Grcka i prvi BBC
„Ne možeš biti ozbiljna, Sandra. Opet?” Ivanov glas je pukao, mješavina nevjerice i frustracije bila je gusta u zraku dok je stajao na vratima njihove hotelske sobe. Njegov kofer je bio napola spakovan, odeća razbacana po krevetu kao tihi protest.
Sandra se naslonila na komodu, prekriženih ruku, a grimizni nokti su joj nestrpljivo lupkali o biceps. Njena koža maslinastog tona blistala je pod zlatnom svetlošću grčkog zalaska sunca koji je strujao kroz prozor. „Ivane, ne tražim tvoju dozvolu. Govorim ti kako se osjećam.” Glas joj je bio hladan, namjeran, ali bilo je treperenje nečeg drugog - nečeg neukroćenog - ispod površine.
Ivan se rugao, prolazeći rukom kroz svoju raščupanu kosu. “Osjećaš? Govoriš o jebanju barmena, Sandra. James. Isuse, čuješ li uopće sebe?”
Usne su joj se izvile u lukav osmeh, onaj koji je Ivan nekada smatrao neodoljivim, a sada je samo zatezao čvor u njegovom stomaku. „Čujem sebe sasvim dobro. I odlučio sam se.”
—
Počelo je dovoljno nevino. Prije dvije sedmice stigli su u Grčku, suncem okupano ostrvo Mikonos, njihovo odredište za prijeko potreban bijeg. Ivan je zamišljao romantične šetnje plažom, večere uz svijeće i ponovno rasplamsavanje iskre koja je nekako potamnila tokom godina. Sandra je, međutim, imala druge ideje.
Prve noći zalutali su u hotelski bar, šik, intiman prostor u kojem se zujanje razgovora pomiješalo s ritmičnim zveckanjem leda u čašama. Tamo su upoznali Džejmsa. Visok, mišićav, s kožom poput uglađene ebanovine i osmijehom koji je mogao razoružati svakoga, James je bio barmen koji je, činilo se, upravljao prostorijom s harizmom bez napora.
“Šta da ti donesem?” upitao je James, glasom dubokim i glatkim, poput somota.
Sandra je naručila martini, a oči su joj se zadržale na njemu samo trenutak predugo. Ivan u to vrijeme nije mnogo razmišljao o tome. Džejms je bio zgodan, naravno, ali ko nije bio na ovakvom mestu?
Ali onda se to ponovilo. I opet. Svake večeri, Sandra je insistirala da se vrati u bar, uvek naručujući isto piće, uvek se upuštajući u laganu, koketnu zafrkanciju sa Džejmsom. Ivan je počeo primjećivati kako joj se smijeh činio samo malo preglasnim, kako se naginjala preblizu.
“Moraš li tako flertovati s njim?” - upitao je Ivan jedne večeri, više umornim nego optužujućim tonom.
Sandra je samo slegnula ramenima, a oči su joj blistale od nestašluka koji on nije mogao sasvim prepoznati. “On je šarmantan. U čemu je šteta?"
Šteta je, kako se ispostavilo, bila mnogo veća nego što je Ivan mogao zamisliti.
— „Ne radi se samo o seksu, Ivane“, rekla je sada Sandra, a glas joj je omekšao kada mu je prišla bliže. Njen cvjetni sarafan se ljuljao od pokreta, a tkanina se lijepila za njene obline na način koji mu je onemogućio da skrene pogled. “Radi se o povezanosti. O istraživanju nečeg novog, nečeg sirovog.”
Ivanova se vilica stegnula. „Veza? Poznaješ ga deset dana, Sandra.”
„I u tih deset dana, učinio je da se osećam živijom nego godinama“, uzvratila je ona, povisivši glas. Njene tamne oči gorjele su žarom koji je graničio s prkosom. „Zar ne vidiš? Ovo se ne tiče nas. Radi se o meni.”
Ivan je zurio u nju, grudi su mu se dizale dok se borio da pronađe riječi. „A šta je sa nama? Šta se dešava kada se vratimo kući? Kada se ovo... ova tvoja fantazija završi?”
Sandrin osmeh se vratio, ali ovaj put je bio drugačiji - mračniji, grabežljiviji. “Ko kaže da mora biti gotovo?”
—
Prvi put kada se to dogodilo, Ivan nije trebao znati. Otišao je u šetnju, morao je da razbistri glavu nakon još jedne svađe sa Sandrom. Kada se vratio u njihovu sobu, zatekao je blago odškrinuta vrata, a zvuk prigušenog jauka dopirao je do hodnika.
Srce mu se stisnulo dok je gurnuo vrata, a prizor pred njim zaustavio ga je mrtvog. Sandra je bila na krevetu, nogu obavijenih oko Jamesovog struka dok se on zabijao u nju ritmom koji je bio i prvobitni i posesivan. Glava joj je bila zabačena unazad, usne razdvojene u tihom kriku zanosa.
Džejmsov masivni penis – 25 centimetara, Ivan je kasnije čuo kako Sandra šapuće sa strahopoštovanjem – napumpava se i izlazi iz nje, rastežući je na načine na koje Ivan nikada nije mogao. Od pogleda na to, same veličine, Ivanu se grčilo u želucu od mješavine zavisti i nevjerice.
Sandrine oči su se zalepršale, spustivši se na Ivana dok je stajao ukočen na vratima. Na trenutak je zabljesnuo osjećaj krivice, ali ga je brzo zasjenilo nešto drugo - nešto mračnije, opojnije.
„Nemoj stati“, promrmljala je, a pogled joj nije spuštao Ivanov dok je Džejms nastavio da zabija u nju. “Nikad ne prestani.”
—
Nakon toga je to postala rutina. Svake večeri, Sandra bi se iskrala iz njihove sobe, vraćajući se satima kasnije sa zadovoljnim osmijehom i sjajem koji Ivan nije mogao ignorirati. Pokušao je da joj se suprotstavi, da zahteva od nje da prestane, ali svaki put se ona jednostavno smejala – tihim, grlenim zvukom koji mu je naježio kičmu.
"Ne posjeduješ me, Ivane", rekla je jedne noći, a glas joj je curio od otrova. „A ako ne možete da se nosite sa ovim... pa, možda niste tako jaki kao što sam mislio.”
Reči su ga zabolele, ali ono što je više zabolelo bila je spoznaja da je bila u pravu. On je nije posjedovao. I koliko god mu je bilo bolno da to prizna, bio je nemoćan da je zaustavi.—
„Opsednuta si njim“, rekao je sada Ivan, glasom jedva iznad šapata.
Sandra je nakrivila glavu, a osmijeh joj se proširio. „Možda jesam. Ali nije li to poenta? Da osetim nešto stvarno? Da živim?”
Ivanove ruke stisnute u šake sa strane. „A šta je sa nama? Šta je sa mnom?”
Na trenutak se Sandrin izraz lica smekšao i ona je posegnula da mu dodirne obraz. „Žao mi je, Ivane. Zaista jesam. Ali ne mogu da se vratim na ono kako je bilo. neću.”
Ruka joj se spustila i okrenula se prema vratima, tečnim i nežurnim pokretima. „Srećem se sa Džejmsom za deset minuta. Ako to ne možete prihvatiti... pa, možda je vrijeme da nas preispitamo.”
Vrata su se škljocnula za njom, ostavljajući Ivana samog u tišini, a njegov um se vrtio od hiljadu pitanja bez odgovora.
A kada se Sandra vratila nekoliko sati kasnije, dok joj je tijelo još zujalo od naknadnih potresa Jamesovog dodira, pronašla je Ivana kako sjedi na rubu kreveta, s glavom u rukama.
„Volim te, Sandra“, rekao je promuklim glasom. "Ali ne znam da li mogu ovo da uradim."
Sandra je prešla sobu, a bokovi su joj se ljuljali sa samopouzdanjem od kojeg ga je zaboljelo srce. Kleknula je ispred njega, a ruke su joj bile oslonjene na njegova koljena dok je gledala u njegove oči.
„Onda nemoj“, prošaputala je, dok joj je dah bio topao na njegovoj koži. „Ali ne očekujte ni da ću prestati.”
I uz to je stala, ostavljajući Ivana još jednom na miru, zarobljena u oluji emocija koje nije mogao početi razumjeti.
- Kategorija:
- Bisex erotske priče
- 6 Mar, 2025
- 5300 pregleda
prevedeno
Hvala na komentarima. U mojim pričama nećete čitati uličnu erotiku, tj. jezik. Idemo na nivo plus sa hedonističkom erotikom.
Sjajno, sve pohvale, puno hvala, uzivao sam dok sam citao. Sto se tice muza i njegovih problema ne bojte se nista, leci ce vrlo brzo na rudu, tek ce da se zaljubi u suprugu, oslobodjenu, slobodnu, pozeljnu... Ljubice on njoj kolena, samo polako sve dodje na svoje.
surova priča nabijena emocijom. napisana prikrivenom erotikom.pisac nije bilo ko. gradi dramu na unutarnjem preživljavanju zaljubljenog i i surovosti svoje žene koja je doživela ono što ni sama nije znala da hoće i može.pisac nije bilo ko.
Priča previše ponavlja prethodnu, ali ipak, jako lijep stil pisanja! Drugo, priča nije baš napaljujuća obzirom da muški junak nije baš načisto sa tim lifestylom i djeluje kao da mu i nije baš do toga, da se pati, ali upravo zbog toga bi priča mogla biti izvrsna... Bravo