Tatica - Poglavlje IV - Prvi radni dan i gubljenje nevinosti

Nastavak priče: Tatica - Poglavlje III - Kod kuće je najljepše

Nakon par minuta otrčao sam u kupatilo i umivao se dugo ali kada bi se osušio peškirom i dalje sam osjećao miris sperme i osjećao sam se prljavo. Ušao sam pod tuš i istuširao se dok mi je kroz glavu i dalje prolazilo „On svako veče uvodi nešto novo. Prva noć drkanje, druga pušenje, treća pušenje plus lizao mi je guzu. Da li to znači da će sutra naveče želiti da me jebe?“ pomiješanost osjećanja straha, panike ali i neke znatiželje me je uzbuđivalo. Najveći je problem što kada se to dešava uživam u svemu tome i naravno alkohol bi se pobrinuo da budem opušten u tim momentima, ali kad se otrijeznim i od alkohola i od erotskog naboja onda me grize savjest i nemogu da se pomirim sa tim i prihvatim to kao sve normalno.

Ujutru kada sam se probudio već je bilo 08:10 časova i prepao sam se da ću zakasniti na posao jer mi nije ni rekao kad treba da ustanem, pa sam poletio odmah da strčim niz stepenice da potražim Gorana dozivajući ga. „Ovde sam“ glasnije je rekao a glas je dolazio iz njegovog kupatila. Prišao sam vratima i pitao kada krećemo kada je rekao uđi.Ja: „Ma neka trebam se spremati, za koliko krećemo?“ ponovio sam.Goran: „Ama uđi, neboj se“ naredio je.Ja: otvaram polako vrata a on stoji iznad umivaonika i brije se.Goran: „Bio sam u restoranu prije pola sata i najavio te da dolaziš. Tamo ćemo biti oko 10:00 ne trebaš ranije ići. I ti bi se trebao obrijati, da se središ za posao“ dodao je.Ja: „Nisam kupio bic sebi, mislio sam to kupiti ovde“ iako nisam ni imao bog zna šta dlačica po licu i bradi.Goran: „Kupio sam ti ja kada sam se vraćao iz restorana“ okrenuo se i sa stalaže dohvatio nekakvu kesu „izvoli“ i pružio mi.Ja: otvaram kesu i u njoj vidim par rozih (ženskih) biceva i takođe ženski balzam nakon brijanja. „Zašto ženski meni?“ upitao sam nekako uvredljivo.Goran: „Zato što je nježniji a i ti imaš jako nježnu kožu. Ovim muškim bi se lakše posjekao i pazi da se i sa tim ne posječeš da fino izgledaš. Ženski balzam je takođe nježniji da ti se koža ne iziritira“ govorio je dok je završavao sa svojim brijanjem „Obrij se po čitavom tijelu kad već imamo vremena“ nastavio je, skinuo bokserice i krenuo u kadu „I ja ću“.Ja: „Ok“ a pogled mi je stalno letio na njegovo međunožje iako sam se trudio da ne gledam tamo a zatim sam samo zatvorio vrata i otrčao na sprat u kupatilo.

Obrijao sam polako iznad umivaonika lice ruke i dio ispod pazuha a zatim sam ušao pod tuš kabinu i obrijao genitalije. Po guzi sam bicom prošao za svaki slučaj (iako nisam ni imao dlačica u tom dijelu) nakon čega sam prešao na noge. Moje brijanje je trajalo nekih 20-ak minuta dok nisam došao do nogu kada su se vrata otvorila od kupatila, ja sam se trznuo, „sakrio“ međunožje i malo skupio jer sam se stidio.Goran: vidio me u tuš kabini i pitao „Šta radiš toliko dugo?“ onda je primjetio da brijem noge pa sa smješkom nastavio „Kad sam rekao po čitavom tijelu mislio sam na lice, pazuhe i genitalije. Nisam bukvalno mislio „baš“ sve“ rekao je ne skidajući osmjeh sa lica.Ja: „E jbg sad, Gotovo je!“ rekao sam iznervirano što mi se smijao.Goran: „Ne psuj!!! Nema veze sad. Završi pa siđi dole. Čekam te u dvorištu da popijemo kafu“ rekao je i krenuo da izađe iz kupatila.Ja: „Uredu“ i nastavio da završim započeto.

Završio sam za 10-ak minuta i na brzinu se istuširao, namazao balzamom po čitavom tijelu. Obukao sam plave pamučne bermude, bijelu majicu i izašao u dvorište. Goran je sjedio za stolom i nešto gledao na telefonu. Na stolu su bile dve šolje kafe i nekakve kese sa pecivima.

Ja: sjeo sam za stol i rekao „Završio sam“ nakon čega me je pogledao i odmjerio od glave do pete.Goran: „Baš si meden sad tako. Priđi mi malo“ i nageo se prema meni.Ja: primakao sam mu se gdleajući ga ne znajući šta hoće.Goran: pomazio me po ruci „Vao koliko si tek sad gladak. Još više mi se sviđa kad si takav“ smješkao se a ja sam se crvenio od sramote i naslonio nazad na stolicu.Goran: „Jesi li se istuširao?“Ja: „Jesam“ kratko sam odgovorio.Goran: „A isklistrirao“ pitao je gledajući me kao da je znao da nisam.Ja: „Nisam. Zaboravio sam“ odgovorio sam nezainteresovano.Goran: „Molim?“ upitao me je glasnije i smrknuto pogledao „Ustani i dođi do moje stolice!“Ja: jeza me je prošla od straha ali sam odmah ustao i prišao do njega kako je rekao.Goran: izvukao je stolicu ispod stola „Lezi mi preko koljena potrbuške“ i udario se po nogama.Ja: šokirao sam se kada sam čuo šta traži od mene da uradim i iz straha promucao „Za... Zaš...Zašto? Nem... Nmeoj... Nemoj molim te!“Goran: „Odmah!!!“ ljutito je rekao.Ja: bojažljivo sam mu legao stomakom preko nogu okrećući glavu na stranu od nelagode.Goran: povukao je moj šorts zajedno sa sa gacicama do koljena „Ovo je ne znam koji put da ne slušaš i ne radiš šta ti se kaže“ i veoma jako me pljesnuo po goloj guzi.Ja: jako me je zabolilo „Aaaj!!!“ vrisnuo sam od bola a on me je pljesnuo ponovo.Goran: „Nikad me ne shvataš ozbiljno i zajebavaš se samo a ništa ti specijalno teško i nažao nikad ne tražim da uradiš“ pljesnuo je treći put.Ja: nisam bio u položaju da se branim jer me snažno držao lijevom rukom „Izvini molim te. Neće se više ponoviti. Obećavam!“ rekao sam kroz jecaj a od bola su mi suze pošle na oči.Goran: prestao je da me šamara po guzi i napravio malu pauzu. Navukao mi je nazad šorts „Uredu. Vidjećemo. Obećao si!“ i pridigao me iz ležećeg položaja tako da sam sad sjedio u njegovom krilu dok mi je guza sva bridila i tresao sam se od straha.Ja: „Zašto ovo radiš?“ pitao sam bojeći se da ustanem iz njegovog krila.Goran: brisao mi je suze sa lica „Da naučiš da slušaš kad ti kažem da nešto uradiš“.Ja: „Pa slušam te“ prošaputao sam.Goran: „Slušaš ono što želiš da čuješ. Ono što ne želiš napraviš se gluv“. Rekao je mazeći me po glavi i obrazima i nastavio „Od sad kad ne budeš dobar, dobićeš po guzi i kazniću te. Kad budeš dobar nagradiću te kao i do sada što sam. Jel važi?“ sada je govorio već dosta smiranog tona.Ja: ne znajući šta da mu kažem samo sam klimnuo potvrdno glavom dok nije pnovo upitao „Važi???“ malo glasnije a ja sam izgovorio „Važi!“.Goran: „Hajde sada na svoje mjesto da završiš kafu i pojedi lisnato tijesto što sam nam kupio za doručak“ rekao je i poljubio me nježno u obraz.Ja: ustao sam i sjeo na stolicu gledajući u sto ispijajući kafu izbjegavajući da ga pogledam jer sam se neugodno osjećao.

Nakon doručka smo popili po čašu soka i onda smo ušli u kuću, malo se još sredili i trebali smo polako poći na posao. Otvorio mi je vrata od auta i u glavi mi je prolazilo „Šta mi otvaraš vrata kao da sam ti djevojka. Ah pa da. On to baš i hoće to jest da se tako osjećam“ nisam reagovao kako sam mislio da se opet ne bi ljutio i nakon što sam sjeo je zatvorio vrata i krenuli smo polako prema restoranu koji je bio udaljen 10-ak minuta autom od kuće.

Goran: „Vidi ja sam im već sve objasnio kako i šta. Silvija je šefica kuhinje i njoj ćeš se obraćati ako nešto ne znaš da ti se pokaže i ako bilo šta drugo trebaš. Za početak ćeš raditi kao pomoćnik u kuhinji jer nemaš nikakvog iskustva. Gulićeš i sjeći povrće, opraćeš prljavo posuđe i šta ti već kažu da uradiš. Krećeš od 10:00 jer se čorbe i glavna jela kreću praviti od 10:00 da budu gotovi već od 12:00 kada se više ne može naručivati doručak sa menija“Ja: samo sam ga gledao šta priča i upijao kao sunđer da ne zaboravim nešto da ne bi prošao kao maloprije – preko njegovog krila.

Stigli smo i ušli restoran i on me je poveo direktno u kuhinju. „Silvija“ dozivao je glasnije a ispred nas se uskoro pojavila crnka prilično zgodna sa nekih 35 godina sa obraćanjem „Da gazda?“Goran: „Ovo je (naveo je moje ime) o kom sam ti jutros pričao da treba da počne da radi“ pa se okrenuo prema meni „Ovo je Silvija. Tvoja šefica kuhinje“. Silvija i ja smo se rukovali i rekli jedno drugom ono „Drago mi je“.Silvija: „Da li si ikada radio ranije u nekoj kuhinji?“Ja: „Ne. Ovo mi je prvi posao u životu“ odgovorio sam.Silvija: „Znači nemaš baš nikakvog iskustva?!“Ja: „Nemam. Samo sam kuhao kod kuće što me majka naučila“Silvija: „Pa dobro. I to je barem nešto. Hajde sa mnom da ti pokažem šta treba da radiš“.

Krenuli smo Silvija i ja, dok sam se osvrtao da vidim gdje je Goran, a on nas je ispratio sa smješkom gledajući u mene i da mu čitam sa usana „Sretno“ i mahnuo mi.Silvija: „Evo vidiš. Ovo je odjel 1 ili kako ga mi zovemo glavni odjel jer se ovde kuhaju i peku jela i što bliže je restoranu da konobari mogu lakše iznjeti gotove obroke. Ideš dalje zamnom jer ovo nije tvoj odjel. Ovo je odjel pripreme odnosno odjel 2 kako ga mi zovemo i odavde sve počinje. Ovde imaš povrće, ovde ti je krompir, ovde ti je mrkva, ovde ti je crni luk“ govorila je i pokazivala gdje se šta nalazi pa nastavila „Ovde ti je mašina za guljenje krompira, ovde je dugme za paljenje/gašenje, u nju istreseš malu vreću krompira i paziš kad će da završi. Nakon što završiš izvadiš, popraviš ako je mašina negdje preskočila i u ovoj posudi nosiš na pranje. Ovde ti je sudoper. Nakon što opereš nosiš na ovu stranu i pitaš nekoga od kuhara kako treba da sječeš. To će biti tvoj zadatak za danas. Glavni kuhari će ti otvoriti ovaj prozor na koji im donosiš šta i kako ti kažu kada im krompir bude trebao. Prvu turu završi i odnesi im čitav jer ne znamo još da li ima od ranije naružbi prije 12:00. Sada uzmi ovo i obuci i baci se na posao“ dala mi je kecelju bijele bolje sa crvenkastim detaljima. „Da li je sve jasno?“ odgovorio sam samo sa „Da šefice“ pljesnula je dva puta dlan od dlan „Ok onda. Požuri se!!!“

Obukao sam kecelju i uzeo prvu vreću i krenuo da sipam u mašinu. Uključio sam dugme i čekao da završi, a zatim sam uzeo nož i prije pranja svaki dobro provjerio i očistio te nakon što sam oprao isti uputio sam se ka glavnom odjelu. Prišao sam kuharima, pozdravio ih i pitao kome treba krompir. Oni su se čudno pogledali i pitali me „Koliko godina ti imaš?“ odgovorio sam i pitao zašto na što su mi rekli da mi ne bi dali preko 16. „Dođi ovamo reče jedan od njih “ i kad sam mu prišao reče „isjeci mi na malo veće kockice tu turu, trebaće meni za čorbu“ samo sam klimnuo glavom i krenuo brzo da radim kako bi što prije mogao ići drugu turu da pripremim. Tako je to trajalo dok nije došlo vrijeme za pauzu kada su me pozvali na ručak za jedan poveći stol u kuhinji.„Kako reče da se zoveš mali?“ prekinuo me u jelu jedan od kuhara.Ja: „Izvinjavam se što se nisam predstavio. (izgovorio sam svoje ime). A vi“Ostali: „Nema veze, opušteno. Teodor. Robert. Valentina“ bili su kuhari „Mario. Alma“ bili su asistenti glavnim kuharima.Ja: nakon što sam se rukovao sa svima njima „Drago mi je“ prijatno sam rekao.Valentina: „Odakle si?“Ja: „Iz Banjaluke“Robert: „Odkud u ovom restoranu? Kako si ovde našao posao?“Ja: razmislio sam malo da li bi se Goran ljutio ako bih rekao pravu istinu ali sam nakon malo vremena odgovrio „Ma duža priča. Preko jednih drugara dobio sam preporuku da radim u restoranu, jer želim da zaradim džeparac za fukultet“ smuljao sam nekako odgovor.Alma: „Neka te vala. U sezoni svaka pomoć nam dobro dođe“ dodala je sa nekim odahnućem

Pojedinici su šutili sve vrijeme i završavali svoj obrok jer smo se uskoro trebali vratiti poslu. Završili smo sa jelom kada je Robert izvadio cigarete iz džepa i ponudio me „Pušiš?“ odgovorio sam samo sa „Ne?“ dok je Mario dobacio „Jesi siguran?“ i nakezio se provokativno. „Mario ne jedi govna. Ne ponašaj se tako prema njemu. Kako smo mi svi bili fini prema tebi kada si ti tek došao“ izgrdila ga je Alma dok se Robert nadovezao „Pretjeruješ stvarno!“Mario: „Šta vam je svima?!?! Pa samo se malo šalim. Nisi se valjda naljutio kompa?“ podrugljivo je nastavio.Ja: odmahnuo sam samo negativno glavom ali nisam progovarao ništa.Silvija: „Hajdemo raditi dalje. Bašta se ponovo puni!“ i svi smo ustali i krenuli nazad na posao.

Svi su bili stariji od mene minimalno 6+ godina. Robert je bio najstariji i najbolji kuhar i imao je oko 40 godina po mojoj procjeni. Valentina i Alma su imali oko 35, Teodor oko 28 dok je Mario bio najmlađi sa oko 25 godina. Robert i Alma su se prema meni najprijatnije ponašali dok je Mario bio nekako nadmen i nije me prihvatio „na prvu“ što bi se reklo. Najbolji opis Maria je „huligan“, tetoviran i prepun sebe. Nakon nekog vremena odamklo posla Mario me je pozvao da mu pomognem oko luka, mrkve i šampinjona i dok smo radili zapitivkao me je razna pitanja poput „Koju si srednju završio? Kakav fakultet? Jebeš školu to je sranje. Imam li curu? Zašto nemam? Jebem li u Splitu išta od kako sam došao ili planiram li barem... “ do momenta dok smo radili pa se slučajno nismo „pipnuli“ rukom od ruku kada me je upitao „Brate, što ti je koža tako glatka? Što se briješ po rukama?“ i prešao rukom po podlaktici.Goran: „Išao je na ronjenje par puta pa ga je ronilačko odijelo čupalo pa se obrijao“ rekao je smrknuto a nisam imao ni ideju kada se pojavio iza nas i nastavio „Jel ja tebe za to plaćam? Da pipkaš radne kolege i gledaš ko je koliko glatak a ko koliko čupav?! Sram te bilo!!!“ nagrdio ga je.Mario: gledao ga je iznenađeno „Izvinjavam se gazda!“ i panično odgovorio.Goran: „Nastavi sa poslom. Trk!“ smrknuto je nastavio.Ja: bilo mi je neugodno i oborio sam glavu dok se Mario brzo udaljio od nas. Goran mi je podigao glavu i pitao „Kako ide?“ gledajući me smrknuto a ja sam zamuckao „Nadam se da je sve ok. Missllim... dob...dobro“ prepao sam ga se ponovo jer nisam znao da je toliko strog.Goran: „Ok“ odmjerio me je malo i sada se on samnom našalio dobacujući „Kecelja ti super stoji“ namignuo mi i nestao iz kuhinje.Ja: sa nekim sam olakšanjem odahnuo i nastavio da radim.

Silvija: „(dozivala je moje ime)“Ja: dotrčao sam do nje „Izvolite šefice?“Silvija: „Zar ti nisam dala zadatak danas šta da radiš? Kuhari mi kažu da nakon pauze nisu te vidjeli a krompir im fali uveliko? Gdje si nestao?“ nervozno je pitala.Ja: „Pomagao sam Mariu jer me zvao da mu pomognem“ odgovorio sam panično.Silvija: „Ma kakav Mario?! Šta sam ti rekla da radiš? Hvataj se posla odmah. Ma poleti!!!“ ljutito je rekla „Gdje vas Goran sve nalazi takve smotane majko moja!!!“ i ljutito izjurila iz kuhinje.

Sjećam se samo da sam brzo potražio gdje je wc za zaposlene i brzo otrčao u njega, zaključao se i zaplakao. „Koliko god se trudim opet ispadam njagori. Za šeficu sam smotan, Mario ne znam šta ali ima nešto protiv mene. Sad kad Goranu šefica kaže da ne valja ništa što radim a Goran će se ljutiti kada to čuje. Jel te zato plaćam? Ništa ne slušaš šta ti se kaže. Ti si razočarenje. Možda me i kazni ponovo kad dođem kući kao i jutros“ sve mi je odzvanjalo u glavi te sam se nakon par minuta pribrao i izletio da radim dok nisam napravio još gore. Prozor se otvorio „Pomfrit!!!“ i naglo zatvorio i imao sam turu očišćenu i opranu pa sam brzo krenuo da stavljam krompir u aparat za sječenje krompira u pomfrit kada sam ponovo čuo glas iza leđa.Goran: „Polako. Stići ćeš“ tiho je prokomentarisao.Ja: naglo sam se okrenuo prema njemu, nasmiješio se i klimnuo glavom kada me je on čudno pogledao i prišao mi se bliže.Goran: „Jese li ti to plakao?“ uhvatio me za bradu i okrenuo prema sebi.Ja: rukom sam pokušao da smaknem njegovu ruku i da okrenem glavu.Goran: malo me je jače stisnuo i ponovio „Pitao sam te nešto!“Ja: „Ma ne. Šta ti je?“ kihao sam samo.

Pustio me je i izašao u glavni odjel kada sam ga čuo „Silvija!!! Dolazi za mnom“. „Ajoooj. Šta se ovo dešava?!?! Ovo nije posao već noćna mora i to prvi radni dan. Ništa onako kako sam zamišljao. Sada će je pitati šta je pogriješio? Što je cmizdrio“ mislio sam a srce mi je lupalo od stresa kada su prošli kroz moj odjel ne obraćajući mi se i izašli napolje iza restorana i dok su vrata zatvarali sjećam se da su se teško zatvarala i nakon što su „povukli“ naglo vrata za sobom ona su se odbila od štok i ponovo malo otvorila tako da sam ih mogao jasno čuti šta pričaju.Goran: „Što je plakao (oslovio je moje ime)?“Silvija: „Molim? Ne znam gazda o čemu govoriš?!?!“ pravdala se.Goran: „Slušaj me dobro sad!“ ljutito je rekao pa nastavio „On nije kao ostali radnici. Boli me kurac za ostalim radnicima, što se mene tiče daj im i otkaz ako pogriješe. On ako pogriješi skoro je i počeo, ja ću snositi njegove posljedice ali na njega se niko ne smije istresati. Niko ga ne smije provocirati i maltertirati. Jedino ja na njega mogu galamiti. Jel to jasno?“ arogantno je upitao.Silvija: „Jeste gazda, ali ja ne znam ni da je plakao“ odgovorila je začuđeno Silvija.Goran: „Ne smije da mu fali dlaka sa glave inače će nekome glava. Razumiješ?“ upitao je dok je Silvija klimala glavom i gledala u njega skamenjeno kada je on nastavio „Da malo bolje pratiš radnike svoje znala bi sve i ne bi ti ja govorio“ i ušao unutra, prošao kraj mene kao da nisam tu ne gledajući me i otišao i do kraja radnog dana ga nisam vidio.

Taj njegov razgovor je u meni ulio nadu. „Znači on me ipak čuva. Neda na mene. Mislio sam da je sve drugačije. Da je i on protiv mene“ sjećam se da mi je to dalo vjetar u leđa i do kraja smjene sam „rukao“ što bi rekli na maksimum.Silvija: „Hej“ nasmješeno mi se obratila „18:00 je, skini kecelju, gotovo je za danas. Čestitam na uspješnom prvom radnom danu. Bio si super. Gazda te čeka isped da te odveze kući“ zagrlila me je.Ja: „Hvala puno šefice“ oduševljeno sam odgovorio, grleći i ja nju ali mi se onda vratila podsvijest onog njihovog razgovora pa sam znao da je možda to razlog njene ovakve reakcije.Izašao sam napolje ispred restorana i vidio upaljen auto u kom je Goran sjedio i čekao me. Ušao sam unutra i pozdravio ga. Nasmiješeno me je odpozdravio i rekao, idemo brzo kući gdje je dao gas i ubrzano se udaljio od restorana. Do kuće smo pričali nešto neobavezno a pred kućom kada je parkirao je rekao „Sjedi još“. Izašao je iz auta i otvorio mi vrata.Goran: „Daj mi ruku.“ Pružio sam mu ruku ne znajući šta smjera i izašao iz auta. Iz džepa je izvukao povez za oči, navukao mi je povez na oči na što se sjećam da sam se prepao a on je to primjetio i potapšao me po ramenu blago. „Ništa se ne boj“. Polako me je uvao u kuću i govorio sad imaš stepenicu i držao me je oko struka i polako vodio na sprat. „Šta sada smjera?“ pitao sam se i pomalo bojao iako je rekao da se ne plašim. Šta znam, iz dana u dan me je iznenađivao postupcima a tek su 3 dana prošla. Više nisam bio siguran ni u bilo šta. Rekao je stigli smo kada mi je skinuo povez sa očiju.Goran: „Ta-daa!!!“ ono njegovo, a na stolu je stajalo dosta hrane. Grilovana piletina i svinjetina, grilovano povrće, sezonska salata, od pića su bili rakija i pivo. Ponovo dvije svečane svijeće. On je izvadio telefon, spojio se na zvučnik i pusto nekakav romantičan playlist. Upalio je televizor na kom je bila imitacija vatre u kaminu.Ja: nasmiješio sam se i rekao mu „Ali šta je ovo?“Goran: „Pa zar si ćorav? Ovo je naša večera večeras. Samo ovaj put sam ja spremio sve za tebe iako nisam kuhao od kako sam otvorio restoran“ govorio je milujući me po leđima i nastavio „Prije nego večeramo molim te da se okupamo, smrdimo na znoj i mirise hrane od restorana“Ja: moram reći da me je oduševilo što je baš on hranu spremio ali sam samo požurio da se okupam i da se vratimo za stol jer sam bio strašno gladan „Važi, vidimo se ovde za 15-ak minuta“ odgovorio sam brzo i pošao prema kupatilu.Goran: „Važi. Požuri, nemoj da se hladi sada sve ovo“ nasmiješeno mi je rekao i krenuo prema svom kupatilu.

U kupatilu dok sam se tuširao nešto kao da me je prodrmalo sa mislima „Budalo!!! Probudi se. Ponovo svijeće. Svijeće = romantična večera. Završetak večere = početak sexa. Do sada smo svaku noć uključivali nešto novo. Šta je sledeće. Analni sex? Da li sam spreman na to? Ako mu kažem da nisam spreman pa se naljuti? Šta ako pristanem a bude me bolillo?“ pitao sam sve jer kao da sam se pomirio da ću morati da mu „raširim noge“. „Uh umalo da zaboravim ponovo...“ dohvatio sam klistir i obavio i to a zatim se posušio, obukao sivi pamučni šorts bez bokserica i požurio za stol da se večera ne hladi.Goran me je dočekao širokim osmjehom, ustao je sa svoje stolice, izvukao stolicu gdje ja treba da sjednem (preko puta njega) i dodao „Izvolite“.Ja: „Hvala“ sjeo sam za stol i upitao „Šta nudite lijepo za večeru?“ iako sam vidio sve šta je na raspolaganju.Goran: „Prvo aperitiv“ i nasuo nam je po rakijicu dobro ohlađenu iz friždera.Ja: „U to ime živjeli“ i pružio sam mu čašicu.Goran: trgnuo je čašicu unazad „Ne tako nazdravljati...“ pa nastavio „Za nas!!!“Ja: „Za nas!“ i eksirao rakiju želeći opet da se opustim što prije.Goran: „Vidiš, ovo su bila prva jela koja sam pravio kao kuhar prije nego sam otvorio sopstveni restoran“ pokazivao je nožem „uglavnom je to roštilj“ i zamolio me „Izaberi šta ti se sviđa. Meni iskreno najviše prija piletina sa žara?“ provoaktivno se nasmiješio i namignuo mi.Ja: trnci su me prošli shvatajući šta želi reći sa tim ali sam iskulirao sa odgovorom „Ja nisam iskusan toliko u odabiru hrane pa ću probati svega pomalo“ i počeo da vadim hranu u tanjir. Ujedno sam želio da mu se zahvalim za sav trud oko spremanja večere.Goran: gledao me je kao u fazonu „Naravno da ćeš probati sve i bićeš zadovoljan“ pa se trznuo i rekao „Hej, preskočili smo najvažnije“ i nasuo nam po još jednu rakiju „Za prvi radni dan na tvom poslu“ i dodao mi čašicu.Ja: nasmiješio sam se uzeo rakiju iz njegovih ruku i odgvorio „Tom moramo nazdraviti. Živjeli!!!“ i eksirao drugu rakiju. Od momka koji nije pio ranije, sada je jedva čekao da popije što prije kako bi ubio strah, adrenalin i opustio se u ovakvim situacijama.Odmah nakon toga je izvadio nekakvu crnu paprirnu kesu i rekao „Ovo je ujedno i proslava tvog prvog radnog dana. Ovo je mali znak pažnje za tebe“ i pružio mi poklon.Ja: „Šta je sad to Gorane?“ uzeo sam kesu i otvorio je, a u njoj je stajao prilično skup novčanik (bar je meni tako djelovalo).Goran: „Novčanik. Da imaš gdje da sakupljaš pare. Pa ipak si počeo da radiš“ i nasmijao mi se sa pitanjem „Sviđa ti se?“Ja: uzeo sam novčanik i sa oduševljenjem rekao „Vaaao. Stani...“ trgnula me je misao i način na koji sam odgojen. „ne mogu ovo da uzmem. Postoji i jeftiniji. Ovo je prekupo. Nemoj ovo da radiš više“ sada sam ja malo ljutito reagovao.Goran: „Ma daj molim te. Jeftiniji se raspadne za 10-ak dana, a kao što sam ti već rekao nisi ti meni svako“ smješeći se.Ja: imponovalo mi je to ali kad sam ga otvorio da vidim pregrade u njemu je stajalo 100 eura „A šta je ovo onda? Gorane, preoviše mi je sve ovo“Goran: „Prazan novčanik se ne poklanja nikome. To ti je za sreću. Ostavi sad to i nastavi da jedeš. Ne zamaraj se glupostima“ rekao je neobavezno i nastavio da jede.Ja: glupostima. 100 eura je za mene ogroman novac a za njega je glupost pomislio sam ali nisam mu htio više protiviti i nastavio sam jesti.

Nakon što smo završili večeru, popili smo još koju rakijicu smijući se i pričajući nekakve šale, nakon čega je ustao,prišao mi kao noć prije i šapnuo.Goran: „Dezert nisam spremio. Nisam stigao.“Ja: „Nema veze i netreba nam“ odgovorio sam nervozno sa osmjehom.Goran: „Meni treba“ i blago me je poljubio u vrat.Ja: žmireći sam ga nesvjesno upitao „Pa šta želiš za dezert?“ rakija je već radila svoje i uzbuđenje mi je raslo od njegovih poljubaca.Goran: „Tebe!“ odgovrio je napaljeno i nastavio „Želim još jednu piletinu da dobro „izroštiljam“ na profesionalan način a onda u slast da je pojedem“ i ugrizao me za uho.Ja: znao sam da će do ovoga doći ali njegove riječi su me toliko napalile da sam poželio njegove poljupce i zagrljaje što prije da osjetim pa sam nekako i ja napaljeno izgovorio „Pa šta čekaš onda. Zasladi se!!!“

Ponovo me je zgrabio naglo sa stolice u naručje i odveo sobu i nježno me spustio u krevt. Dok sam ga posmatrao kada je prišao svjetlu da ga ugasi iz džepa je izvadio kutiju kondoma i neku tubu za koju sam pretpostavio da je lubrikant i spustio je na natkaz pored kreveta. Kada sam to ugledao adrenalin mi je još više skočio ali mi je u glavi zvonila moja rečenica „Pa šta čekaš onda. Zasladi se!!! E pa tako idiote. Kad ti je jezik brži od pameti. Sad se nemoj buniti, sam si mu dao zeleno svjetlo. Povratka više nema!!!“ proljetalo mi je kroz glavu. Legao je pored mene i nije gubio vrijeme, te je već nakon par puta što me je strasno poljubio ustao, sjeo iznad mojih prsa i ponudio mi svoj ponos sa riječima „Puši ga malo srećice“ što sam ja kao po komandi i počeo da radim. On se zaokrenuo i skinuo mi šorts podvlačeći ruku ispod moje guze masirajući mi rupicu što sam ja pratio sa balgim mumlanjem sa njegovim kurcem u ustima. „Jel se moja beba fino okupala i isklistrirala“. Nisam imao vremana da izvdaim njegov kurac iz usta koliko mi je prijalo da ga sisam, ližem precum koji me nenormalno palio (iz noći u noći sve mi se više sviđalo da mu se „igram“ sa kurcem oralno ga zadovoljavajući) te sam samo punih usta njegovog kurca prostenjao kao pičkica „Mhm“ na što je on dodao „Mmmmm... tako te već volim. Podigni malo nogice u vis“ zapovjedio je što sam ja odmah uradio. On je navlažio prste pljuvačkom a zatim gurnuo kažiprst u rupicu sasvim polako. Ja sam počeo da stenjem iako sam se trznuo na njegov takav potez i još više napaljeno počeo da sisam njegov kurac. „Uuuufff, koliko si samo uzak milo moje nevino. Večeras ću ti oduzeti nevinost i skinuti mrak sa očiju. Večeras ću te načiniti pravom djevojkom“ izgovorio je dominantno nadamnom a meni su počele da lete iskre pred očima od tih njegovih riječi ne prestajući strastveno da mu sisam kurac. Nisam se bunio, nisam se ljutio kao ranije kada me je nazivao djevojkom, već sam se palio i u podsvjesti sam izgleda to i želio. Prevrnuo me je u pozu 69 gdje je sad on ležao a ja sam bio iznad njega i ponovo je počeo da mi liže i sisa rupicu što me je malo po malo dovodilo do ludila. Ovaj put je nastavio da mi gura prste u guzu. Nakon kažiprsta gurnuo je i srednji prst i polako počeo da me razrađuje. Malo sam se trznuo a on bi me pljesnuo po guzi i rekao „Opusti seee!!! Nemoj da bježiš“ i poslušao sam ga i već nakon par momenata osjećao sam da bih mu dao da mi radi šta god hoće koliko mi je bilo fino. Onda je sve prekinuo i ustao. Uzeo je kondom i čuo sam u mraku kako ga načinje zubima i navlači na kurac. „Bojim se Gorane!“ nekao sam izgovorio drhtavim glasom. „Nema čega budalice. Pa i ti ovo kao ja želiš već odavno“ samouvjereno je prokomentarisao. Za vrijeme dok sam čekao da odradi šta treba, ležao sam na krevetu, doboko disao i osjećao sam se kao pile koje se već submisivno predalo na panju da bude gotovo. Tresao sam se koliko od uzbuđenja toliko od straha. Iako sam prije par minuta vrištao u sebi „Radi od mene šta god želiš!!!“ sada sam se ponovo bojao. On je nakon par momenata legao meni između nogu, čitavim tijelom preko mene i po rupici me dirnuo sa hladnim prstima meni za promjenu, ali je to bio lubrikant. Počeo je strasno da me ljubi i da mi maže rupicu lubrikantom, gurajući polgano dva prsta u mene, a ja sam još više širio noge i predavao mu se u potpunosti stenjući od užitka. Onda se ispravio i lubrikantom mazao kondom na svom ponosu. Uspravio sam glavu i u mraku sam mogao da vidim da je za mene ogroman pa sam se ugrizao za donju usnu, zažmirio i zabacio glavu na stranu na jastuk da ne gledam više šta me čeka. Nježno me je uhavtio ispod koljena i podigao mi noge na više i polako namještao glavić na ulaz u moju nevinu rupicu. Počeo sam da drhtim još više plašeći se boli. On je to osjetio i mazio me uz riječi „Ne plaši se luče. Mora malo da boli na početku, ali samo se opusti jer nakon boli slijedi užitak. Obećavam ti!!!“ Polako je naslanjao glavić i vršio penetraciju, ali svaki milimetar naprijed mene bi pomalo bolilo a on se povlačio unazad. Stisnuo sam ga za snažne, čvrste podlaktice sa visoko podignutim nogama stenjući čekajući da budem „proboden“ po prvi put sa njegovim pretvrdim kurcem. Mislim da se i on izluđivao pa je počeo polako dublje da ga gura kada već više nije mogao da izdrži i kada je glavić ušao zgrčio sam se i ispratio kroz jecaje „Aaaauuu!!!“ a on me je poljubio u obraz i prošaputao Šššš... Budi dobar i samo se opusti. Što se više grčiš boliće te više“. Klimnuo sam potvrdno glavom i pokušao da se opustim više ali je bolilo nenormalno. „Duboko diši ljubavi. Pomoći će ti da se navikneš i da ti se guza opusti“ dodao je polako gurajući i vadeći tvrdi kurac iz moje guze. Nastavio je tako da radi i nakon što je uspio da ga ubaci pola u moju guzu, legao je svom težinom preko mene i gurnuo ga do kraja u mene prateći mojim vriskom od bola sve ali nemajući snage da se pomjerim od njegove težine. „Šššš... primio si ga bebo do kraja“ i umirio se „Osjećaš li moja jaja na svojoj guzi? M?“ pitao je tiho. Samo sam potvrdno klikmnuo glavom nemajući snage da odgovorim. Zatim je počeo polako da se pomjera naprijed nazad a bol je u meni bila sve manja i manja dok sam i dalje jaukao pod njegovim naletima dok su mi suze išle na oči od prvog prodora do jaja. Pomazio me po licu i osjetio moje suze na obrazima i zatim dodao „Ovo su djevojačke suze kada muškarac uzima nevinost djevojci. To je sasvim normalno ljubavi. Sada kada si mi mi se predao u potpunosti i guza ga prima do jaja, guza više nije guza već pičkica, a ti si u potpunosti djevojčica“ zatim nastavio da me jače jebe i nastavio jako strastveno da me ljubi. Ja sam ga sve vrijeme stiskao za mišićava leđa i stenjao ispod njega kao prava pičkica, a njega je sve to dodatno palilo. „Joooj šta mi radiš. Koliko si samo uzak. Uuuuufff curice moja. Bićeš ti prava djevojčica i uživaćeš na kurcu svaki put sve više i više“ govorio mi je tako neke stvari dok sam ja počeo sve više da uživam što od njegovih riječi što od prodora njegovog tvrdog kurca. Nakon par minuta se zabio malo jače u mene i počeo da bučno diše i stenje. Svršio je u kondom i umirio se. I moje tijelo je klonulo duhom. Guza mi je trnula. Kada ga je izvadio osjećao sam veliku prazninu. Poljubio me je sočno u usta još jednom i samo rekao „Čestitam!!! Postao si djevojka!!!“ i izašao napolje iz moje sobe. Ostao sam nepomičan što od umora od sexa, što od boli u guzi, ali ipak sam se na neki način lijepo osjećao i sa druge strane bila je to „slatka bol“.