Razjareni bik za moju ženu
U istraživanju naše seksualnosti otkrivali smo da je poverenje temelj svega. Nije se radilo samo o dodirima, već o hrabrosti da jedno drugo vidimo u potpunoj istini – u požudi, u sumnji, u mašti. Pitanja su se javljala sama od sebe, naročito u tišini posle ljubavi, kada su duše bile otvorene poput prozora pred oluju.
Jedne noći, dok je moja ruka ležala na njenom stomaku poput pečata, upitao sam je tiho da li je ikada osetila da nešto u njoj želi više. Ne više dodira, već više sebe – kroz drugog, kroz ono što bi možda inače odbila, a što je zapravo poziv. Okrenula se prema meni, glas joj je bio mek, ali oprezan. Pitao sam je da li želi da čuje ono što mi je u mislima. Rekao sam joj da ponekad poželim da je vodim dalje nego što misli da može, ne da je slomim, već da joj pokažem ono što je u sebi zatvorila ili se nije usudila da vidi.
Priljubila se čelom uz moje i šapnula da želi da oseti, da vidi kuda vodi to što želim – ali samo ako je ne izgubim u tom procesu. Rekao sam joj da ne želim da je izgubim, već da je otkrijem sloj po sloj, pa čak i ono što je sama zaboravila. I tada sam priznao da postoji nešto što može da je uzdrma: želja da je vidim sa drugim muškarcem, dok sam ja tu. Ne kao deoba, nego kao potvrda – da je moja čak i u trenutku kada pripada i drugome.
Udahnula je duboko, oči su joj zatvorile prostor u kojem se prepliću strah i uzbuđenje. U njenom pogledu više nije bilo otpora, samo pitanja. Objasnio sam joj da ovo nije o njemu, već o nama, o poverenju koje raste dublje od reči. O tome da želim da vidim šta znači biti potpuno prisutan dok neko drugi dodiruje ono što je do juče bilo samo moje.
Te noći dugo je sedela pred ogledalom. Prstima je prelazila preko lica, vrata, ključne kosti – kao da traži istinu, a ne grešku. U njoj su postojale dve: jedna privržena poznatom, druga uzdrhtala od čežnje, željna da sazna i oseti. Pomisao da ću ja biti tamo činila je sve sigurnijim, a ne opasnijim. Znala je: nije to bio beg, niti prevara. Taj drugi bio je više simbol nego čovek. Prolaz, prekidač, telo koje će je otvoriti, ali uz moju dozvolu i njenu hrabrost.
Ustala je od ogledala. Više nije tražila odraz da joj kaže ko je. Pošla je tamo gde nema skrivanja, gde će biti viđena celim telom i celim dahom. Ako padne – pašće u mojim očima. Ako poleti – ja ću je primiti natrag. Jer ovo nije bila priča o drugom muškarcu. Ovo je bila priča o njoj, o meni, o tome koliko je istinski imam tek kada odluči da se izgubi.
Vrata su se otvorila tiho. Njegov ulazak nije tražio reči. Korak mu je bio siguran, pogled jasan, težak. Ona je već čekala, ramena otkrivena, dah produžen. Kada su im se pogledi sreli, u trenu je nestala sumnja. On ju je gledao kao plen koji već pripada, ali i kao dar koji mora biti obožavan. Prišao je, šireći toplotu i snagu. Bio je kao bik koji ruši, koji zahteva i uzima bez dozvole. A ona je već znala: neće se opirati. Samo će se otvoriti.
Ulazak u sobu — prvi pogled, prvi kontakt
Vrata su se otvorila tiho, ali prisustvo koje je ušlo nije tražilo najavu. Njegov korak bio je siguran, svestan prostora u koji stupa. Nije nosio reč samo pogled, težak i jasan. Kao neko ko zna zašto je tu i šta će poneti sa sobom kada ode.
Ona je već bila tamo. Polusedela je na ivici kreveta, ramena otkrivena, dah produžen. Nije se trgnula. Samo je podigla pogled i zaustavila ga na njemu.
Susret njihovih očiju trajao je samo tren, ali u tom trenu nestala je sva sumnja. On ju je gledao kao plen koji mu već pripada, ali i kao dar koji mora biti obožavan.
Prišao je. Telo mu je širilo toplotu, snagu. Bio je kao bik koji ruši, koji zahteva i uzima bez dozvole. A ona je već znala: neće se opirati, jer i da hoce nemože.
Samo će se otvoriti.
Gutala je dah od straha i pohote pred dubok zaron ogromne kurčine u njenoj još uvek uskoj pičkici. Njen glas bio je nizak, skoro šapat.
– Želim da osetim njegov kurac prvo bez prodora.
Koraknula je bliže. Nije bila naga, ali njena koža već je pulsirala ispod odeće. Osetila je kako toplota njegovog tela ima neku drugu težinu zemljanu, sirovu. On nije govorio. Nije žurio.
Ja sam stajao sa strane. Kao posmatrač. kao svedok.
Ona je sada bila nadomak njega. Njene oči nisu bežale.
– Hoću da me uzmeš!
Tada je progovorio, dubokim, stabilnim tonom:
Uzeću te i da neželiš, moja si, razoriću te.
I ona je znala, nema pretvaranja. Nema skrivanja.Nema otpora. Sve što se desi primiće svesno. Sa mnom. Preda mnom.
Ovo nije čin neverstva. Ovo je čin razotkrivanja i pokoravanja tuđoj volji.
Dok prvi dodir klizi niz njen vrat, ona zatvara oči da se konačno sretne sa sobom.
Njen dah se promenio, uznemiren dah nekoga ko se upravo probudio iz duboke unutrašnje tišine. Njeno telo, do malopre u napregnutom oprezu, sada lagano popušta, kao da toplota iz poda podiže kroz stopala, kukove, trbuh, grudi, pičke.
Bill stoji sve bliže. Još uvek je ne dodiruje ali ona oseća snagu koju nosi u sebi. Snagu ne samo tela, već i namere. On je muškarac koji ne ispituje on dolazi kada vidi plen ili je pozvan.
Dodiruje joj lice. Prvo obraz, zatim liniju vilice. Pogled mu je uronjen u njene oči.
Ona ne trepće. Njeno telo već zna da se nešto dešava. Oseća težinu njegove muškosti iako je još uvek nevidljiva. Oseća je u načinu na koji stoji, u stabilnosti njegovih kolena, u tišini njegove karlice. Taj kurac koji ima među nogama nije videla, ali već ga oseća kao prisustvo u prostoru. Kao obećanje pritiska, širine, prodora koji nije samo telesan.
Posmatram je. Ne kao muškarac koji gleda svoju ženu s drugim. Gledam je kao neko ko je voli dovoljno da želi da je vidi na tuđem kurcu kad mu izmiče kontroli.
Sada on uzima njene šake i polaže ih na svoj grudni koš. Ona ih ne povlači. Sama klizi bliže. Njene bradavice već osećaju hladnoću kroz tkaninu, ali toplinu počinje da oseća dublje u trbuhu, u krvi, u nečemu što nije sasvim razum.
A onda, tiho, bull joj prilazi iza leđa.
Njen dah zastaje. Oseća ga uz svoja leđa težinu njegovog daha, širinu njegovih ruku.
I tada… lagani pritisak na koži i kroz njenu svest. Zna šta dolazi. Nije ga još videla ali njeno telo jeste. Već reaguje. Kolena joj omekšavaju. U stomaku se javlja treperenje kao rana vibracija budućeg ulaska njegovog kurca u njenu usku pičku.
Tada zatvara oči. Ne da pobegne već da oseti kako je to kad drugi muškarac ogromnim kurcem puni njenu pičku…
…a drugi ostane u njenom srcu.
Prvi dodir je kao udar struje.
Njegove ruke su velike, tople, čvrste, kad je uhvatio za kukove, ona je osetila da više nema oslonca na sopstvenu stabilnost. Kao da nešto u njoj prestaje da drži otpor, a počinje da se predaje iz slabosti, ali i iz spremnosti. Njegovo telo je čvrsto, mišići gusti, ali bez agresije. Samo usmerena snaga. Tišina u prostoriji ispunjena je njenim dahom, kratkim, nemirnim, kao da telo već unapred oseća šta će ući u njega.
On se naslonio na nju.
I tada... osetila je.
Težinu. Širinu. Dužinu. Ogroman kurac, snažan, razbijač.
Ništa nije ubrzao. Ali čak i njegovo prisustvo između njenih bedara, na ulazu njene pičke, bilo je kao nešto što će je razdvojiti. Njene oči su se raširile. Dlanovi su joj pronašli oslonac, ali i tu su podrhtavali.
Prvi ulazak bio je neočekivano dubok.
Ne postepen. Ne nežan. Ne grub, ali neodoljiv i silan. Kao da probija ne samo njeno telo, već i unutrašnje zidove koje je godinama gradila. Njenu nedovoljno otvorenu pičku, jer toliko veliko nikad nije bilo u njoj.
Vrisak ... aaaaaaaaahhhhhhhhhhhh! Kao uzvik, kao spontana reakcija na prodor. Glas joj se dizao iz stomaka, iz uzavrele pičke u koju je on ulazio. Bol, raširenost, istegnutost. U njoj. U duši. U mislima.
Njeno telo se savijalo, gotovo nehotično.
Noge su joj omekšavale, a butine same tražile veću otvorenost. Čak i da je htela da ga zaustavi, telo više nije služilo kontroli. Pička je želela baš taj ogromni kurac.
Vidim je — u poluotvorenim ustima, u drhtavim kapcima, u načinu na koji traži vazduh. Držim joj ruku. I ona se čvrsto hvata, kao da moje prisustvo spaja ono što on razdvaja. Njegova snaga otključava vrata koja niko nije ni pokušao da otvori.
Njen stomak podrhtava.
Prvi ulazak nije stao ooooohhhhhhhhhh, nastavlja da ide dublje. I kad pomisli da je dostigla granicu, oseća ga još. U dubini u kojoj nikad niko nije bio. Ne samo u pički. U svesti. U osećaju pripadanja samoj sebi. Potpuno. Golo. Otvoreno.
Njena prsa se dižu. Telo joj podrhtava. Kroz zube promiče prvi šapat:
– To je... previše. A baš mi treba. Jecala je.
A on ne govori ništa. Samo jebe i razara. Ore u pički. Polako. Ali neumoljivo, bez milosti.
U početku je bilo previše. Širina, dubina njegove kurčine, sama činjenica da joj ulazi tako duboko, kao da njeno telo nije bilo sigurno da će izdržati. Nije bilo srama, ali bilo je straha, ne racionalnog, već duboko telesnog, instinktivnog. Kao da je ceo njen sistem morao u hodu da nauči novi jezik.
Ostala je otvorena. Disanje joj je bilo jedini oslonac. Svesno, usmereno, puno. Disala je kroz pritisak i kroz zategnutost, a onda primetila da svaki put kada izdahne dublje, njeno telo popušta. Kao da govori: da, možeš, ima mesta, postoji način, dokaži da tvoja uska pičkica može da primi ovu ogromnu kurčinu.
Tada je došlo pomeranje, ali ne njegovo, već njeno. Nešto se prelomilo unutra, ne u bolu, već kao olakšanje, kao kada zatvoreni cvet konačno otvori latice. Više se nije borila, nije držala nijedan unutrašnji zid pod kontrolom. Jednostavno je pustila i osetila da želi baš takvu kurčinu da je jebe. Vrisnula je kao znak pobede nad samom sobom i nastavila da stenje u ritmu jebenja.
Tek tada je došla toplina. Bol se počeo pretvarati u rastapanje, najpre kao talas, neobuzdan, ali pozivajući, a onda kao unutrašnji sjaj. Kao da se dubina u njoj ispunjava nečim novim što nije samo fizičko. Bila je ispunjena, ali ne prekomerno, već tačno, kao sud koji je čekao taj trenutak.
Njen zvuk se promenio. Od oštrih uzdaha došao je prvi dugi, vlažni ton, onaj ooooooh, znak da se nešto otvorilo, nešto više od tela. Prstima je stisnula čaršav, ali ne iz bola, već iz neverice kako je nešto što je delovalo nemoguće postalo njeno, prirodno. Užitak više nije bio na površini, već u samoj srži. Stegla je to čudovište od kurčine i poželela da zauvek ostane u njoj.
Tada me je pogledala. Ja sam već gledao, sa očima punim veze, ne požude, ne ljubomore, već poverenja, pripadanja, brige i podrške. Moj pogled govorio je: tu sam, gledam te, vidim te, još si moja i nikada nisi bila više.
Njena bedra sada su sama tražila kretanje. Više nije samo primala, počela je da se jebe u svom ritmu, polako, nesvesno. Ritam nije bio umom vođen, bio je telesan, kao da telo samo zna šta hoće. Bila je u korak s njim, ne protiv i ne ispod, već zajedno.
Znala je, upravo u tom trenutku, da je prešla granicu. Ne prekršila, već prešla, kao obred, kao rođenje. Iznutra je prošaputala, možda samo u sebi: ja sam tu i ovo sam ja, potpuno.
Pokreti su postali njeni.
U početku su bili obazrivi, ispitivački. Kao da i dalje proverava – može li ovako duboko, ovako široko, ovako otvoreno. Ali onda više nije bilo provere. Nije bilo „može li“. Bilo je samo „želi“.
Kukovi su počeli da govore pre nje.
Sami su se kretali u krugovima, kao da pozivaju, zahtevaju, traže sve više. Prvo sporo, onda upornije. I svaki put kada bi se spustila niz njegovu snagu, osetila je kako joj se unutrašnjost širi, kako joj zidovi pičkice drhte od napetosti, ali je istovremeno grle. Svako prodiranje bilo je kao da se dublje otvara sebi samoj. Više nije bežala od intenziteta. Sada ga je hvatala, uzimala, usmeravala.
Iz usta joj je izleteo prvi glas — ne reč, već čist zvuk. Dubok, promukao, ženstven. Ton koji nije tražio dozvolu, nije se objašnjavao, nije se izvinjavao. Bio je to zvuk tela u zenitu. Zvuk što kaže: „Ja sam ovde. I niko me više ne drži zatvorenu.“
Njene grudi su se podizale u talasima.
Svako prodiranje sada je bilo praćeno snažnijim dahom, dužim stenjanjem, slobodnijim kretanjem. Bedra su joj se otvorila još šire, ne kao ustupak, već kao poziv, kao potvrda. Nije ga više samo primala — ona ga je uzimala. A unutra je osećala svaki njegov deo: trenje po zategnutim zidovima, pulsiranje koje joj se širilo u stomaku, vrelinu koja je probijala do same kičme.
I on je to osetio. Podigao je ruke na njene bokove, ali ne da je vodi — da je prati. On je sada bio u njenoj milosti. Njena toplina ga je hvatala, njena mokra, otvorena dubina stezala ga je kao da ga guta, čuva, usisava. Svaki njegov udar bio je i njen pokret, svaka sekunda sve bliža eksploziji.
Gledao sam je kao nešto najsvetije.
Nije bilo ljubomore, bilo je obožavanje, gorljivost, ponos. Gledam kako moja žena cveta. Jer sam joj dao to.
I onda je došlo. Taj trenutak.
Prvo kao grč u stomaku. Onda kao talas kroz karlicu. Pa električni udar kroz kičmu. Osetila je unutra pulsiranje kao da je čitava pička postala jedno veliko srce koje kuca i steže. Uhvatila se za grudi, pa za vrat. Telo joj je počelo da drhti, bedra da igraju, stomak da se uvija. Svaki nerv, svaka vlakna bila su zapaljena. Usta su joj se otvorila, ne da bi izgovorila, već da pusti samu silu onoga što dolazi.
I tada — kao slom. Kao sloboda. Kao vatra koja se prelila.
Potres nije trajao sekund, već čitav novi svet unutra nje. Osećala ga je svuda: u dubini, u stomaku, u grudima, u mozgu. Kao da se život prolamao kroz svaku poru.
Viknula je. Glasno. Bez stida. Bez straha. Sa punim pravom.
– Daaa... Jesam!
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 20 Avg, 2025
- 5569 pregleda
Stanje od priče