Amar sa Dolac Malte
Bilo je to prošlo ljeto, došao sam iz Berlina na desetak dana. Brat me zove: „Dođi u grad, dolazi moj drug Amar, znaš ga, dolazio je kod nas kad si bio klinac.“ Ja se sjećam samo maglovito: veliki crni frajer koji me zezao „mali“ i nosio me na ramenima kad sam bio mršav ko grančica.
Došao sam u onaj kafić na Skenderiji. On sjedi tamo, ogroman, majica zategnuta na grudima, ruke pune vena. Kad me vidi, nasmije se: „Jebote, mali ba kako si narastao!“ Zagrli me jako, skoro me zdrobio.
Pili smo ko ludi. Brat se napio i otišao kući, ostadosmo nas dvojica. Amar kaže: „hajmo ba kod mene, stan je prazan, cura na moru.“ Ja sam već bio toliko pijan da nisam ni razmišljao, samo sam krenuo za njim.
Ulazimo u stan, on zaključava vrata za nama i odmah skida majicu. Gleda me onako, polako, od glave do pete. „Znaš, mali, ja te se dobro sjećam. Uvijek si bio onaj mirni klinac koji je buljio u mene kad sam dolazio kod vas.“ Priđe mi korak bliže. „A sad si odrastao… i još uvijek me gledaš isto.“
Pokušam se nasmijati, ali on me uhvati za vrat, čvrsto, nije više zezanje. „Večeras ćeš ba biti moj, mali. I neću da se dereš, jer komšije čuju.“ Osjetim kako mi koljena klecaju. Pijan sam, glava mi se vrti, a on me gura prema kauču.
Gurne me na stomak, lice mi u jastuk gurne. Osjećam kako mi skida farmerke i gaće silom, jednim trzajem. „Nemoj se bolan opirati, bit će nam lakše“, prošapće mi na uho, glas dubok i grub. Pokušao sam nešto reći, ali on mi stavi ruku preko usta, drugom mi drži oba zgloba iznad glave.
Pljune mi na rupu, jednom, dva puta. Prsti uđu grubo, bez upozorenja, dva odjednom. Boli, suze mi krenu na oči, ali ne mogu viknuti, samo stenjem u jastuk. „Vidi ga, još uvijek moj mali“, kaže i nasmije se onim starim frajerskim smijehom.
Osjećam njegov kurac na meni, debel, tvrd, vruć. Pritišče mi glavu jače u jastuk i uđe odjednom, do kraja. Boli ko da me razdvaja na pola, tijelo mi se grči, ali on samo stenje iznad mene: „Jebote ba, uzak si… baš kako sam zamislio.“
Krene odmah jako, bez čekanja. Udara ko životinja, ruke mi stiskaju kukove toliko da ću sutra imati modrice. Znoj mi kaplje po leđima, njegov i moj. Svaki udar me gura u kauč, dah mi staje. „Tiho, mali, tiho…čut će nas“, šapće mi između stenjanja.
Poslije par minuta me okrene na leđa, digne mi noge na svoja ramena, ulazi opet, još dublje. Gleda me pravo u oči, lice znojavo, usta otvorena. „Gledaj me. Hoću da me gledaš dok te jebem.“ Suze mi teku niz obraze od bola, ali ne skrećem pogled.
Ubrza, rukom mi stisne vrat, ne baš prejako da se ugušim, ali dovoljno da osjetim tko je gazda. Svrši duboko u mene, vruće, puno, stenje mi u lice: „Jebote… mali…“ i ostane unutra još malo, dok posljednje kapi ne izađu.
Kad je izašao, samo ustane, navuče bokserice i ode u kupatilo. Ja ostanem ležati na kauču, gol, drhtim, osjećam kako mi curi sperma između nogu. Poslije par minuta dođe nazad s peškirom, baci mi ga: „Obriši se. I ne seri sutra nikome.“
Ujutro me probudi miris kafe. On u kuhinji u boksericama, pravi doručak kao da se ništa nije desilo. Kad uđem, nasmije se: „Eto ti kafa, mali. Sljedeći put kad dođeš iz Njemačke… znaš gdje su mi vrata.“
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 9 Dec, 2025
- 3284 pregleda
Ne brini ti Hrvoje za nas
Nije mu se gadilo usranog te jebat?