Ada Bojana, Septembar 2025 godine
Da na ovom sajtu postoje ljudi, razumni, normalni, otvoreni posvedocice i moje iskustvo, sa Ade Bojane, leta gospodnjeg, Septembara 2025-te.
Veliki sam obozavalac primorja, mora, toplih letnjih noci, vina, maslina, mirisa i suma mora. Iz istog razloga godinama odlazim na primorje u Junu i u Septembru. Jedno od mesta koje posetim je svakako Ada Bojana. Istini za volju, ne boravim na Adi Bojani, ali kolima mogu stici bilo gde.
Elem, kao i svih do sada proteklih godina, odvojim dan ili dva kada se suncam na Adi Bojani i provedem vreme tamo. Nisam bas bio uverenja da mogu bilo koga tamo sresti i upoznati (dobrim delom su stranci i ljudi koji imaju svoj ritam odmora, privatnosti, te iste ne bih uznemiravao, ako nemam signal od njih). Listajuci galerije, naisao sam na jedan meni zanimljiv par...i napisao poruku. Odgovora nije bilo 2 ili 3 dana. Ne obaziruci se na to sto odgovora nema, svakako svojevoljno prehodno resen, odlazim na Adu Bojanu. Parking na Adi Bojani, prilicno popunjen za Septembar mesec. Pokupim svoje stvari iz kola i uputim se ka plazi. Razne registraske oznake na parkingu u krugu kompleksa.
Nalazim jedno lepo mesto u hladovini, gde ostavljam svoje stvari. Plaza solidno popunjena, Raznorarnih tela, svetlih, preplanulih, izvajanih i manje izvajanih, raznih starosnih godina.
Prelistam KZO i vidim odgovor od para kome sam pisao. Mi smo na plazi i nalazimo se desno od glavnog ulaza. Nisam verovao da cu takav odogvor vieti ikada. Napisem, ja krecem ka vama. Nakon par minuta hoda, uocavam dvoje, kako pogledima ka stazi gledaju. Dignem ruku, radi lakse signalizacije, dobih povratni signal. Prilazim im. Oboje se smeskaju, udobno smesteni na lezaljkama. Upoznajemo se. Par iz Beograda. Nakon nekoliko minuta razgovora, predlazem im da odemo na pice u lokalni restoran. Prihvatise. Svo troje krecemo ka restoranu. Oni se usput odevaju. Ja pokupim moje stvari i obuceni ulazimo u restoran na Adi Bojani. Ubrzo razgovor krece o obicnim zivotnim stvarima, prilikama. Razgovaramo kao da se znamo vec godinama. Stize i pice. Nazdravljamo i razgovaramo sasvim opusteno, ne pominjuci sex niti bilo sta vezano za sex. Situacija za stolom prilicno opustena. Smejemo se i razgovaramo. Ja pitah za njihove zelje. On, muskarac, obraca se svojoj lepsoj polovini, govoreci, kazi ti i za mene...elem saznajem da su oboje raspolozeni za druzenje, ali da su vec istog dana namerni poci za Beograd, i da su smestaj u kom su boravili otkazali. Lepo i otvoreno porazgovarasmo o zeljama i tu se negde lepo i slozismo.
Kako su oni vec trebali krenuti za Beograd, ispratih ih do kola, lepo se i ljubazno pozdravismo, razmenismo kontakte, sa idejom i planom, da nase druzenje nastavimo negde u Srbiji, kada se uklopimo.
Pricu sam napisao, radi svih onih iskrenih i dobronamernih clanova sajta, odvaznih i smelih. Nadam se da ce ova moja prica, zainteresovati nekog pisca / citaoca, da sa svima nama podeli svoje iskustvo (ne mora biti cak ni seksualno, bitno je da je zasnovano na ljudskom i dobronamernom odnosu) a svoja naknadna iskustva svakako podeli (bar delimicno) sa clanovima sajta.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 13 Sep, 2025
- 5889 pregleda
Lijepa priča, hvala što si podijelio. Bitno je se družiti, upoznavati nove ljude koji mogu ostati prijatelji za cijeli život.