Uništiću te! 7

Požurio sam van i seo za volan, želeo sam da kumu prepričam plan i da mi se raspita ko su kravatasi koje sam zatekao u društvu sa Markom.

Na skretanju od zgrade vlade prema staroj autobuskoj stanici u pravcu hotela „Bosna“ ugledah žensku osobu kako odlučno  stupa trotoarom. Taj pokret, taj hod, tako odlučan, brz a u isto vreme elegantan. Nisam je džabe dugo zvao „Majorusa“ 

Lagan proletnji  kaput ležerno prebačen preko ruke, bela bluza, dole duga crna suknja sa visokim slicem koji  se pri svakom koraku rastvarao i otkrivao duge prelepe noge u crnim najlonkama, poznajem samo jednu ženu na svetu koja je sa tom visinom mogla nositi vrtoglavo visoke štikle a da to izgleda savršeno elegantno. Vrana duga kosa vijorila je kao pobednički barjak  iza nje nošena blagim povetarcem.

Odavno se upalilo zeleno, ljudi mi počeše trubiti, brzo pustim kvacilo i  crce  mi auto na pola raskršća. Čudni su Banjalučani u stanju su zastati na pola ceste i otvoriti prozor da bi popričali sa vozačem koji im dolazi u susret i niko im ne bi svirnuo ali kad ti crkne auto na raskršću ili nisi dovoljno brzo skrenuo budi siguran  da ćeš u roku  od par sekundi doživeti pravu  kakofoniju truba koje ne prestaju cviliti dok ne kreneš.

Znao sam da će to sviranje privući i pažnju dame sa trotoara što sam najmanje od svega želeo da se desi. Nisam bio spreman  na taj susret, ne još uvek, ne na ovakav način. Hiljadu puta sam zamišljao kako bi to trebalo da izgleda ali nikada ovako. Naravno da se okrenula i pogledala, sigurno je i prepoznala auto, stari Rekord mog ćaleta, dobro ga je poznavala, možda i previše dobro pomislih u sebi. 

Učini mi se za trenutak da se zagledala u auto a onda je produžila čini mi se još žurnije i odlučnije niz ulicu. Nisam smeo da je pratim, čak ni pogledom, nisam imao pravo čak ni da uživam u pogledu na tu prelepu ženu koja je sada već zamicala i stapala  se sa gomilom drugih nimalo joj sličnih. Znao sam i gde žuri, tačno sam znao i gde ide, ali džaba, to su bile sada samo njene putanje na kojima za mene više nije bilo mesta.„Lažu, lažu te, da vreme leci sve, možda sidu  i tumore al’ nju nikad NE“ otpeva Merlin valjda,  e pa nabijem na kurac i njega.

Ušao sam u lobi hotela, naruči Viski sa ledom od starog konobara kojeg sam poznavao čitav život. Činilo mi se da je zamrznut  u vremenu i prostoru pamtim ga još iz vremena kada sam se kao klinjo  motao oko šanka i njegovih nogu čekajući stričevu i caletovu „Još samo ovu pa idemo“ 

„Kako ćale mali, je li živ bogati, nema ga kod mene“ zapita me cika Dragi donoseći piće

„Neće taj još dugo gore, ne bojte se cika Dragi“

„Nema ni tebe dugo, šta je? Ponestalo dama?“

„Jedna upravo stiže“ namignuh cika Dragom koji se okrete i ugleda kuma Milana kako prilazi mom stolu.

„ A i nije ti neka, umeo si ti i bolje“ nakezi se  stari konobar i izvuče džentlmenski stolicu uz  duboki naklon dostojan neke engleske princeze i ode cereći  se.

„ Šta se ovaj kesi koji kurac“  krenu odmah Milan sa psovkama sav zajapuren valjda od žurbe

„ Ma ništa kume, kaže da i nisi neka picka“ Njegov zbunjen pogled bio je vredniji od zlata.

„Milane ko su ovi frajeri?“ tutnuh mu vizitku pod nos uzetu od Markovih  kravatasa.

“ Mozes li mi ih proveriti?“

Gledao ju je par sekundi, nemam ti šta proveravati bivši bankari, bivši stečajni upravnici, procenitelji... u talu  su sa bankama od kojih otkupljuju nenaplative dugove a gde u firmi postoji mogućnost rasparčavanje imovine, prodaje zaliha, pokretne i nepokretne imovine. Tu je i država koja privatizuje državne firme, prvo unište firmu, spuste cenu, procenitelji imovinu procene na daleko manje nego što vredi, stečajni upravnik vodi postupak eliminacije firme, tu se pojave fiktivni kupci koji preuzimaju firmu e onda nastaje harakiri, rasprodaja imovine, otpuštanje radnika, prodaja zemljišta i objekata povlašćenim kupcima daleko ispod tržišnih cena. Bilo je tu slučajeva i pranja novca... Na kraju krajeva znaš to i sam, nisu ti strane takve transakcije“

„Znam kako sistem funkcioniše ali kako je Teodora došli do njih i kakva je njena uloga u  svemu tome, sitno je bre sve ovo za njih, nije Marko baš takva zverka da mu se nakače ovakvi igrači, jebote video sam ko su, to je isto kao da Juventus pošalje protiv Borca“ 

 „Vidi možda joj vraćaju neku uslugu, možda se jebe sa nekim glavešinom iz firme, možda su u nekom dilu sa Dušanom ili njega čupaju iz govana, vidi centrala im je u istočnom Sarajevu raspitaću se sutra kod ovih mojih, javim ti se sutra tj. Vidimo se sutra na roštilju kod mene dolazi  i Branka pa ćemo malo i sa njom popričati da vidim šta ona može da uradi, zna ih ona odlično, pokretala je nekoliko slučajeva protiv njih ali ništa nije uspela uraditi, uvek neko stopira istragu.

Vozio sam kući, majka će me obesiti ako „zaglavim“ sa kumom i večeras. Tužno sam ispratio u retrovizoru odvajanje za Celinac ali jebiga ima i važnijih stvari u životu od vrele Micine pice.

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara