Mamin ljubavnik

Sećam se godina nakon razvoda mojih roditelja, kada sam ostala da živim sa majkom. Otac je bio daleko, u inostranstvu, a moj svet se svodio na dom u kome je majka, slobodna i nesputana žena, unosila posebnu energiju. Bila je lepa, atraktivna, znala je da privlači pažnju muškaraca i da ih menja gotovo kao haljine. Njena slobodoumnost oblikovala je prostor u kome sam i sama rasla učeći, posmatrajući i upijajući njenu snagu.
U tim godinama moje telo je počelo da se menja. Više nisam bila mala klinkica; bila sam srednjoškolka, devojka na pragu svoje ženstvenosti. Hormoni su neumoljivo budili radoznalost, a sa njom i svest o sopstvenoj senzualnosti. Učila sam da prepoznajem signale svog tela, da razumem nove porive i želje koje su se iznutra polako otkrivale.

U tišini svoje sobe, počela sam da istražujem. Ruke bi mi nežno klizile preko kože, dodirujući svaki obris, svaku osetljivu tačku, kao da beležim mapu sopstvenih reakcija. Moj pupoljak radoznalosti cvetao je u intimi — sada svestan, pun želje, spreman da reaguje na svaki dodir. Svaki takav trenutak bio je mali ritual samospoznaje, prilika da osetim kako je to biti žena koja zna šta želi, bez stida pred sopstvenim telom.
Istovremeno, prisustvo muškaraca oko mene, iako su oni često ostajali nezainteresovani ili nesvesni mog posmatranja, budilo je u meni ubrzano lupanje srca. Njihova energija, snaga, miris i jednostavno postojanje, činili su da u meni rastu fantazije koje do tada nisam poznavala. Svaka njihova kretnja ili pogled bili su dovoljni da pobude moje misli i želje.

Noći su postajale posebno intenzivne. Budila bih se u polusnu, obuzeta sopstvenom toplinom, osećajući kako mi telo reaguje na slike i snove koje nisam mogla do kraja da kontrolišem. U tim trenucima istraživala sam sebe još dublje, dopuštajući da želja i strast prirodno izbijaju na površinu.
To je bilo vreme kada sam učila ne samo o sebi već i o sopstvenoj snazi — o senzualnosti koja je polako sazrevala. Još uvek “skoro devojka”, ali već na pragu otkrivanja koliko je moćno prepustiti se svom unutrašnjem svetu, onome što budi telo i misli, pretvarajući radoznalost u prvu pravu svest o ženskoj strasti.

Noću, dok bi kuća tonula u tišinu, osećala sam kako me talasi unutrašnje energije preplavljuju. Telo mi je gorelo, kao da u njemu živi sopstveni ritam koji ne prestaje da pulsira. Ruke su same tražile dodir, prsti bi lagano klizili po koži, otkrivajući mesta koja su iznova postajala osetljiva. Pupoljak moje radoznalosti pulsirao je brže, kao da me podseća da u sebi nosim nešto što mora da se istraži, da se oslobodi ta nagomilana toplina i želja.

Sve što sam tokom dana videla i doživela, prisustvo muškaraca, otvorenost moje majke, pa i sama svest o sopstvenom telu vraćalo se noću u obliku živopisnih fantazija. Bila je to mešavina radoznalosti, strasti i nove svesti o sebi. Noge bi mi se lagano uvijale, ruke dodirivale svaki kutak tela, a dah postajao ubrzan i plitak, prateći moje unutrašnje uzdahe i jecaje.
U tim trenucima, svet bi nestajao. Ostajala sam samo ja i moj osećaj sopstvene snage i senzualnosti. Svaka iskra koja bi prostrujala kroz mene podsećala me je koliko je telo moćno i koliko prirodno traži da se izrazi. Svaki trzaj, svaki drhtaj bio je lekcija, učila sam da slušam svoje telo, da prepoznam želju i da je prihvatim bez stida. To nije bila samo telesna potreba, već i unutrašnja lekcija o slobodi i samospoznaji.

Često bi mi snovi donosili slike nepoznatih muškaraca. Njihovo prisustvo u mašti uzburkavalo je telo, budilo me osećajem topline. Budila bih se ovlažena, osećajući kako je pupoljak u meni postao živ i snažan, oslobađajući sopstvenu energiju. Ti trenuci su me učili da budem prisutna u sebi, da priznam osećaje i dam im prostor da postoje.
Te noći bile su spoj sna i stvarnosti introspektivna igra tela i misli. Svaki dodir bio je razgovor sa samom sobom, svaki uzdah mali korak u sazrevanju. Naučila sam da prigrlim svoju senzualnost, da je ne poričem već da je istražujem, jer je to bio deo mog puta, deo mog odrastanja i sve veće svesti o tome šta znači biti žena u sopstvenom telu.
Noću, dok bi kuća tonula u tišinu, osećala sam kako me talasi unutrašnje energije preplavljuju. Telo mi je gorelo, kao da u njemu živi sopstveni ritam koji ne prestaje da pulsira. Ruke su same tražile dodir, prsti bi lagano klizili po koži, otkrivajući mesta koja su iznova postajala osetljiva. Pupoljak moje radoznalosti pulsirao je brže, kao da me podseća da u sebi nosim nešto što mora da se istraži, da se oslobodi ta nagomilana toplina i želja.

Ponekad, dok sam ležala budna, tišina kuće bila bi prekinuta tihim jecajima iz mamine sobe. Nisam morala da gledam , zvukovi su govorili više nego što bi oči mogle da otkriju. Njeni uzdasi, ritam daha, stenjanje koje bi povremeno izbijalo iz dubine grudi… sve je to odjekivalo u meni, budeći nešto snažno, primitivno i nepoznato.
Osećala sam kako mi telo reaguje, iako sam bila sama. Pupoljak mi je postajao nemiran, celo telo treperilo je u nekoj čudnoj napetosti između nelagode i želje. Znala sam da ne pripadam tom svetu odraslih odnosa, a opet svaki njen jecaj ulazio je u mene kao iskra, zapalivši sopstvenu maštu. U tim trenucima, između sna i jave, osećala sam da se u meni budi žudnja, da mi krv brže struji, da se telo samo nameće kao prostor strasti i potrebe.

I tako, dok su se mamine avanture smenjivale, jedan od muškaraca zadržao se kod nas. Uselio se, doneo svoje stvari i odjednom je naš dom dobio novu dinamiku. Njih dvoje su uživali zajedno, i ja sam to osećala u vazduhu — u mirisu, u osmesima, u tihim šapatima koji bi mi dopirali do sobe noću.

U snovima, nesvesno, njegova figura bi se ponekad pojavljivala. Nisam birala, jednostavno bi se uvukao u moje fantazije, ponekad i bez lica, samo kao snažno muško telo koje mi se približava. Danju, dok je sedeo u dnevnoj sobi ili pomagao oko kuće, izgledao je obično, gotovo porodično. Ali noću, u mojim mislima, dobijao je drugačije obrise.

Moje telo već je prolazilo kroz promene, osećala sam toplinu i vlažnost dok bih razmišljala ili u snu zamišljala susret. Budila sam se zadihana, sa osećajem kao da sam prošla kroz nešto stvarno. U meni se sve više mešalo devojčja znatiželja i zrela žeđ za sopstvenim užitkom.
Te noći, dok sam tonula u san, svet oko mene nestajao je. Ostajala sam samo ja i osećaj sopstvene telesne snage i senzualnosti. Svaka iskra koja bi prostrujala kroz mene podsećala me je koliko je telo moćno i koliko prirodno traži da se izrazi. Svaki trzaj, svaki drhtaj bio je lekcija, učila sam da slušam svoje telo, da prepoznam sopstvenu želju i da je prihvatim, sve dok je u sigurnom prostoru, samo moje, deo mog unutrašnjeg sveta.

Negde pred zoru konačno sam utonula u san, i odmah, on je bio tu. Lice mu je bilo u polutami, ali osećala sam njegovo telo, njegove ruke, miris muške snage. U snu me je obuhvatio, privio uz sebe, i moje telo se otvaralo kao nikada do tada. Pupoljak radoznalosti pulsirao je intenzivno, topio se u njegovom dodiru, dok je san bio granica između želje i stvarnosti.
Trgla sam se i naglo probudila. Mrak je bio gust, samo svetlost sa ulice prosipala se kroz zavese. Bila sam mokra, posteljina i butine natopljene, a pupoljak tvrd i uzavreo, tražeći olakšanje. Ruka mi je sama pošla naniže, a svaki dodir izazivao je drhtaje po telu. Disala sam brzo, gotovo jecala u jastuk, vodeći misli ka njemu – zabranjena prisutnost činila je svaku senzaciju još snažnijom.
Ispunila me je toplina, eksplozija unutrašnje energije. Posle toga sam ostala ležati, drhteći, dok su iz mamine sobe dopirali tiho šapati i smeh. Znala sam da me čekaju još mnoge noći u kojima ću se buditi isto tako radoznala, gladna, sama sa svojim fantazijama.

Kada njih dvoje nisu bili kod kuće, radoznalost me je vukla u njihovu sobu. Ormar, stolica u ćošku, korpa za veš – sve je bilo prepuno tragova njihovih noći. Prljavi veš bio je poput zabranjenog blaga. Njegove gaće, još mirisne od topline tela, privijala bih uz lice, dok me miris muške energije i tragova strasti omamljujuće uzbuđivao.

Svaki takav trenutak bio je i stid i olakšanje, greh i raj. Znala sam da se u meni budi nešto veliko, nešto što će teško moći da ostane skriveno. Jedne večeri, dok sam prebirala po korpi za veš, rodila mi se drska ideja. Gledajući mamine gaćice, još natopljene njenom strašću, nešto je šaputalo u meni: „A šta ako zamenim… da li će primetiti?“
Uzela sam par maminog veša i pažljivo ga sakrila, na njegovo mesto stavila svoje, još mokre od mojih sokova. Pupoljak mi je još uvek pulsirao od igre prstima, a moj miris bio je jak, neobično sladak, ženski. Kada sam ih ostavila među njenim stvarima, srce mi je tuklo kao ludo. Bila je to mala tajna smicalica – želja da vidim hoće li mama nešto osetiti, da li će primetiti da u vešu nije samo njen trag.

Misao mi je potom pobegla dalje. „Kako bi bilo… da i njemu podmetnem?“ – prošlo mi je kroz glavu. Samo sam zastala, gledala njegove bokserice, zamišljala ga kako ih oblači ne sluteći da u njima može biti deo mene. Miris mojih sokova, toplina pupoljka… da li bi prepoznao? Da li bi osetio razliku?
Ideja me je uzbudila, ali nisam imala hrabrosti. Nisam znala kako, gde, kada. Samo sam ostala zamišljena, sa sopstvenim mirisom još na prstima, dok mi se u glavi rojila misao da bih volela da on nekako oseti mene, makar nesvesno, kroz tkaninu koju svakodnevno nosi.
Nisam mogla da izdržim – uzela sam jedan njegov čist par gaća i, drhteći od uzbuđenja, protrljala ih o svoj pupoljak. Toplina mog tela, vlažnost i miris moje unutrašnje energije ostali su na njima. Činilo mi se da sam ostavila trag, obeležje, deo sebe koji je mogao biti otkriven samo ako bi on znao kako da sluša.

Vratila sam gaće na mesto, srce mi je lupalo od same pomisli da će ih obući, a da neće ni znati čiji dah nose. Ili… hoće li znati? Dani su prolazili, a mama i on nisu ništa pokazivali. Niti je ona imala sumnju, niti je on rekao ijednu reč koja bi otkrila da me je prozreo. Ali u meni je tinjala vatra – nada da je osetio, da je znao.
I onda, posle nekoliko dana, desilo se. Na trenutak smo ostali sami u dnevnoj sobi. On je podigao pogled ka meni i u tim očima nije bilo grubosti, nije bilo otvorenog zavodništva. Bilo je nešto drugo – tiho, smireno, a opet duboko. Kao da je tim pogledom prodiralo pravo kroz mene, kao da je znao sve.

Osetila sam kako mi obrazi gore, malo stida, malo straha, ali i potajna nada da je taj pogled bio priznanje. Njegove oči zadržale su se dovoljno dugo da mi tresu kolena, ali ne previše da bi izgledalo očigledno. U tom pogledu bilo je opreza, ali i tihe poruke – možda je shvatio, možda je uzeo k srcu ono što sam ostavila u njegovom vešu.
Moje telo od tog trenutka bilo je nemirno, u meni se sve pomešalo – sram, strah i nevina nada da je pogled bio znak da me oseća, da me zna. Tog dana, prvi put, prešao je prag tišine. Seli smo jedno naspram drugog, a on me pogledao toplim, smirenim očima i rekao:

„Znaš… ti si u fazi kada se dešavaju promene u telu i mislima. I to je sasvim normalno. Znam to vrlo dobro, shvatam te. Nemoj da se stidiš svojih želja. Sve je to deo tebe.“
Srce mi je lupalo, obrazi su mi gorili. Nisam znala šta da odgovorim.
On je zastao na trenutak, pa nastavio tihim glasom:
„Ali, jedno znaj – nećemo prelaziti granicu. Meni možeš verovati, u bilo kojoj situaciji.“

Te reči su me i umirile i raspalile istovremeno. Zastao je, osmehnuo se iskreno i dodao, bez trunke laži:
„A da budem potpuno iskren… prijalo mi je.“

Pre nego što sam stigla da odgovorim, nagnuo se, lagano mi uhvatio ruku i kratko poljubio. Usne su mu se samo ovlaš dotakle mojih, ali taj trenutak prostrujao je kroz celo telo kao munja.
A onda je jednostavno ustao i izašao iz sobe, ostavljajući me samu zbunjenu, uzdrhtalu, ali i čudno srećnu. Osećala sam olakšanje što me je razumeo, ali i žar jer sam znala da sam mu prijala.

Gorela sam od želje. Njegove reči su mi se stalno vraćale taj ovlaš poljubac, onaj pogled što je delovao i umirujuće i obećavajuće. Nisam znala šta, koliko, kada i kako. Bila sam zbunjena, ali istovremeno nadahnuta, kao da me pokrenuo neki novi ritam života u meni.
A kada nešto krene spontano, tada više nema zaustavljanja. Ma koliko da sam htela da pustim da vreme samo učini svoje, osećaj je nadirao u meni.
Kako je do toga došlo – ni sama ne znam. Možda je mislio da nisam kod kuće. Ili… možda je to učinio namerno?
Stajala sam na pragu i odjednom ga ugledala – golog, baš ispred kupatila.

Zastala sam. Srce mi je preskočilo. Bio je svakako lep čovek, uvek mi se dopadao, ali tek sada, bez odeće, otkrio mi se u punoj sili, lep kao Apolon. Telo mu je bilo skladno, snažno, oblikovano kao da je isklesano.
A tek ono… njegov kurac...
Nikada nisam ni pretpostavila da može izgledati tako moćno, tako uzbudljivo. Sam prizor pogodio me je kao udar munje. U stomaku sam osetila grč, nešto između straha i ekstaze, kao da mi je celo telo u tom trenutku zaigralo.
U sekundi, telo mi je izdalo sve tajne. Pičkica mi se ovlažila i toplotom provalila iznutra, dok mi je kroz butine kliznula vlažnost koja se nije mogla zaustaviti. Disanje mi je postalo nemirno, isprekidano, kao da sam istrčala maraton, a zapravo sam samo stajala nepomična, obamrla pred prizorom.

On je zastao, iznenađen mojim prisustvom. Na njegovom licu nije bilo panike, nije bilo grubosti , samo kratki trzaj, a onda blag osmeh, smiren i tih. Pogled mu je klizio preko mene, ali ne kao pogled muškarca koji napada, već kao pogled koji zna da sam tu, da sve osećam.
U stomaku mi se vrtlog širio sve više. Nisam mogla da spustim pogled, iako me je stid gušio. Njegova gola figura bila je magnet, a ja sam bila prikovana.
Nije rekao ništa. Samo je stajao tako, pred vratima kupatila, obasjan prigušenim svetlom koje je naglašavalo obrise mišića i toplinu kože.
U toj tišini, između nas, pulsirala je neka neizgovorena poruka.
Osetila sam da mi kolena klecaju, a u isto vreme me je obuzimala želja da se ne pomerim, da upijem svaki deo tog trenutka, makar i u tišini.

Moj glas izleteo je sam, nisam ga mogla zaustaviti:
„Oooooohhh… koliki je… oooohhh, divan je…“
Reči su mi same skliznule s usana, pola šapat, pola jecaj. U trenutku sam shvatila šta sam rekla – obrazi su mi buknuli od stida, ali nije bilo povratka. Srce mi je lupalo kao da će mi iskočiti iz grudi.
Njegove oči zaiskrile su, ali lice mu je ostalo smireno. Nije napravio ni korak, nije progovorio ni reč. Samo je ćutao, a to ćutanje bilo je snažnije od bilo kakvog odgovora.

U meni se sve preplitalo – stid i olakšanje, strah i žeđ. Pičkica mi je pulsirala sve jače, kao da telo samo traži njegov dodir, a razum me vukao nazad, govorio da je to opasna igra.
Na trenutak je ćutao, a onda njegov glas tih, dubok, smiren presekao je tišinu:
„Znam šta osećaš… ali nema žurbe. Sve će doći u svoje vreme. Pridji… dodirni ga, pomiluj… neka ti želja mine. Polako. Ima vremena za sve.“

Svaka reč padala je u mene kao kap vatre. Osećala sam kako mi telo podrhtava, pičkica pulsira, butine se same trljaju jedna o drugu. Njegov glas nije bio ni zapovest ni molba – bio je kao poziv, kao obećanje da nisam sama u onome što se budi u meni.
Koraknuo je blago u stranu, kao da mi pravi mesta, i ostao da stoji, miran, siguran, prepuštajući meni odluku. U tom trenutku nisam znala da li više drhtim od želje ili od straha, ali znala sam jedno da sam spremna da mu priđem. Nisam mogla odoleti. Kao da me nešto vuklo, jače od razuma, dublje od straha. Srce mi je tuklo u grudima, u ušima mi je odzvanjao njegov miran glas dok sam pravila korak, pa još jedan.

Stajala sam tik pred njim, mogla sam da osetim toplotu njegovog tela, muški miris koji mi je ulazio u pluća i budio vrtlog u stomaku. Ruka mi je drhtala, ali nisam je povukla. Polako sam je podigla, nesigurna, gotovo stidljiva, i spustila na kurac.
Toplina me je preplavila. Bio je tvrd i snažan, a opet živ, pulsirao je pod mojim prstima. U tom trenutku mi se činilo kao da dodirujem nešto sveto, nešto što ne sme, a ipak mora da bude moje. Pičkica mi se ovlažila, butine su se same stisnule, a u grudima mi se podigao uzdah koji nisam mogla da zaustavim. On nije učinio ništa – samo je stajao, miran, kao da mi prepušta svaki pokret. Njegova tišina me je uzbuđivala još više, jer sam osećala da me posmatra, da zna svaku moju misao, svaki trzaj mog tela.
Ruka mi je klizila po kurcu, osetila sam tvrdoću i puls koji je išao iz dubine njegovog tela. Svaki dodir budio je u meni drhtaj, kao da rukom dodirujem samu tajnu života. Milovala sam ga sporo, nesigurno, a ipak obuzeta nekom unutrašnjom snagom. Disanje mi je postajalo brže, oči su mi gorele, a ruka se kretala sama, bez kontrole.

I onda nisam izdržala. Nagnula sam se, usne su mi same pronašle njegov vreo, napet modri glavic. Poljubac je bio kratak, nežan, kao da ljubim zabranjeni cvet, ali mi je kroz celo telo prostrujala munja. Na trenutak sam zatvorila oči i osetila da sam zakoračila na teren iz koga više nema povratka.
Kad sam se odmakla, u meni je sve vrilo. Srce je tuklo u grlu, ruke su mi drhtale, obrazi goreli. Nisam znala šta sam upravo učinila, dete u meni šaputalo je da je to greh, a žena u meni urlala je od želje za tim velikim i lepim kurcem.
U glavi su se kovitlale misli: Šta ako me odbije? Šta ako kaže mami? Šta ako nikada više ne pogleda u mene onim blagim očima? – ali istovremeno, svaki deo mog tela pevao je od uzbuđenja. U meni je tutnjalo: stid, strah, nada, ushićenje – sve u isto vreme.
Tog trenutka sam shvatila da više ništa neće biti isto. Da sam sama sebi razotkrila glad koju neću moći tek tako da ugušim.

Obavio me i privukao sebi, osetila sam kako se celo moje telo topi. Na koži sam imala njegovu toplotu, srce mu je kucalo sporo i sigurno, kao da me umiruje, kao da mi govori da nisam sama u onome što osećam. Njegov poljubac na mojim usnama bio je blag, kratak, gotovo očinski, a ipak sam u njemu čula tihu potvrdu – da me razume, da me oseća.
„Ne brini,“ šapnuo je dok me još držao uz sebe, „ovo ostaje naša tajna. Ali sada… sada nećemo ništa učiniti. Opusti se i imaj poverenja u mene.“

Te reči bile su kao i uteha i iskušenje u isto vreme. Želela sam da ostanemo zagrljeni zauvek, ali on se odvojio polako, pogledao me još jednom svojim tihim očima i otišao u kupatilo. Vrata su se zatvorila za njim, a ja sam ostala u hodniku, bez daha, sa rukama koje su još drhtale.

Celog dana sam hodala po kući kao obnevidela. Nisam mogla da se saberem. Njegov miris mi je ostao na koži, njegov glas u ušima, njegov pogled u grudima. Sve obaveze sam radila mehanički, ali u glavi sam iznova i iznova preživljavala onaj trenutak kad sam usnama dotakla njegoa, kad me on privio i rekao da mu verujem. Pitala sam se da li je i on osetio ono što je mene raznelo iznutra. Da li mu je bilo isto, ili je to za njega bilo samo blag i prolazan trenutak? Da li je i njemu u mislima ostao trag mog poljupca?

Dok sam hodala kroz sobu, u meni su se smenjivali talasi: stid, jer sam zakoračila u nešto što ne umem ni da imenujem; strah, jer ne znam kuda vodi; i nada, jer nikada pre nisam osetila da neko zna moje misli pre mene same.
Sve što sam želela bilo je da ga ponovo vidim, da me još jednom pogleda onako duboko, kao da čita sve što se kovitla u meni.
Nisam mogla da se saberem. U mislima mi je stalno iskakala njegova slika – onakav kakvog sam ga ugledala pre kupatila, nag, snažan, lep kao Apolon. Njegovo telo je u sebi nosilo i moć i mir, i činilo mi se da nikada nisam videla ništa savršenije.
I još nešto… ono što nisam smela ni sebi da priznam: veličinu njegove muškosti, ponosno oblikovanu, koja mi je u sekundi stegla stomak i upalila pičkica. Slika tog snažnog kurca, tog nabreklog glavica koji sam na kraju, nemoćna da se suzdržim, poljubila – vraćala mi se u talasima. Kao da mi je usnama ostao njegov ukus, topla punoća i sramno blaženstvo tog trenutka.
I onda opet – njegov zagrljaj, njegove reči. „Ne brini, ovo ostaje naša tajna…“ Kako da ih ne vrtim stalno u glavi? Kako da ne želim više, a da se istovremeno bojim da sam već otišla predaleko?

Sledeći susret s njim bio je miran, gotovo svakodnevno prirodan, i mama je bila prisutna. Pružio mi je ruku da se pozdravimo, sportski, ali s blagim namigivanjem. U meni se odmah razbuktala oluja uzbuđenja – srce je brže kucalo, pičkica radoznalosti se pomalo treperio, ali sam uspela da sačuvam prisebnost. Samo sam klimnula glavom na njegovo diskretno namigivanje, zadržavajući mirnu spoljašnjost dok je unutra vladala mešavina znatiželje, želje i blage napetosti.
Mama je, kao da ništa ne primećuje, samo lagano prokomentarisala:
„Oho, već ste postali prijatelji, epa drago mi je.“
Njena opuštenost, a opet diskretna prisutnost, činila je da se situacija oseća prirodno, dok je u meni vrtlog unutrašnjih osećaja samo rastao.

I tako, malo po malo, naše igre su dobijale novu dimenziju. Pred mamom, sve je ostajalo u granicama flerta – diskretni pogledi, suptilni dodiri, mala namigivanja, kao da se igramo nevidljive igre moći i pažnje. Sve je delovalo gotovo nevino, ali svaka ta igra unosila je u mene vrtlog iščekivanja i uzbuđenja.

Ali čim bismo ostali sami, sve je postajalo mnogo intenzivnije. Njegova prisutnost, mirna i smirena, činila je da se osećam kao da svet nestaje oko mene. I tada, bez ikakve sumnje, znala sam da moram da se prepuštam trenutku – skočila sam u njegov zagrljaj i poljubila ga pravim poljupcem.

Ma koliko je bio suzdržan i oprezan, njegovo telo nije bilo ravnodušno. Sitni signali, koje nisam mogla da ignorišem, govorili su sve. Trenutna napetost u pantalonama, kurac mu je sam reagovao, onda, gotovo spontano, njegova ruka se našla na mom vlaznom pupoljku uzavrele mi pičkice.

Srce mi je brže kucalo, a telo je gorelo. Sve u meni proključavalo je. U tom trenutku nisam razmišljala ni o pravilima, ni o granicama, samo o neodoljivoj, unutrašnjoj eksploziji osećaja koja me je potpuno obuzela.
On, iako obazriv, ne može da ostane ravnodušan pred mojom vlažnošću i tim mladalačkim mirisom pičkice koji ga pogađa pravo u prepone u njegov nabrekli kurac. Obgrljena njegovim rukama, osećam kako me pritiska, kako se njegova napetost preliva na mene.
U meni se tada pomešalo sve: želja, zbunjenost, neizvesnost, jer ne znam dokle sme, dokle će ići.

Njegova ruka, još uvek nesigurna, klizila je preko mojih butina i zaustavila se na mestu gde je sve u meni treperilo. Vlažnost me je odala – nisam mogla sakriti koliko ga želim. Činilo mi se da čuje svaki otkucaj mog srca, da diše u istom ritmu sa mnom.
Pogledao me je, tihim očima koje nisu tražile dozvolu, već su mi govorile: „Sigurna si, ja sam tu.“

Moje telo je odgovorilo pre nego što sam stigla da razmislim. Privila sam se jače, obavila ga rukama oko vrata i osetila kako njegova napetost pritiska moju mekoću. Taj trenutak bio je granica – i obećanje.
Kada je spustio dlan preko mog pupoljka, sve se u meni otvorilo. Nisam više imala snage da glumim obazrivost. U tom trenutku, sve – moj stid, strah, zbunjenost postali su isto što i želja: golema, nezaustavljiva potreba da mu se predam. Privila sam se uz njega, tražila toplinu njegovog tela i, u tom stapanju, osetila kako me pritiska ono što je do tada pokušavao da sakrije. Bio je veliki, nabrekli kurac – i taj dodir preko tanke tkanine bio je dovoljan da mi preseče dah.

U meni se tada sve prelomilo. Više nije postojala dilema, ni pitanje. Samo želja. Podigla sam pogled ka njemu, u očima sam nosila molbu i predaju u isti mah. Nisam morala da izgovorim reči – moje telo je reklo umesto mene.Tada sam mu šapnula, jedva glasom, više dahom nego rečima: „Uzmi me…“
On je zastao, kao da traži snagu da se odupre. Ali moje telo ga je molilo glasnije od bilo koje reči. Privila sam se jače, pritisnula uz njega i osetila prazninu u sebi, onu koja je već bila gladna i spremna da se ispuni. „Molim te,“ prošaptala sam dok sam mu rukama klizila niz leđa, „popuni me… da ne ostanem prazna…“
U trenutku kada sam ga osetila tik na ulazu, dah mi se presekao. Kao da je ceo svet stao, a u meni je ostala samo praznina koja ga je čekala. Pogledala sam ga, moleći bez reči, i dok sam se lagano pomerala prema njemu, osetila sam kako se moj drhtaj sudara sa njegovom snagom.

Prvi prodor bio je trenutak bola i ekstaze u isti mah – tiho sam kriknula, ali nisam želela da se zaustavi. Naprotiv, sve u meni ga je dozivalo. On je zastao, obuzdavajući se, dok sam ja upijala osećaj kako me ispunjava. Moje telo ga je primalo, milimetar po milimetar, a svaki pokret donosio je talas topline i olakšanja, kao da je gladna praznina u meni konačno pronašla ono za čim je žeđela.
U meni se tada stapalo sve: bol i užitak, stid i oslobođenje, suze i smeh. Njegovo snažno telo i moj drhtavi zanos spojili su se u jedno. Znala sam – tog časa sam mu se potpuno predala. Njegov dah na mom obrazu bio je spor i težak, kao da se bori sam sa sobom, da ne požuri. Ali u meni, granice su pucale. Dok se polako povukao i ponovo ušao, telo mi je uzdrhtalo – svaki njegov pokret širio je toplinu po meni, kao plima koja osvaja obalu.

U početku sam se stiskala oko njega, bol me budio, ali odmah zatim pretvarao se u sladak trzaj želje. Sa svakim prodorom, bol je gubio snagu, a zadovoljstvo je raslo, pretvarajući se u talase koji su mi razbijali dah.
Osetila sam kako mi je sve teže da ostanem tiha – iz grla su mi izlazili prigušeni jecaji, prošarani uzdasima. On je šaptao moje ime, kao da me umiruje, a zapravo me još dublje vezivao za sebe. Njegov ritam je bio smiren, ali svaki udar bio je pun snage, i svaki mi je govorio da sam uzeta, ispunjena, osvojena.
Moje ruke su ga stiskale, kao da tražim da ne stane, da ne prestane nikada. Jer ono što je na početku bila bol, sada je postajalo blaženstvo – to potpuno ispunjenje zbog kog sam osećala da sam živa.