Novi dan

Gledala sam svoje kofere u vozu i razmišljala o tome šta nam se desilo... Kako se završilo ovako?

Udah... Vraćala sam se u rodni grad posle prve (n)ozbiljne veze. Nisam htela da sa roditeljima i prijateljima razgovaram o tome, sažaljenje ni pomoć mi nisu bili potrebni. Umesto toga, iznajmila sam najskromniji stan i počela od nule. Srećom, natag sam dobila prethodni posao i odlučila da na masteru dam sve od sebe...

U trenucima osamljenosti, pokušavala sam, da uz kafu i kolutove dima, sklopim kockice i shvatim šta se desilo, ali odgovara nije bilo. U mene je zurio beli zid... Gledala sam i ja u njega, zatrpavala se knjigama i poslom, provodeći dane kao zombi.

Odjednom poznata slova na ekranu, poznate fraze i raspored reči. Dolazi u grad i donosi mi neke stvari koje sam zaboravila. Da li je ok, pita.

- E, stari, stvari su najmanji problem. Dođi.

***

Otvara vrata kapije i ide ka meni. Poznajem mu hod, plave oči, ruke...

Gledamo se i govorimo pogledima. Neverica.

,,To je život, mislim u sebi."

Spušta mi ruku na rame.

-E, mala, sve znam. Hoćeš li da dođeš večeras do mene?

-Hoću.

***

Ceo dan sam mislila na njega. Penjem se liftom. Gorim. Otvara mi vrata i nemo me skida. Seksamo se kao da sutra ne postoji, jer ne postoji. Samo ovo veče, savršen sex. Tako poznato telo, miris, dodiri, ukratko-on... Svršavam i plačem u isto vreme, drhtim od strasti i besa. I dalje ne mogu da verujem...

-Dođi, šapuće mi na uvo .

Osećam poljubac na slanom obrazu i njegove ruke na mojim ramenima.

***

,,Bože, tako je lep kad spava", razmišljam dok završavam cigaretu. Napolju počinje dan, vrata autobusa se otvaraju i zatvaraju, neke nove priče dobijaju uvode. U pepeljari stavljam tačku i izlazim u novi dan.