Pocetak pronalazenja sebe

Sve je pocelo pre deset godina od danas.

Nisam ni primetio kada su dani poceli da duze traju. Beograd je polako izlazio iz sivila zime, sunce se probijalo kroz ulice, a ljudi su nosili osmehe na licima, ne primecujuci koliko su im misli cesto zauzete sopstvenim brigama. Ja sam se trudio da budem jedan od njih na ulici, u skoli, medju prijateljima, niko nije mogao ni da nasluti sta se krije u meni.

U skoli sam bio savrsen: pazljiv u casovima, aktivan u svim temama, sa uvek tacnim odgovoima ali nisam bio streber. Prijatelji su se smeskali mojim šalama, profesori su me hvalili. Ali cim bih zakoracio kroz vrata svog stana i zakljucao za sobom, svet bi se promenio. Stan bi zaspao, i ja bih bio sam sa sobom. Tad bih mogao da disem.

Moja soba je mala, ali dovoljna. Ormar koji je sluzio za sve (odecu, knjige, sitnice ali blio je mesto gde bih sakrio deo sebe). Ispod njegovih polica nalazile su se neke stvari moje sestre i stvari moje majke koje sam nekada posudjivao kada bih ostao sam. Nisam ih ukra bar nisam tako razmisljao samo sam ih koristio da ispunim jednu tisu fantaziju, deo sebe koji nisam mogao da pokazem svetu.

Secam se prvog puta kad sam obukao sestrinu haljinu. Srce mi je brze kucalo, ruke su se malo tresle. Nije bilo nicega sto bi iko nazvao opasnim ili nepristojnim; bio je to samo trenutak kada sam mogao da osetim sebe potpuno slobodno, bez ikakvih maski. Ogledalo u sobi je postalo moj jedini svedok. Stajao sam pred njim i posmatrao kako svetlost na tkanini igra po kozi, kako se oblik tela menja u ocima mog odraza. Bio je to moj mali ritual, moj beg od ocekivanja, ali i trenutak prihvatanja.

Prolece je donosilo mirise po bastama, a kroz otvoren prozor ulazio je vetar koji je nosio obecanje slobode. Te noci bih se satima prepustao osecaju tkanine, mirisu cistih haljina i tihom smehu koji bih sam sebi u sebi ispustao, jer niko nije znao da je taj trenutak stvaran, a opet tako stvaran za mene.

I tako su prolazili dani. Na ulici sam bio decko koji je sve znao i mogao; u sobi, bio sam samo ja, i niko više. Postojale su dve verzije mene: javna, uredna, uspesna, i privatna, nezna, radoznala, eksperimentisana.  Bice jos

Kategorija:
TV/TS/CD erotske priče 


  • Nema komentara