Momak za moju dragu - poseban nacin
Uveče. Sat vremena pre dolaska momka koga smo odabrali da zadovolji moju dragu, kojoj ja nisam dovoljan.
Stajao sam pored kreveta. Sve je već bilo pripremljeno — čiste posteljine, mirisne sveće, veš koji sam pažljivo namirisao. Na stolici je ležala njena svilena haljina. Na krevetu čipkaste gaćice i halteri. Sve po njenom ukusu.
Ona je izašla iz kupatila, ogrnuta samo peškirom.
„Obuci me,“ rekla je tiho. Ali njen glas nije molio — već zapovedao.
Kleknuo sam pred njom. Polako joj navlačio najlonke, pazeći da se ne zakače. Poljubio joj kolena, ali me je ignorisala. Za nju večeras ja sam bio samo funkcija. Ruke su mi drhtale, ali u grudima je gorelo. Ovo sam želeo. Ovo smo oboje želeli.
Kaze mi - „On je tu da mi pokaže koliko sam željena. A ti si tu da svedočiš. I da me pripremiš za njega. Za jačeg. Za boljeg. Da vidiš gde ti je mesto. I da u tome uživaš.“
Zazvonilo je. Otvorio sam vrata. Onaj drugi je ušao bez pozdrava. Visok, siguran, u kožnoj jakni. Pogledao je preko mene kao da sam vazduh. Moja žena je došla odmah zatim, tiho, ali već je držala pogled tog muškarca. Njena kičma prava, brada podignuta. Moja žena — ali večeras više nije bila moja.
„Jesi li je pripremio kako treba?“ upitao je onaj drugi, grubo, ne gledajući u mene, već u nju.
„Jesam,“ šapnuo sam.
On je seo. Ona mu je sela u krilo. Ljubila ga je pred mojim očima. Zatvorio sam oči, ali njen glas je presekao tišinu:
„Ne! Gledaj. Želim da vidiš kako me pravi muškarac drži.“
Onaj drugi me je pogledao sa jedva primetnim osmehom.
„Zapravo… budi koristan. Donesi nam piće. A posle ćeš joj skinuti veš. Polako. Preda mnom.“
Ton mu je bio kao da se obraća slugi.
Doneo sam piće. Kleknuo. Gledao ih kako se ljube. Ona se smejala. U njenim očima više nije bilo stida — sada je to bila čista sloboda.
„Sada skini,“ rekla je.
Sagnuo sam se. Mojim prstima skidao sam njeno rublje — za drugog. Njena toplina me je obavila, ali nije bila namenjena meni. Već njemu.
On ju je uzeo. Pred mnom. Njeno telo se uvijalo, ona je vrištala. Ime onog drugog. Ne moje.
Nije mi se obraćala. Samo je zapovedala:
„Drži mi stopala. Ljubi ih. Da znaš kome pripadam dok me on puni.“
Pokorio sam se. S ponosom i bolom. S ljubavlju i poniženjem.
I nije postojalo ništa što bi više želeo nego da ih oboje uslužim, zadovoljim, i izgubim sebe u tome.
Kad je sve završilo, onaj drugi je otišao. Ona je ležala na postelji — znojna, mokra, umorna, ali moćna.
„Dođi,“ rekla je, mazeći mi kosu. Poljubila me u čelo.
„Večeras si bio savršen. Možda sledeći put… dozvolim da me očistiš posle njega.“
I znao sam da sam i dalje njen. Potpuno. I srećan u tome.
On odlazi. Nije rekao zbogom. Njegovo prisustvo nije tražilo moje priznanje. Bio je tu zbog nje da joj izjebe pickicu. Kao i ja da to sve gledam.
Vrata su se zatvorila.
Ona još sedi za stolom. Čekam: uskoro ću znati da li sam služio kako treba.
Polako ustaje. Prolazi pored mene. Njena stopala — gola, tiha. Zastaje. Njena senka prekriva moju.
Ništa ne govori. Samo spusti pogled i kaže: „Nisi smetao. To je dobar početak.“
Okreće se. Napravi nekoliko koraka. A onda — kao da se predomislila. Vraća se. Staje blizu mene, ne gleda mene, već u sebe.
Prstima klizi po svom bedru, usputno, kao da proverava nešto što samo ona zna. Zadržava se tamo gde joj je koža još lepljiva od dodira koji nije bio moj.
Podiže ruku, pogleda je — kao da procenjuje da li zaslužujem da budem blizu toga.
Zatim se spušta do mog uha. Tihim glasom, bez topline: „Ono što je ostalo na meni — nije tvoje, to je njegova sperma pomesana sa mojim picinim sokovima.
Ali ako ga očistiš bez da pitaš, možda ću u sebi priznati da si nešto razumeo.“
Ne odgovaram. Samo prilazim. Polako. Pratim njen miris. Kroz kožu. Kroz toplotu.
Skupljam mrvice divljeg orgazma. Ostatke nečije moći. Njene dozvole.
I svaka ta sitna kap, svaki trag na njenoj koži — nije samo tuđe. To je i moja nagrada.
Ne poniženje. Već čistoća u služenju.
Potvrda da sam bio svedok nečeg većeg od sebe. I da sam deo toga.
Ona više ništa ne govori. Samo me pogleda. Lagano klimne glavom.
Znak. Dovoljno.
Odmiče se. Odlazi. A ja ostajem — Pun. Njenih tragova.
Mislim da tek sada pocinje ono pravu u sledecim pricama, ali da li je ovo dovoljno za ovaj sajt ili je previse mekano?
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 11 Jun, 2025
- 4004 pregleda
Drago mi je sto ima i negativnih komentara, znaci ipak izaziva paznju. A to sto su mnogi cistunci to je njihova stvar, ovaj sajt je za mashtu ili pricanje ko je sta doziveo.
E ne znam zasto al prica je pravo sranje
zamišlja sebe u umesto žene dok je gleda a nema hrabrosti da karaju njega,,prosto ko pasulj