Prvi put - Sećanje koje živi i diše

Ova priča nije fantazija. Ona je uspomena — jedno nežno, uzburkano sećanje koje još diše u meni. Nije napisana da šokira, već da svedoči o onom retkom trenutku kada su se duše i tela poklopili u istini. Bili smo dvoje koji su se tražili. I našli.

Dugo smo se poznavali samo kroz mrežu. Mašta je neumorno stvarala slike — poruke, želje, dodire što nisu postojali, a ipak su se osećali. Sve je bilo naelektrisano, obećavajuće. Ali stvarnost... stvarnost je bila tiša. Gušća. Dublja. I neuporedivo stvarnija.

U meni su se mešali zebnja i iščekivanje. Njene usne, njeno telo, koža što miriše na nestrpljivu čežnju. Mogao sam da osetim kako me želi — moju nežnost, moju snagu. Želela je da me oseti, da me ima u sebi, da se uveri: jesam li onaj iz svih naših reči, slika i neprospavanih noći?

Sela mi je u krilo. Drhtala je. Ne od straha, već od nepoznatog. Od mogućnosti. Obasipao sam je poljupcima. Telo joj je treperilo ispod mog daha. Opustila se. Osetila me kako se budim ispod nje. Moje ruke su pronašle put — od njenih ramena do grudi, preko struka, niz bedra. U igrama dodira i tišine, bila je spremna da postane žena. Sva otvorena. Sva vlažna. Sva gladna. Uzavrele utrobe

Dodirnula me prstima. Njeni dlanovi su me ispitivali — nežno i odlučno. Skidali smo jedno drugo pogledom i rukama. Goli, u isto vreme, koža na kožu. Vrelina se prenosila s mene na nju, s nje na mene. Spustio sam je kraj sebe. Ljubio sam joj stomak, butine, kožu što je podrhtavala pod mojim usnama. Bila je vrele pičkice. Budna da oseti svaki dodir. Razbuđena da primi moj nabrekli kurac. Svo njeno biće traži da joj uđem, da je jebem.

I ulazim.

Ulazak nije bio nagao. Bio je sa pažnjom i željom da oseti svaki milimetar njene nabubrele mlade pičkice. Kao poslednji dah noći. Uronio sam. Polako. Duboko. Pustila me unutra, primila me kao da je ceo život čekala da se spoji baš sa mnom. Jebali smo se totalno se predavajuci jedno drugom, hteo sam joj ući ne samo u pičkici, već ceo pod kožu, a ona me je primala potpuno gladna. Jebali smo se bez reči — samo disanje, samo pokreti, trenje, uzdasi. Ritam koji nismo kontrolisali. Onaj koji je bio naš.
Strast se razliva između nas, u grču, u ritmu koji izaziva eksploziju, punim je nabujalom spermom a ona u susret salje svoje sokiće koje kupaju moj kurac, stvara se sladostrasni koktel naše pohote i plod ljubavi.

Onda — mir. Ali ne zadugo.

Nisam hteo da prestane. Poljubio sam joj čelo, vrat, ramena. Ostavljao sam nežno tragove poljubaca. Pamtio je po njenoj koži. Gledao sam je. Bila je tu — prisutna, celovita. Žena. Njene ruke su me tražile. Zagrlila me. Osetila kako sam se ponovo uzbudio. Pulsirao sam u njenom dlanu. Bila je žedna, meka, pohotna.
Spustila se. Obuhvatila me usnama. Nije bilo sumnje. Znala je šta radi. Kao da je rođena s mojim telom u pamćenju. Pažljivo, nežno, bez žurbe. Njene usne, jezik, dah — sve u harmoniji sa mnom. Samo sam ležao. Dišući. Pustio sam joj da vodi. Da me obožava. Ljubila mi telo od usana do prepona, milovala mi kurac kao trofej koji je osvojila, uzela ga u usta, gutala, palacala jezikom, borila se da ga celog uvuče u grlo, nije se štedela, htela mu je dokazati koliko joj je stalo do njega.

Kada ga je uzbudila do ivice izdržljivosti, znala je da je spreman da ga primi ponovo u sebi tamo gde je već raskopao kanal. Dozvolio sam joj da legne na mene, na moj požudni kurac . Da ga primi ali sad pod njenom kontrolom. Bez straha. Sva u vapaju. Jaše. Njiše se. Traži svoj ritam. Klonula, ali uporna. Sve je na njoj. I u njoj.
Jašila me. Vodila. Gubila kontrolu. Naš znoj, naša koža, naš zvuk — sve se mešalo. Oboje smo disali duboko. Gubili dah. Svršavali zajedno. Mešali dah, kožu, telo, tečnost. Puniosam te,  cedila me do kraja. Sve  mi je uzela — i vratila mi više nego što sam imao.

I tada — potpuni mir. Ali ne kraj.
Ljubili smo se. Oslanjali jedno na drugo. Nismo se odvajali. Bila je to neka tiha zahvalnost. Ona je čistila mene. Ja nju. U tom položaju — 69 — nije bilo igre, već svetosti. Dubokog prihvatanja tela drugog. Do poslednje kapi. Do poslednjeg daha.

Odmorili smo se. Ali ne za dugo.
Okrenula se ka meni, rekla da sada želi rafiniranije sa predanošću ljubavnice voljenom muškarcu.
Njene usne — vrele, žedne — ponovo su pronašle moje. U tom poljupcu bilo je svega: i strasti, i zahvalnosti, i neizrečenog „ostani tu, hoću te još jednom u sebi.

Ljubili smo se. Oslanjali jedno na drugo. Nismo se odvajali. Bila je to neka tiha zahvalnost. Ona je čistila mene. Ja nju. U tom položaju — 69 — nije bilo igre, već svetosti. Dubokog prihvatanja tela drugog. Do poslednje kapi. Do poslednjeg daha.
Ljubili smo se. Oslanjali jedno na drugo. Nismo se odvajali. Bila je to neka tiha zahvalnost. Ona je čistila mene. Ja nju. U tom položaju — 69 — nije bilo igre, već svetosti. Dubokog prihvatanja tela drugog. Do poslednje kapi. Do poslednjeg daha.

Odmorili smo se. Ali ne za dugo.
Okrenula se ka meni, rekla da sada želi rafiniranije sa predanošću ljubavnice voljenom muškarcu.
Njene usne — vrele, žedne — ponovo su pronašle moje. U tom poljupcu bilo je svega: i strasti, i zahvalnosti, i neizrečenog „ostani tu, hoću te još jednom u sebi.
Osetio sam kako joj se telo još više otvara. Kao da me pušta dublje, kao da me uvlači u samu srž sebe.
Spajali smo se bez žurbe. U ritmu koji smo već znali napamet — ne telima, već bićima. U dahu. U pulsiranju. U toplini.

U meni je ključalo. Moj vulkan strasti uzdizao se, klizio, rastao. Ulazio u nju celim bićem. Svakom porom, svakom napetošću tela. A ona... ona me je primala nežno, potpuno, kao neko ko zna šta znači želeti. Nije bilo granice između nas. Samo osećaj da tu pripadam.
Zastenjala je. Dugim, punim glasom koji se razlio preko moje kože.
A ja sam, bez reči, ušao dublje. Snažno. Celim sobom. Kao da sam zakoračio u njen unutrašnji svet — ne da je povredim, već da je ispunim. Do kraja.
Telo joj se steglo oko mene. Grlila me kao da se više nikada nećemo odvojiti. Njena ženstvenost me obavila, pozvala, uvukla. Želela me. Baš mene. U tom trenutku, na tom mestu.
Zajedno smo stenjali, zajedno disali. U jednom dahu, u jednom impulsu, stopili se u jedno. Pokreti su postajali brži, ali ne grubi. Ritam je bio naš — savršen, proveren. Vodili smo jedno drugo, i prepuštali se.

Ljubi me. I šapuće moje ime kroz jecaje. Te dve reči, iz njenih usta, u tom tonu — razneli su me iznutra.
Pogledao sam je. Cela je gorela. Toliko je bila lepa, da sam hteo da ostanem u tom trenutku zauvek.
Ubrzao sam. Ali nežno. Disao sam niz njen vrat. Šaptao joj. Ponešto pohotno, ponešto milo. Toplo. Tako da zna da je voljena.
Znao sam da to želi. Da joj treba i moja snaga, i moja ranjivost. I pružio sam joj sve. Bez zadrške.
U meni se sve stezalo. Bila je toliko topla, toliko meka, toliko živa. Gotovo sam izgubio kontrolu. Njen glas me vodio, milovao, pokretao.

A onda sam čuo... „Ostani. U meni. Ostani…“
Nisam mogao dalje. Nisam hteo dalje. Samo sam želeo da budem njen. Da se izlijem. Da je napunim — ne samo telom, već dušom.
I desilo se.
Snažno. Duboko. Puno. Kao plima što se ne zadržava. Kao dar.
Zastenjala je moje ime. A ja sam ostao u njoj.
Još uvek smo bili spojeni. Kao jedno. Njeno telo me je uvijalo, stezalo, primalo svaki trzaj mog vrhunca. Nije me puštala. I nisam hteo da odem.
U tom zagrljaju, dok su se naši sokovi mešali, dok nam je koža mirisala na znoj, čežnju i prepuštanje — znao sam.

Eh, što beše jedna ljubav, jedna žena i sećanje na nju...
Ponekad, u tišini svojih misli, dozovem njenu sliku — toplu, nežnu, živu. Sećanje što diše i traje, kao da je sve još uvek tu, samo što je skriveno iza vela vremena. Bila je više od ljubavi; bila je otkrovenje, obećanje i svetlost u tami mojih lutanja.

Jedna žena, jedan trenutak — ali ceo jedan svet. Njene ruke, njeni poljupci, svaki dodir ispisan u meni kao neizbrisiva pesma. I danas, dok pišem ove reči, osećam tu istu vatru, taj isti plamen koji nikad ne prestaje da tinja.

Eh, što beše jedna ljubav... i što sećanje na nju ne bledi, već se sve više pretače u najlepši dar — ono što nas čini živima.

Eto nije sasvim eksplicitno i sa pravim izrazima, ali hteo sam da i to objavim.

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara