Nalik na ljubav ili nesto vise

Ponekad život odvede ljude u različitim pravcima, iako su srca još uvek povezana. Otišla sam – možda iz potrebe, možda iz bola, možda iz nemira koji me gura napred. Ti si ostao – možda zbog nade, možda iz navike, možda jer si verovao da će sve proći. U toj tišini između odlaska i ostanka, ostale su neizgovorene reči i osećanja koja još dišu.Ponekad nas život razdvoji, ne zato što ne volimo, već zato što moramo. Ja sam otišla – noseći te u mislima, u svakom koraku daljine. Ti si ostao – čuvajući uspomene, nadajući se tiho. I dok nas kilometri dele, osećanja nas spajaju. Oboje patimo, oboje brojimo dane… jer znamo da nas čeka ponovni susret – onaj pun ljubavi, topline i svega što nismo stigli da kažemo.
I dok dani prolaze, svaki je isti – obojen istom čežnjom, istim mislima koje se uvek vraćaju tebi. U tišini svog života, tražim tvoj glas, u pogledu drugih – tvoje oči. Nedostaješ mi u malim stvarima, u jutarnjoj tišini, u večernjem umoru, u onim trenucima kada bih najviše volela da samo ćutim pored tebe.Znam da i ti osećaš isto. Osetim to u načinu na koji ćutiš kada se čujemo, u rečima koje ne izgovaraš, ali stoje između redova. I to ćutanje je nekad glasnije od svega.Možda nas je život stavio na pauzu, ali srce ne zna za to. Ono kuca za onaj trenutak kada ću te ponovo videti, kada ćeš me zagrliti kao da ništa nije bilo, kao da se vreme vratilo unazad i ponovo nas spojilo.Zato ne gubim veru. Znam da nas čeka onaj dan… Dan kada više nećemo govoriti “nedostaješ mi”, već “tu si, i nikad više ne odlazi.”

On:Verovatnoca da u tudjini,daleko od svoje domovine nadjes srodnu dusu i da sa njom ostvaris nesto posebno i carobno,ravna je nuli.Ali...cuda se desavaju i eto meni se posrecilo.Meseci su vec prosli od kako smo se upoznali i iza nas je bezbroj prelepih trenutaka u kojima smo uzivali punim plucima.U tim momentima nismo razmisljali ni o cemu,sem o cistoj strasti i lepoti zivljenja,uzivajuci u svakom dodiru nasih tela,u svakom poljupcu,u svakom novom vidjenju.Ja sam varao zenu sa njom, ona muza samnom,ali smo u tim momentima bili negde drugde. U nekom nasem univerzumu,u nekom nasem mirkokosmosu koji je bio samo stvoren za nas i nase uzivanje.Oboje pamtimo taj prvi sastanak i taj prvi poljubac koji nas je vezao u neraskidivi cvor, vezao nas je u nesto sto ni sami nismo znali sta je, a sto ce nam postajati jasnije kako vreme bude odmicalo i kako smo se sve vise i vise vezivali jedno za drugo.Sex koji smo praktikovali u ogromnim kolicinama postajao je sve emotivniji i nezniji. Divlja strast, pozuda i sirovi sex kojim smo poceli nase druzenje,vremenom je postajalo sve suptilnije i pretvarao se u nesto mnogo lepse i dublje.Vodili smo ljubav sve duze i duze, sve neznije i neznije i sve je to preraslo u osecanje da zelimo da usrecimo jedno drugo. Pretvarao se u osecanje da se partner oseca voljeno i osecanje pripadnosti.Nasi poljupci su bili sve duzi i duzi i sve strasniji,nasi jezici i usne su bilo tacka u kojoj se spajaju nasa tela i tacka preko koje prenosimo cistu ljubavnu energiju.Dodiri kojima sam uvek do tada masirao i dirao njenu predivnu mackicu postajali su sve duzi.sve nezniji i osecajniji. U tim momentima sam uzivao slusajuci kako duboko i tiho uzdise ispustajuci iz sebe uzdahe cistog erotskog uzitka. Njeni ali i moji orgazmi su vremenom postajali sve intezivniji i sve jaci kao da je neko sa nekim tasterom postepeno povecavao intenzitet naseg uzitka. Isto tako osim samog sexa poceli smo da vodimo dugacke razgovore o nekim stvarima koje nismo znali jedno o drugom.Poceli smo da pijemo kafu sa uzivanjem bez iscekivanja kad ce se ono desiti. Poceli smo da imamo strpljenja i razumevanja za probleme koje smo oboje imali u nasim zivotima. Jednom recju postali smo nesto vise od obicnih ljubavnika koji su se sreli samo radi sexa.To sto smo postali i sto jos uvek jesmo i dan danas ,nije nam bas sasvim jasno sta je,jer smo jos uvek zbunjeni lepotom i cistovom odnosa koji smo izgradili. Vreme ce nam pokazati sta je to a do tada mi i dalje uzivamo u tom nasem mikrokosmosu u kojem volimo jedno drugo do neba.Medjutim kako lepe stvari u zivotu obicno kratko traju, tako se i nase druzenje u jednom momentu naslo na velikom iskusenju.Naime njena firma je htela je posalje u drugu zemlju na doskolovavanje i tamo je trebala da ostane naredna tri meseca. Bili smo oboje iznenadjeni ali i skroz razocarani tom odlukom njenih sefova i jednostavno nismo mogli da se pomirimo sa cinjenicom da cemo biti razdvojeni tri meseca.Posecivao sam je tih dana cesce nego obicno,posto sam video da je klonula duhom,dugo bi sedeli i pricali i pri tome sam znao da spustim njenu glavu na moje grudi i da ostanemo tako zagrljeni dugo dugo.Obozavala je da je milujem po vratu i usima,da joj provlacim prste kroz kosu,i u tim trenucima bi izmedju nas kiptela cista emocija i ogromna ljubav.Kako se blizio ponedeljak i dan njenog odlaska tako smo se u spavacoj sobi potpuno prepustili jedno drugom i pustili da nas vodi cista strast pomesana sa emocijama koje su nas preplavile. Ljubili smo se dugo,dugo.Lizao sam je sa najvecim uzitkom skupljajuci njene sokove. Uzimao sam je od napred,od nazad,sa strane...Oralno me je zadovoljavala satima uzivajuci u svakoj novoj erekciji.Primala ga je analno sa ogromnim uzivanjem dok sam svrsavao u nju puneci je svaki put ogromnom kolicinom semena.Nema poze koju nismo probali i u njoj strasno uzivali.Vodili smo ljubav totalno rastereceni od odlaska,uzivali jedno u drugom bez granica kao da sutra ne postoji.Prepustili smo se cistoj emociji i ljubavnom zanosu do kojeg nas je dovelo nase druzenje i ogromna ljubav koju smo osecali jedno prema drugom.Ponedeljak i taxi dolazi po nju u 9 sati a ja sam vec u 6:30 bio kod nje i doneo joj sendvice za put.Poljubili smo se kao da je prvi put.Jezici su se nezno ukrstili i ovlad se dodirivali.Cista ljubav je strujala izmedju nasih mokrih usana.Istrazivao sam jezikom svaki delic njenih prelepih punih usana. Nezno,ovlas,suptilno... bas onako kako je volela. Ljubili smo se dugo a opet sa druge strane tako kratko. Nikad se nisam mogao zasititi tih prelepih usana.Tiho mi je sapnula na uvo... uzmi me od nazad preko fotelje,moram te osetiti u sebi pre nego sto odem.Nezno sam je polozio preko naslona fotelje,skinuvsi joj gacice. Ispred mene se pojavilo nesto najlepse sto sam imao prilike da vidim ikada.Bila je predivna,bila je mokra i gladna.Njeno carobno lepa mackica koja me pozivala da je napunim i uzmem svom silinom.Ali ne...usao sam u polako i nezno.Stavljao sam ga milimetar po milimetar i klizio u nju lagano osvajajuci njenu dubinu polako sto lakse.Nisam zeleo da joj ga sjurim celog vec sam sa uzitkom osvajao i sirio njene mokre usmine slusajuci njene uzdahe odobravajuci duboko disanje koje je najavljivalo cist ljubavni uzitak. Zadrzao sam ga u njoj dugo pomerajuci se ni makac.Bila je napunjena mojim mesom i uzivala je u tom carobnom spoju nasih tela. Nismo zeleli da se odvojimo ili pomerimo ni malo ,zeleli smo da taj trenutak preraste u vecnost.Vreme je stalo...sekundi i minuti su prolazili a ja u njoj tako tvrd,cvrsto jak a u isto vreme nezan miran i suptilan.Citava vecnost je prosla,pomerio i do pola ga izvadio i poceo u laganom ritmu da ulazim i izlazim iz nje kao i toliko puta do tada.Uzivali smo u tom carobnom plesu na naslonu fotelje polu goli i zeljni ljubavnog uzitka koji smo znali da necemo sebi brzo moci ponovo da priustimo.

Vreme je proletelo a taxi samo sto nije stigao. Koferi su spremni.Pozdravljam je istim onim poljupcem kojim sam je poljubio na nasem prvom sastanku. Dug,socan,nezan i vruc koji oduzima dah.

Suze ne mogu da joj stanu... vratice se brzo,znam da ce i tih tri meseca brzo proci i da cemo ponovo uzivati u onome sto ne znamo sta je. A mozda i znamo... Ljubav cista kao suza!

Sreli smo se daleko od doma, među tuđim jezicima i nepoznatim ulicama, a zavoleli kao da smo se tražili celog života. U tom trenutku sve je stalo — vreme, svet, prošlost i budućnost. Ostali smo samo ti i ja, dvoje ljudi koje je spojila tišina i pogled koji je rekao više od hiljadu reči.Iako su nas putevi nakratko razdvojili, osećaj u srcu nije oslabio. Svaki dan bez tebe nosi tvoje ime, svaka noć sanja o tvom dodiru. Ali ne tugujem — jer znam da ovo nije kraj.Sudbina nas nije spojila da bismo se izgubili. Verujem, duboko i bez sumnje, da ćemo se ponovo sresti. I kad se to desi, nećemo više brojati dane, kilometre ni rastanke. Samo ćemo nastaviti tamo gde smo stali — voleti se još jače, još iskrenije, bez straha i bez kraja.
Jer ti si nešto najlepše što sam srela. I to se ne zaboravlja. To se čuva… i čeka.