Mirna
Priča je istinita, samo su neki detalji izmjenjeni....
“Hej, čujem da si zaručena.
Čestitam, želim vam puno sreće!!
Jbg…ne znam ti ja one slatke čestitke slagati.
Uglavnom, jasno ti je.
Znaš šta sve ide, da ne nabrajam.. ”
“Hvala, hvala…Znam sve. Bar ti ne moraš objašnjavati, znam da je od srca sve što mi poželiš …”
O da, itekako…još kada bi znala šta ti sve želim… pomislim.
“Obećaj mi nešto”
“Naravno. Da čujem”
“Nećeš me izbrisati sa fejsa kada se udam… Žao mi je što nismo imali više prilike da se družimo pa da bar možemo nekada poruku razmijeniti. Znam te cijeli život…Ti si jedan od rijetkih koji imaju razumijevanja i sa kime mogu razgovarati o svemu, kao sa najboljim drugarom. Ne zelim da te izgubim”
“Ma daj, zašto bih to uradio. I tebi svašta pada na pamet. Idi spavaj, i ja moram rano na posao..” - Jebo vas FB, zar je to toliko postalo značajno u životu? - pomislih.
“Okić..l.n.”
Mirna je nekih 15-ak godina mlađa od mene. Odrastala je tu, u mojoj blizini. Ona i dva starija brata. Simpatični slatki djevojčurak, crvene kose i onih, za crvenokose osobe, karakterističnih pjegica na licu, vremenom je izrasla u prekrasnu i prezgodnu djevoku. Iskreno, nisam je ni primjećivao niti razmišljao o njoj na neki drugi način osim da je tu…postoji, poznajem je. Tačnije, poznajem cijelu porodicu.
Kao što rekoh, nisam je primjećivao do tog ljeta. Ustvari, nisam obraćao pažnju na nju, sve dok nije sa prijateljicom ušla u baštu lokalnog kafića, gdje sam uz kafu listao novine.
“Jesi li to nešto ljut na mene? Kao da se ne poznajemo..” uz cvrkutavi smijeh me prenulo iz čitanja članka o sinoćnjem El Clasicu. Zadubio se kao da ga nisam gledao na tv…opet ih Barca ubila.
Podigao sam pogled i ostao PAF!!!
Šta je ovo jebote!!! – prostrujalo mi je kroz glavu.
Nekih 160 cm i 50ak kg slatkoće. Šarena ljetna haljinica do koljena nije mogla sakriti njene, kao izvajane, preplanule noge i glatka ramena. Nije ni trebala, ako se mene pita. Duga crvena kosa je padala preko ramena i dekoltea.
“Hej, vidi nje! Pa nisam te dugo vidio..šta ima..kako si? Evo, nešto se zadubio u novine pa nisam ni primjetio kada si ušla…”
“Došla malo do svojih…diplomski…tata..mačka..” – pojma nemam šta mi je govorila.
Razmijenili smo par rečenica i uz ono “Baš mi je drago i bla, bla..javi se da pijemo kafu”
Dok je odlazila prema stolu gdje joj je bila prijateljica, naravno da sam je još krišom osmotrio …Kao što rekoh, noge vitke, savršene, uzak struk i obla guza. Sitna, nekako mala, krhka ali savršeno građena.
Džepna venera…
Sjetih se riječi kolege s fakulteta - “Da mi je vidjeti kurac koji je nju napravio, odlikovao bih ga!”
Bio je petak, dvadesetak dana nakon susreta u kafiću. Popio sam par pića, taman dovoljno da mi se ne ide kući. Subota neradna a meni se “upalio specijal”, nema šanse da bih zaspao da odem kući. Zapalim u jedan klub, malo van grada, za koji znam da radi “dok ima raje”. Možda bude neko s kime se može popiti piće. U klubu muzika od narodne do zabavne, konobar udovoljava raji. Nije prepuno…ugledam par svojih drugara i stanem s njima. Ture idu jedna za drugom…dim okolo. Nije loše…
“Sunce moje biserno
sve mi je potonulo
da li čujes korake
što kraj tebe prolaze...”
Jedna od meni najdražih Oliverovih..
Konobar upravo prolazi pored nas i kažem mu da popije piće na moj račun, baš me našao s pjesmom.
Nije frka, popiću ali je pjesmu tražila ona mala tamo u uglu.
Okrenem se… Mirna sa društvom, njih 4 djevojke u polumraku kluba. Pogledi nam se sretnu, diže čašu i nazdravlja mi… Zna da mi je to jedna od omiljenih pjesama, nekad smo messengerom razmjenjivali linkove pjesama.
“Raja, odoh samo da pozdravim…” uzimam čašu i odlazim do Mirne i djevojaka. Sve su tu negdje, vršnjakinje 22-23 i sve su hmmmm.
“Opet te nisam vidio…da mi konobar nije rekao, ne bih ni znao da ste tu”
Mirna na sebi ima usku crnu haljinu koja ističe njeno savršeno tijelo. Uski struk, oblu guzu, čvrstu trojku nekako zguranu u dekolte…kosa podignuta, vezana u rep. Siguran sam da je primjetila kada sam je par puta odmjerio od glave do pete.
“Pa i jesmo malo u mraku, ovdje nam ljepše. Sve vidimo a nas niko ne vidi. Nismo se dugo vidjele pa nećemo da nas drugi gnjave…Tebi sam se morala javiti, ti mi nisi bilo ko”
“Hvala ti na tome, počašćen sam. Samo, nije lijepo od vas da takvu ljepotu skrivate u mraku” – pelinkovac u meni je proradio “Ovakva ljepota i raj za oči se ne viđa često”
Podignem čašu, nazdravljamo. Piju bambus, crno vino i kola. Naručujem im još po bocu vina i kole. Skoro sam i zaboravio na društvo koje sam ostavio za stolom. Prosipam šuplju, zabavljam cure. I njima je interesantno a i odgovara im kada je neko stariji tu uz njih, radi pijanih smarača koji bi napadali kao Hičkokove ptice.
Stojim pored Mirne. Ona oslonjena laktom na stol, brade naslonjene na dlan. U pozi kojom uz visoke štikle, svjesno ili nesvjesno ističe guzu. Pričam joj nešto, šalimo se. Gleda u mene, pažljivo sluša...bar tako djeluje. Nastojim da razmijenim neku riječ i sa ostalim djevojkama, da ne bi ispalo da joj se uvaljujem. A iskreno, i one su …
“Idem tamo, da oni kreteni ne bi došli za mnom. Samo bi vam sjebali noć. Garant već sline gledajući vas i jebu mi sve po spisku što i njih ne zovem da dođu…nemojte pretjerati s pićem"
"Nije valjda da su ljubomorni" - kroz smijeh upita jedna od njih.
"Pa pogledajte se. Ko ne bi bio.."
"Neću više da vam smetam i oduzimam vrijeme…uživajte”
“Kako bi nam ti smetao? Šta ti je? Navrati opet, bićemo tu..” smije se Mirna.
Vratio sam se svom društvu.
“Šupak jedan, ne zoveš...jebeš li ti ovo...jesu dobre…”
“Hajd’, ne serite! Znam malu još kad je dijete bila…”
“Pa šta? Baš je ne bi’..”
“Nisam rek’o da ne bi’.. i ne buljite k’o klenovi, nemojte biti papci veći nego što jeste. Hajd uzdravlje!”
Trenutak kasnije mozak mi proradi i pošaljem joj poruku “Fakat, kako ste došle? Ko vozi? Nemojte se zezati, popile ste”
“Došle smo taksijem. Hvala što brineš…”
Ubrzo su krenule, Mirna je prišla da me pozdravi.
“Imate li prijevoz? Jeste li se snašle?”
“Jesmo, doći će taksi za nekoliko minuta..”
Izlazim s njima da ne budu same dok ne dođe taksi. Jedna od njih spomenu da će se morati duže voziti jer Mirna stanuje na drugom kraju od ostalih.
“Znam gdje Mirna stanuje”, odgovorih “Hoćeš li da te ja povezem? Nisam ni ja namjeravao još dugo ostajati”
“Nemoj radi mene prekidati…ostavljati društvo”
“Ma jakog društva..kao da ću im nedostajati a i oni meni…svakako mi je dosta, ne bi’ ni ja da pretjeram”
“Joooj…hvala ti, stvarno ne znam..”
“Ništa ne brini…zbog tebe ili bilo koje od vas, oni bi mene ostavili u minskom polju, ne bi se ni okrenuli…” našalih se. Smijale su se mojim komentarima. Prolaze mi fore kod njih.
Ušao sam u klub. Naiskap popio ostatak pelina iz čaše, platio račun i krenuo ka izlazu, nisam im ništa objašnjavao.
Čuo sam samo “Nama nešto govori...nemojte. A vidi njega…”
Samo sam u hodu navukao jaknu i namignuo im...
To be continued...
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 11 Feb, 2025
- 4357 pregleda
Ova prica ti je vrh
Daj nastavak
DAJ DRUGI DEO BREEEE!!! :)))
Nije bitno da li je priča istinita ili ne, bitno je kako se iznesu osjećaji likova. Neki kad opišu istinit događaj to izgleda kao SF jer ne znaju razlikovati ljudske osjećaje. Za razliku od njih ti to radiš majstorski, svjesno ili ne... Djeluje kao početak cijelog romana, ali ne mora biti. Samo nastavak što prije molim te