Požuda žene za pravim muškarcem

Vatra u meni
Nije dovoljno roditi se kao žensko, ženstvenost se stvara, treba se samoistraživati otkriti sebe.

Noć je. Tišina. Svetlost sveće podrhtava uz dah. Stojim sama pred ogledalom. Ne zato što sam usamljena – već zato što se spremam. Za njega. Za sebe. Za vatru. Na meni je samo crvena marama vezana oko struka. Neka vrsta svetog pojasa. Koža mi pije vazduh. Bradavice su mi tvrde, klitoris mi pulsira, ali još se ne dodirujem. Prvo – palim sveću u obliku falusa.
Gledam plamen. Dugo. Dok ne osetim kako ulazi u mene kroz oči. Šapat mi se sam podiže iz grla: "Ja sam žena koja pali požare. Ovaj plamen nosim u sebi."

Dlanovima prelazim po telu. Ne milujem se, već budim. Grudi, vrat, stomak, unutrašnja strana butina. Pokreti su ritmični – kao da me već dodiruje muška ruka. Moj dah počinje da menja boju. Mmmm… izlazi mi iz grla, gust i sladak. "Moje telo traži snagu. Zovem onoga koji će moći da izdrži moju vatru."
Uzimam ulje. Parfem. Mažem vrat, bradavice, pupak, dole klitoris, nju moju buktinju – polako, sa moćima. Svako mazanje je pečat. Zov. Predaja. I izazov.
"Neka me pronađe onaj koji zna kako da nosi moj plamen. Neka mi se preda."

I biram – hoću da se krećem. Kukovi mi se njišu u ritmu muzike koju čujem samo ja. Osećam kako mi energija klizi iz pupka niz bedra ka njoj, utocistu strasti. Zatvaram oči. On je tu negde. Znam.
"Moje telo ne čeka. Ono pali. Ono zove. Ono uzima."
Zatim – sedam. Uzimam vino. Pijem gutljaj. Zamišljam da pijem njegovu prisutnost, njegov trag, njegovu snagu. Ruka mi je na stomaku. Pickica gori.
"Vatra sada živi u meni. Čuvaću je… dok opet ne poželim da izgorim."

I tada – čujem korak. Ne otvaram oči odmah. Vazduh se promenio. Teži je. Muški. Miris me udara pravo u pupak.
"Tu si…" šapnem, bez pitanja. On stoji. Gleda me. Oseća me. "Nisam došao zato što si me zvala. Došao sam jer nisam mogao da ne dođem."
On me gleda. Sve što sam probudila u sebi, sada vibrira između nas. Vreme staje.
Spoj
Stojim. Dišem. Marama mi klizi niz bokove. On dolazi bliže. Gleda me kao da mi pije kožu očima.
"Znao si da ćeš me ovako naći." – govorim, dok mi glas podrhtava.
"Tvoja tišina je vikala za mnom. Došao sam da te uzmem."
Dodiruje me. Prvo vrat, pa bokovima. Telo mi se savija pod njegovim dlanovima.
"Ne budi nežan… ne odmah. Hoću da osetim muškarca koji me hoće celu."

On mi stavlja dlan na vrat, pogled mu prodire duboko:
"Uzeću te telom, rukama i rečima. Pamtićeš svaki trenutak kao znak na svojoj koži."
Vrti me. Snažno. Bedra mi trepere, a stomak mi gori. Šapuće mi u vrat:
"Ti si dar… ali i izazov. Otvoriću te. Ući ću u tebe – sa snagom, ali i sa poštovanjem."

"Da…" jecam. Otvaram mu se celim telom. "Uđi u mene. Sad. Duboko."
I on ulazi unutra u meni neodoljivo…
Njegov dah je na mom vratu. Njegovo telo – u meni. Nežno, pa snažno. Svaka udarac jaci, prodor sve dublji, probija mi utrobu. Meni. Ženi.
"Čuješ li kako te tvoje telo prima…" šapuće, dok me gleda odozgo. "Tvoje ‘da’ odzvanja u meni."
Gubim dah. Telo mi se odvaja od razuma. Više nisam misao. Samo osećaj.
"Sad znam zašto sam gorela. To si bio ti… ti si taj…" – izlazi iz mene kroz grleni jecaj.
Pomiče se u meni – kontrolisano, duboko, snažno. Moje telo ne beži – traži još. Prima. Širi se. Titra.
"Tako… svaki put ću te otvoriti ovako. Pronaći te iznutra. Tvoja si, ali sada si i moja."
Držim ga, pickicom ga vučem u sebe.
"Ne izlazi… tu mi pripadaš… tamo te hoću… zauvek."

 Jutro posle – tragovi vatre
Otvaram oči. Nema svetla – samo njegovo telo na meni. Težina, toplina, miris. On je utonuo, ali ja… ja gorim. Još.
Ruka mi klizi preko mog stomaka. Mokra sam. Ne znoj – već trag. Njegova sperma. Na meni. U meni. Lepljiva uspomena na noć koja nije stala. Prsti mi prolaze preko tragova, skupljaju, mažu ih natrag po mojoj koži. Kao sveta mast.
"Ostao si u meni. I u telu. I u dahu. I na grudima."
Gledam sebe:
Modrica na bedru. Ugriz ispod ključne kosti. Ogledalo mi otkriva crvenu ogrebotinu niz kičmu – od njegove šake. Ili strasti. Ili oboje.
"Ovo nisu rane. Ovo su oznake. Moj totem. Moja svetinja."
Boli me… ali u slasti. Sednem na krevet, pomerim kukove. Ispod mene – mrlja. Krug vlažnosti. Mešavina. Mene i njega. Znoj. Sperma. Sok. Dokaz. Ne brišem. Osećam kako curi niz mene. I puštam. Jer još sam otvorena.
Zatvaram oči i ponovo vidim – njegovo lice dok me puni.
Taj pogled. Ona rečenica…
"Znam gde pripadam. I sad si puna mene."

Ovo je pocetak, tek sledi žestoko uzimanje i predavanje, možda ce vam se nastavak više svideti .....

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara