Teta 4

I dok naši sokovi teku, dok tela drhte spojena u jednoj vatri, osećam kako gubim sebe, ali dobijam sve. Njena toplina me pretvara, njen zagrljaj me rađa iznova. Više nema granice između mene i tete , postoji samo jedno biće, jedna ljubav, jedno zabranjeno, a ipak sveto utočište.
I tako, ja i teta smo živeli u svom raju, svetu skrivenom od drugih, svetu gde je svaki dodir bio molitva, a svako spajanje novo rođenje. Bio sam siguran da niko ne zna, da smo zaklonjeni iza naših pogleda i tišina.
Ali ne lezi vraže.......
Dešava se nešto novo

U jednom trenutku počeo sam da osećam da nešto nije isto. Majka je gledala drugačije — ne optužujuće, već kao da zna više nego što pokazuje. Nije izgovorila ni reč, ali njene oči su znale, a tišina joj je govorila umesto nje.
Umesto da se udalji, postajala je bliža svojoj „sestri“. Sve češće ju je pozivala, nudila da dođe ili se sama spremala da je poseti. Kada sam ih gledao zajedno, u meni se mešao strah i slatka strepnja, kao da se naš raj širi, ali i kao da je svaka sledeća scena tanka linija između otkrivanja i večnog skrivanja.
Iskreno, nisam mogao da ne primetim. Mama se menjala. Sve češće je birala odeću koja je isticala njene obline, noge, ruke, vrat, ramena — sve ono što je oduvek bilo lepo, ali sada je zračilo jače, kao da je odlučila da probudi svoju ženstvenost.
Njen glas je postao drugačiji: mekši, razdragan, pun topline. Kada bi mi se obraćala, osećao sam nežnost i živost, ali i nešto što nisam mogao da imenujem. Njene reči, osmeh, pogled — sve je imalo novu težinu
....
Kuća je bila tiha tog popodneva. Sunce je polako padalo i u dnevnu sobu ulazila je ona meka, bojena svetlost koja sve pretvara u sliku. Teta je sedela sklupčana na kauču, bosonoga, sa šoljom čaja u rukama. Mama je ušla tiho, gotovo oprezno, kao da ne želi da poremeti ravnotežu prostorije.
Njih dve sestre. Delile su razgovore, brige, savete, tajne.
Ali nikada ovo.

Mama je sela pored nje, ne preblizu. Samo dovoljno da oseti toplinu kroz razmak od par centimetara. Pogledale su se , onim pogledom koji traje sekund, ali nosi u sebi nedorečenog.
Znam za tebe i njega, rekla je Mama tiho, ali bez optuživanja.
Teta je spustila pogled, stidljivo. Ali nije bežala.

Nisam želela da te povredim.
Nisi, odgovorila je Mama. Ali si me otvorila.
Njene reči visele su u vazduhu kao najtanji veo.
Teta je polako podigla pogled. U tim očima Mama je videla nešto što do tada nije umela da imenuje , mekoću, toplinu, žensku snagu, blisku, dostupnu, nežnu, a opet misterioznu.
Mama je pružila ruku. Lagano.
Ne da bi uzela , već da bi ponudila.
Teta je prihvatila.
Kada su im se prsti spojili, obema je kroz telo prošla ona dobro poznata, ali dugo potisnuta toplina. Ne erupcija, ne nalet , već sporo paljenje, ono koje kreće iz grudi, pa se spušta kroz stomak, pa širi kao meko pulsiranje celim telom a najjače u međunožju.
Teta se prva približila.

Njihova lica su bila toliko blizu da su mogle da čuju kako druga diše. Mama je osetila miris njene kože , čaj, malo parfema i nešto što je bilo samo njeno, nešto toplo, ženstveno.
Ovo ne mora da znači ništa, osim ako ti želiš da znači, izgovorila je Teta, glasom koji je bio isprekidan od emocije.
Želim da znači, rekla je Mama.
Dodir usana nije bio nagao.
Bio je gotovo stidljiv, kao prvo priznanje.
Mek, spor, pun poštovanja.
Nije bio poljubac dva tela , bio je poljubac dve duše koje su se pažljivo otkrivale.
Teta je podigla ruku i nežno, gotovo ceremonijalno, sklonila pramen Mamine kose iza uva. Pokret je bio toliko intiman da je Mama zatvorila oči i udahnula kao da je neko dotakao samu srž njenog bića.
Njihova tela nisu navalila jedno na drugo.
Približavala su se polako, kao da se usklađuju, kao da traže ritam koji pripada samo njima.

Kada su se napokon naslonile jedna na drugu, Mama je osetila kako joj Teta drži lice dlanovima , nežno, ali sigurno, onako kako se drži nešto dragoceno.
Poljubac se produbio. Ne u brzini, već u toplini. U mekim uzdasima. U trenucima kada se dah spoji sa dahom, koža sa kožom, namera sa željom.
Teta je prstima dodirnula njen vrat, pa krivinu ključne kosti, kao da otkriva mapu koju želi da zapamti zauvek. Mama je odgovorila dodirom na njen struk, osećajući pod prstima zrelost tela, mekoću linija koje nisu od mladosti, nego od života.

Njihove noge su se isprepletale.
Njihove ruke našle put.
Njihova tela su se približavala sve više, sve sigurnije, kao dve polovine sklapa koji je dugo čekao da klikne.

Nije bilo žurbe.
Nije bilo dokaza.
Samo dve žene koje su prve put jedna drugoj dopustile da ih vide , stvarno.
I u toj bliskosti, u tim dodirima, u nežnom trzanju daha koje se javlja kada prsti pronađu mesto koje srce čuva , Mama je shvatila da je sve vreme želela upravo ovo:
Žensko razumevanje.
Žensko poverenje.
Žensko telo koje zna kako da dodirne, polako, znalački, duboko.

Teta je šapnula, tik uz njeno uho:
Ovo između nas… oduvek je postojalo. Samo nije imalo hrabrosti da progovori.
I te noći, u mekoći dodira, u svetlosti koja je tonula u senku, u poljubcima koji su postajali duži, topliji i dublji, dve žene su se pronalazile , ne kao ljubavnice, ne kao prijateljice, već kao dva sveta koja se konačno razumeju.
Tišina je bila meka, prijatna, kao topla marama prebačena preko njihovih ramena. Obe su disale sporije nego pre, ali ne zato što su bile iscrpljene , nego ispunjene.
Teta je prva progovorila.
Znaš  nisam želela da tvoj sin bude povod za išta ružno.
Mama se osmehnula, nežno, bez gorčine.
Nije. On je bio povod samo za to da se pogledamo drugačije. Da vidim ono što si dugo skrivala ali ne od mene. Od sebe.
Teta je spustila glavu na Mamino rame, kao žena koja prvi put u životu dozvoljava sebi da se osloni.
Kada sam bila s njim… bilo je lepo, ali nije bilo… ovo.
Prstima je dotakla Maminu ruku, kao da podvlači značenje koje reči ne mogu da nose.

Bilo je brzo, spontano. Željeno, ali bez ove dubine.
Mama je tiho uzdahnula, ne iz ljubomore, nego iz onog čudnog osećaja kad sve krene da se uklapa.
Ne ljutim se, rekla je. Niti želim da se pravim da je sve to slučajnost. Da nije bilo njega… možda nikada ne bih imala hrabrosti da ti priznam koliko te osećam.
Teta je podigla glavu, pogled joj je bio topao, ali i ozbiljan.
A sada? Kako se osećaš?
Kao žena, rekla je Mama. Konačno.
Te tri reči su obema otvorile nešto duboko.
Ne mladost , nego zrelost.
Ne strast , nego otkrivanje.

Teta se nasmejala blagim osmehom koji se rađa samo u godinama kada više ništa ne moraš da glumiš.
Znaš, prošaputala je, smešno je, sve ove godine gledala sam te kao sestru. A sada… svaka tvoja bora mi je prelepa. Svaka tvoja linija… kao mapa.
Mama je osetila kako joj srce iznutra postaje mekše.
Mi smo žene u pedesetim, rekla je tiho. Ne gonimo se za savršenstvom. Mi smo ga preživele.
Teta je klimnula.
I zato možemo da osetimo ovako duboko.
Njihova bliskost nije imala nagle pokrete.
Nije imala dokazivanja.
Nije imala žurbu.
Žene njihovih godina znaju da: telo ima svoju muziku , sporiju, ali sigurniju, s više namere,
dodir može biti dublji od poljupca.
Blizina neka traje, ne mora da eksplodira, želja ne prolazi , samo sazri
Kada su legle jedna pored druge, pokrivenih nogu i isprepletanih prstiju, izgledale su kao dve žene koje su tek sada naučile da se vole… ali ne samo fizički.
Teta je prešla vrhovima prstiju preko Maminog obraza, vrata, ramena , nežno, kao da čita staru knjigu koju je oduvek želela da razume.
Nikada nisam osetila ovo sa muškarcem, priznala je. Ovo… ovo da sam viđena.
Mama je polako okrenula glavu prema njoj.
Mi u ovim godinama više ne tražimo vatru. Tražimo svetlost.

Teta se naslonila čelom na njeno.
A ti si moja.
Njihov poljubac sada je bio drugačiji , dublji, sporiji, topliji. Ne više prvi, nesiguran.
Ovaj je bio izbor. Svestan. Potpun.

Kasnije te noći, dok je svetlo blago padalo na njihove isprepletene ruke, Teta se pomerila, kao da želi da kaže nešto što joj već dugo stoji u grudima.
Mama je osetila promenu u disanju , one vrste koju žene prepoznaju i bez reči.
Reci, prošaptala je.
Teta je uzdahnula, duboko, ali mirno.
Moram da ti kažem nešto… pre nego što se ovo među nama produbi još više.
Mama se nije povukla. Samo je stegla njenu ruku prstima.
Slušam te, rekla je mirno.
Nisam prestala da budem sa… tvojim sinom.
Izgovorila je to tiho, ali bez srama.
I ne želim.
Mama je trepnula polako, ali nije se ukočila. Naprotiv , činilo se da joj reči tonu u nju kao vodeni talas, neočekivan, ali ne i neprihvatljiv.
Znaš li zašto ti to kažem? nastavila je, glasom koji je mešavina hrabrosti i ranjivosti.
Zato što ono sa njim nije isto kao ovo sa tobom.
Mama je polako okrenula glavu, njene oči bile su mekše nego što bi iko očekivao.
Kako misliš , nije isto?
Teta se osmehnula blagim osmehom.
On u meni budi želju onu sirovu, mladalačku. On je snaga, impuls, plamen. Kad sam sa njim, osećam se poželjno, živo, prkosno vremenu.
Zastala je.
A sa tobom…
Njene oči su se ispunile nekom toplinom koja se može desiti samo dvema ženama koje se zaista razumeju.
Sa tobom se osećam mirno. Pronađeno. Kao da sam se konačno vratila kući.

Mama je spustila dlan na njezin vrat, nežno, kao da joj zahvaljuje što se nije sakrila.
Ne ljutim se. Naprotiv i ja osećam isto što i ti. I ja bih isto s njim, ali ... jebi ga, sin mi je.
Teta je blago zatreptala, iznenađena. Zaista?
Zaista, rekla je. Mi imamo nešto što ne umanjuje ništa drugo. Nije takmičenje. Nije rivalstvo. Ti si žena koja ima srce dovoljno veliko da voli na dva načina. Ja takođe ...

Teta je sklopila oči, kao žena kojoj se teret konačno spustio sa ramena.
Ako te on usrećuje, budi sa njim. Ako te ja ispunjavam, ostani i sa mnom. Mi dve smo pronašle nešto što… ne postoji često. Neću da ti uzmem taj drugi deo, jer ga i ja volim, jer želim da i on bude srećan. Da mu nisam majka i ja bih bila s njim, znam koliko je obdaren, znam koliko je temperamentan i jak pun energije
Teta se polako privila uz nju, nežnije nego pre.Nisi ljubomorna?
Jesam, priznala je Mama. Ali ne onako kako žene obično budu. Ja sam ljubomorna na to što sam tek sada imala hrabrosti da te dotaknem.
Teta je naslonila čelo na njeno. Mama… ja želim oboje. Njega i tebe. Dvoje različitih svetova. Dve različite istine.
Mama se osmehnula tiho. Onda ćemo tako i živeti. Bez laži. Bez skrivanja. Samo istina, i način na koji to obe volimo.
U tom trenutku, Teta ju je poljubila  onako kako se ljubi žena koju si upravo izabrala da bude tvoja istina.

A ono što je usledilo… nije bio nastavak strasti.
Već produbljivanje bliskosti, spor dodir, dlan preko obraza, dve žene koje su u svojim pedesetim prvi put u životu dopustile sebi istinu bez straha.

......................

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara