, A.

Za sve redove kojih si se načitala dok bi strmoglavo jurila da me zadovoljiš, a onda bežala. Bežala u svoje tamno breme kojim bi me zadojila i naterala da, ponovo, u tebe izlijem tvoju sopstvenu tamu. Krug.

Jednjak mi se skuplja kao pesnica, pa se širi do neslućenih razmera propuštajući opor ukus požude koja mi čuči u nozdrvama dok osećam miris grudi, znoja i cigareta koje tumaraju oko glave.

Moram da krenem, A. Svakog puta bih ti rekao isto.

I svakog puta bih uradio isto, daleko od tebe.

Treća čaša je za tebe, V.

Nazdravljam u ime drhtaja, nežnih reči i obećanja koja sam dao u vetar. Dok ih skupljam u grlu kao polomljeno staklo, njeni prsti su na mom kaišu. Otkopčavaju ga, krut sam V.

Krući od bilo koje reči koju sam ti zalepio za nepce dok sam, u sopstvenom mraku, pokušavao da pronadjem tvoje svetlo. I upalim ga.

Uzima ga, V.

Uzima ga mokrim usnama, vlažnim od pljuvačke i bala koje joj se slivaju niz bradu. Ljubi ga pohotno u samo središte radnje, svih zbivanja.

Pijem zbog tebe.

Ona pije iz mene.

Cucla me, dok joj se bradavice njišu, oslobođene one bezobrazne košulje koja me je, svu noć, dozivala.

Gutam svako slovo tvog imena dok joj ispunjavam usta čvrstinom svog tela, svoje prste lepim za te mlade, meke, dojke koje se utiskaju u sopstveno tlo, a zatim ponovo izranjaju, izmrcvarene i gladne.

Sa stola pada i poslednji opušak, strgnut njenom rukom, njenim prstima kojima žurno trga stolnjak, baca ga u nedogled.

Toplota njenog tela me lomi, ponovo baca na komade i svaki joj vraćam, duplo, jače, prodornije.

Iz meke, bele, kože curi znoj i stapa se sa onim što će dobiti, priljubljena nogama o kormilo papirnog broda kojeg će svakog časa oduvati vetar.

Tu si ti, V.

U meni.

I da se stoput izlijem, neće biti dovoljno.

Nedovoljno da istečeš.

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 10 Dec, 2025
• DellusioNNights
• 8 glasova
• 1537 pregleda