Gledam te dok volis (deo iz mog spisateljstva).

Gledam te dok voliš je provokativni erotski roman o voajerizmu, ličnoj transformaciji i otkrivanju sebe kroz ljubav i požudu.Ana je povučena blogerka koja piše erotske priče nadahnute tuđim životima. Njena svakodnevna opsesija je par iz stana 4B Marko i Lana, čija strast i intimnost postaju srž njenih tajnih tekstova. Ali kada joj se na blogu pojavi misteriozni komentar koji ukazuje da je posmatraju, Ana se suočava sa granicama između fikcije i stvarnosti. Uvučena u igru strasti, ona više nije samo posmatrač, već učesnik u svetu dodira, uzdaha i oslobađanjaGledala je tudje zivote dok jedan nije postao njen.

ANNA: Anna je volela tišinu.U stanu od četrdeset kvadrata, na šestom spratu, najlepša stvar bio je veliki prozor koji je gledao pravo na dvorište i zgradu preko puta. To nije bila sreća arhitektonskog plana, nego sudbina  barem je ona tako volela da misli.Radila je od kuće, kao freelance copywriter, što je značilo da se budila oko deset, kuvala jaku kafu, a zatim sedela za laptopom u pidžami dok se svet budio bez nje. Ali postojala je još jedna navika, intimnija, mračnija, koju nikome nije spominjala: volela je da gleda.Ne bilo šta već ljude u njihovim najprivatnijim trenucima.

Prvi pogled na 4B

Pre mesec dana, sasvim slučajno, primetila je prozor stana preko puta  stan 4B. Nije bila sigurna da li je ranije ikada obraćala pažnju, ali tog dana roletne su bile polupodignute, a svetlo unutra toplo. Videla je njih njega i nju.On, visok, širokih ramena, kratke tamne kose. Ona, vitka, duge plave kose koja je padala po njegovim rukama dok su se ljubili. I to nije bio običan poljubac. Njihova tela su se lepljivo tražila, grla su se otvarala u strasti, ruke su svuda lutale.Ana je zastala, ruka joj na staklu prozora, prsti hladni, srce brzo. Mogla je da skloni pogled, ali nije. Umesto toga, sela je na stolicu i gledala do kraja. Njegova ruka kliznula je ispod njene suknje. Ona se naslonila na sto u dnevnoj sobi, glave zabačene unazad. Usta su joj se otvarala u nijemom kriku.Ana je osetila kako joj je dah ubrzan. Znala je šta sledi, ali nije mogla da prestane.

Dodir i pisanjeSledeći impuls bio je automatski. Ruka joj je pošla niz butinu, preko gaćica. Druga ruka je tražila svesku koja je uvek stajala pored laptopa. Pisala je dok je gledala.Njene rečenice bile su kratke, sirove, kao da se bojala da će nešto zaboraviti:"Njegove ruke vlažne od njenog tela. Njene noge šire, on ulazi, sporo, kao da zna da je gledam. Ona ga zove imenom koje ne čujem, ali osećam u sopstvenim prstima."Svet sa spoljne strane zida više nije postojao samo ta scena. Ona je bila tiha senka koja je disala u ritmu tuđeg užitka.Kada su završili, Ana je bila mokra od znoja, dah joj je bio isprekidan. Ruka joj je drhtala dok je zatvarala svesku.

BlogTe večeri, umesto da završi projekat za klijenta, otvorila je svoj mali, zapušteni blog. Nekad je pisala poeziju, kratke eseje, ali retko ko je to čitao. Sad je imala nešto drugo da ponudi.Unela je naslov:"Sinoć sam videla nešto što me promenilo."I počela da kuca:

"Neki trenuci nisu za svetlo dana. Sinoć sam videla njega kako kleči pred njom kao pred svetinjom, kako joj telo drhti dok mu dozvoljava da bude gospodar njenog daha. Njene noge oko njegovog struka, njegov glas dubok, ruke koje znaju gde da pritisnu, gde da zadrže, gde da puste.Nisam ni trepnula dok su se njihova tela stapala, kao da su zaboravili da svet postoji. A možda su znali da ih gledam. Možda su to radili za mene. Ja nisam odvratila pogled. Nisam mogla. Nisam htela."Kliknula je Objavi.Prvi osećaj krivice i uzbuđenjaNakon toga, otišla je pod tuš. Voda je bila vruća, ali nije skidala osećaj krivice. Bilo je pogrešno, zar ne? Posmatrati dvoje ljudi koji misle da su sami? Pisati o njima? A opet, telo joj je i dalje pulsiralo.Kada je izašla, proverila je blog  tri nova pregleda. Zatim pet. Komentar:

"Ovo nije fikcija, zar ne?"Ana se nasmejala, ali nije odgovorila. Zatvorila je laptop, sela pored prozora. Prozor 4B bio je zatamnjen, miran. Ali znala je: ovo je tek početak.

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara