Galina

Galina

Sredinom moje treće godine u firmi, šef je sve više forsirao zajedničke projekte, a ništa nisam mrzeo više od toga. ‘Dve glave su pametnije od jedne!’, dovikivao bi zadovoljan organizacijom rada, a meni timski duh od rođenja ravan nuli.


Nekoliko zadataka sam bukvalno prepustio drugima, ispijajući kafe i posmatrajući kako napreduju, sa minimalnim upadicama dok im ne zatreba pomoć.


Grupiše nas, kako kaže, ‘da bi posao išao brže’. Ima nas šezdesetak na raspolaganju u vodećoj prevodilačkoj agenciji, imamo fine uslove i ne možemo da se požalimo, kao i rad od kuće u drugoj polovini meseca koju jedva čekam.


Samo ne umem u paru, ni u grupi. Radije sve odradim sam nego da sarađujem, da delim zaduženja ili dorađujem nešto što mi drugi dodele.


Jedini dan koji sam lakše preživeo na zajedničkom zadatku bio je rad sa kolegom zaduženim za skandinavske jezike sa kojim sam se pred kraj smene odvojio da nasamo proveravamo prevode na engleski koje su mu poslali, a on je u kancelariji imao viskija pa smo malo začinili celovečernje lektorisanje i bili uspešniji nego u ostalim projektima.


Šef je uvideo da sam se opustio i da se pomalo sprdam, i sve duže me zadržavao u grupama da sam već poželeo da radim u paru s nekim samo da nas nema po petoro u kancelariji. Ništa ne umem da delim, valjda me tome niko nije naučio. Sve do dana kada se sve to promenilo.


Rečeno mi je u poverenju da ću kontrolisati rad nedavno pristigle koleginice za ruski jezik. Super, pomislio sam, jezik na kom ne znam ni jednu reč. Ali zna ga ona, objašnjava on učtivo, pa ćemo lepo zajedno dešifrovati tonu ruskog audio materijala i prebaciti na engleski u pisanoj formi. Već vidi svu radost na mom licu dok mu unapred tražim povišicu.


Kada se završio onlajn deo i uživanje u radu od kuće, bilo je vreme da se vratim u kancelariju.


Otvaram vrata, a tamo ona. Zgodna, niska plavuša, više mršava. Mojih godina, a lepog, kao detinjeg lica. Okreće se naglo od ormarića po kome nešto čeprka, kao da sam je uhvatio na delu.


„Dobri dan! Galina...“, prilazi mi srdačno sa osmehom i usiljenom mešavinom naša dva jezika, a ručica koju mi pruža pomalo podrhtava. Na nežnim noktima joj je crvenkast lak, sva je mirisna i uredna. Rukujemo se, i čim sam joj uzvratio pozdrav i predstavio se, kao da joj je laknulo.


Uviđam koliko zabave najavljuje predstojeći srpsko-rusko-engleski miks. U licu je zaista poput devojčice, kao da je odrasla u regiji u kojoj ne postoji starenje, dok odelo govori drugačije. Odevena je strogo poslovno u belu košulju, uski crni sako i crnu suknju iz koje jedva proviruju kolena.


Pričala je i više od mene kada se oslobodila, a ja sam ostao taj ukočeni kao da sam progutao motku i plašim se i njenog i svog blama tokom sporazumevanja. U pauzi za ručak odmah je sela pored mene, kao da smo već uigran tim, i sva je ponosna što joj se konačno pridružio pomoćnik, u mojoj glavi ‘sapatnik’.


„Ala neko ima više sreće nego pameti“, gurkao me je s druge strane kolega-Skandinavac, šmekajući Galinu preko mojih leđa kao da se već jebemo a ne delimo kancelarijska zaduženja. Jedva da je počeo dan, a već su me njih trojica ložili kako me šef voli više od njih, šta bi dali da su na mom mestu, s koje strane bi je sabili i u kojoj pozi guzili. Pokupio sam se da zapalim cigaretu ispred zgrade.


U tom trenutku je došla i ona, kao da me je pratila. Nema upaljač, scena kao iz filma, nismo ni započeli s prevođenjem a već delimo neke privatne informacije. Uprkos blokiranju kod nekih reči, prilično je govorljiva i glasom poput cvrkuta ptice me sasvim opušta.


Možda se to tako radi u kvalitetnom team-buildingu, da se zbližimo radi uspešnijeg rezultata i podelimo muke kao ona grupa skenjanih na seansama odvikavanja od droga ili alkohola.


Govori mi da je udata i da joj je muž divan, ali još nemaju dece, što joj je najveća želja. On je bio strastveniji u početku, a za te dve godine braka postalo je mlako i time nije zadovoljna. Da je ovo čuo neko od mojih kolega, odmah bi joj naobećavao brda i doline. Ali ja sam je samo pomno slušao kao da je kod psihijatra.


Videvši to, sve mi se više otvarala, dok pri kraju druge cigarete nije priznala da zapravo ne zna kako više da potpali vatru koja među njima gasne, jer ga voli i zna da i on oseća isto, redovno joj kupuje poklone i sve čini da je obraduje, ali je preraslo u nešto prijateljsko i kao da više ne želi sa njom da spava.


Ovde sam već poželeo da pobegnem u kancelariju, makar i sam učio ruski bez nje. Nikada nisam umeo da protumačim ženske simbole- je li to sada neko nabacivanje ili samo drugarsko-kolegijalno poveravanje.


Previše godina sam bio okružen sestrama, majkom, tetkama i drugaricama i doživljavao ih kao sebi ravne, pa sam svaku rečenicu koju mi je rekla kapirao baš tako kako je izrečena. Po meni nije sadržala nikakvu skrivenu nameru, ženica je stigla u neki svoj ćorsokak i ja tu ne mogu ništa osim da je saslušam.


Njene mirne zelene oči nisu odavale gorčinu, bile su vedre i bistre. Iako mi je pričala o teškim temama, rečenice koje su iz nje tekle na tom čudnom novom jeziku imale su racionalan i razumljiv tok. Saznao sam da je dve godine mlađa od mene, a da joj je suprug moje godište.


Upoznali su se kada je poslom boravio duže u Rusiji, i odlučila je da kada se uda pređe da živi ovde sa njim. Čak ni sećanje na tu odluku nije u njoj budilo vidljivo kajanje. Sve je to učinila svesno i sa razlogom, baš kao što to meni sada pripoveda.


Činilo mi se da ćemo ipak dobro napredovati zajedno i čak sam pomislio kako ćemo ubrzo postati nerazdvojni prijatelji. Vratili smo se u kancelariju i započeli sa radom koji je ona unapred organizovala znajući da ne znam ni reč njenog jezika. Trebalo je da je pratim i budem neka vrsta lektora za engleski dok ona transkribuje na maternjem.


Govornik na ruskom imao je smešan glas koji nas je stalno zabavljao, dok sam ja brzo naučio nekoliko reči koje je ponavljao. Nije bilo ni čudo, jer je Galina morala ponešto i po par puta da preslušava i uskladi u ispravnu formu, a ja sam odmah prebacivao na engleski, ili kad skontam da kaskam prosto odustajao i nadovezivao se kasnije, donoseći joj ručak ili osveženje.


Posle jedne puš-pauze nasamo, vratio sam se u kancelariju a ona je bila u telefonskom razgovoru u kom sam mogao da čujem i drugi glas. Nezainteresovano sam nastavio sa kucanjem da je ne ometam, dok bi ona zatresla mobilnim na uvetu u nekoj nervozi.


„Ja tebe skazala, ti pomoči kagda ja zvala, Galina ne znaet, meni teško!“, smejala se u očajanju mašući slobodnom rukom, gledajući samo ponekad u mene. „Ovo tvoja tema, transport, nama to ovde... Hm... loše!“


Bilo mi je neobično i beskrajno simpatično što je samu sebe nekoliko puta nazvala imenom umesto zamenicom.


„Aha, znači ne ide baš? Haha, ma ne sumnjam ja u tebe, biće to završeno u roku!“,  začuo se muški glas sa druge strane. „A kakva ti je ta koleginica, kako se slažete?“


Galina me je pogledala postiđeno.


„Dobra, dobra ona... Vredna!“


„Kako se zove?“


„Ah...ona...“, pogledala je u mene zbunjeno.


„Branka, reci mu!“, spašavao sam je onim što mi je prvo palo na pamet.


„Ona Branka, da, ona moja koleginica. Moramo... da idem sada. Uveče putuješ ti?“


„Da... Oko pola osam krećem. Valjda ćeš stići do tada“, čuo se topao ton osmeha u njegovom dopadljivom glasu pre prekidanja poziva.


Pogledala me je žalostivo, skupivši malene usne.


„Stanko ne znaet... On ne ljubomoran, Galina njemu skazala... Da ne budet...“


„Ma u redu je. Razumem sve. Može i on da ti pomogne sa nekim težim izrazima...“, menjao sam temu videvši da se pogubila.


„Da, da, on ide... on... vozit, hm... transport, roba. Za Italiju, Španiju... I Engleska! Tako on bio i do Rusija, tako mi upoznali.“


Pretpostavio sam da ih i posao udaljuje. Njega nema kod kuće po nekoliko nedelja, priznala je. Dobro zarađuje, a kada će praviti decu, pitala se ona. I plašila se da ne pronađe neku novu Galinu na tim putovanjima, jer je imao i dosta slobodnog vremena tamo dok bi čekao na utovar robe. Zato ga je čuvala i slagala za mene.


A u idealnoj je situaciji da ga vara kako poželi. Može sve. Lepa je i zgodna, uspešna, usamljena. Da sam običan gad, prvi bih to iskoristio. Ali nisam čak ni običan muškarac. Dok smo dalje preslušavali onog njenog smešnog Rusa, meni je u ušima još dugo zvonio Stankov topao glas. Hteo sam da joj kažem ko sam, i da je sa mnom u tom smislu bezbedna. Ipak, skoncentrisao sam se na rad i kad god sam mogao, činio da joj u mojoj kancelariji bude prijatno.


Ponekad bi se nervirala i slatko opsovala na ruskom a meni je dolazilo da je zagrlim. Raskopčala bi svoj uski sako, a belu košuljicu su izdizale krupne okrugle grudi dok je teško disala boreći se sa usklađivanjem rečenica. Na čudan način mi je iz dana u dan bivala sve bliskija, kao neko sa kime si primoran da deliš određen period života, osuđen na isti prostor, i za to vreme saznaješ i ono što želiš a mnogo više toga što ti uopšte ne treba, pa sve možeš da spojiš u objektivnu sliku o nekome i da prikaz koji dobijaš već može biti dublji nego što je poznaje običan komšiluk ili rodbina, pa možda i suprug.


Znao sam kako diše, šta joj se kada jede, kada bi joj prijala slađa kafa, a kada samo voda.


„Ti moje zlato! Sve meni doneseš kagda mene treba!“, hvalila me je, smejući se zelenim okicama.


„To je zato, Galinuška, što reč ne mogu da ti pomognem, a mora nekako da se zaradi plata!“, objašnjavao sam, a ona se cerekala.


Ustajala bi sa svoje stolice poluukočena, protežući se svojim malim zmijskim telom u svim pravcima ispred otvorenog prozora, dok jednog popodneva nije upitala da joj izmasiram ramena.


Sklonio sam plave uvojke sa radnog prostora i krenuo lagano.


„Samo jače! Pritisneš tu...tu“, usmeravala me je, a ja sam postajao grublji kako je tražila.


Čudan osećaj ženskog tela, vrelina njenog napetog vrata i ramena, pogled odozgo koji imam na njen nežan dekolte, a i dalje ništa. Do tog trenutka sam pomišljao da bi možda ona mogla biti jedina žena u mom životu.


Gledajući sada njenu savršenost figure, to lice kao porcelanska lutka, sav zavodljiv sklad zelenog pogleda i bisernog osmeha, bivalo mi je sve jasnije da mi se dopada jer poželim da izgledam kao ona, i ništa više od toga. Ako bi me ikada uzbudio pogled na njene čvrste, zanosne obline, bilo bi to kada bih zamislio njenog muža kako uživa u njima.


A osetila je i ona. I došao je dan koji je uspeo da nas udalji. Doneo sam joj kafu jednog jutra dok je već ubrzano kucala tekst.


„Sedi ovde... Branka!“, obratila mi se ironično, ali ne uvredljivo.


Čekao sam šta će mi saopštiti, jer nikada nije bila tako čudno zvanična.


„Od Olega ja čula... Da ti... Da si ti...“


„Pa gukni, Galina. Šta, da ne volim žene, je li to?! Da ti olakšam...“


Spustila je pogled i kiselo se nasmejala.


„Ne smeta to mene, ne misli to!“, uzela mi je ruku u svoje krilo. „Ti jedna super osoba! Ja imam jedan problem.. Ti mogao pomognuti mene...“


„Pomoći... Kako?“, držao sam njenu hladnu šaku, pokušavajući da delujem normalno, ali mi se u grlu skupilo nešto nalik na stvrdnuto klupko suza.


„Ah, to glupo! Ne brineš tebe, Galina glupa.. Ne hočet ništa! Ja ljubim tebe, ti zlato!“, brzo se okrenula, pustivši mi ruku, i nastavila sa kucanjem kao da se setila neke bitne reči koja joj je falila.


Sedeo sam kraj nje odjeban, sa čudnim osećajem da sam izgubio nešto što nisam ni imao. Vratio sam se radu i na nekoliko sati u našoj kancelariji je zamukao ljudski smeh, a čulo se samo beskrajno udaranje prstiju po tastaturama.


Pred kraj radnog vremena, predložila je da odemo na kafu van zgrade, što me je iznenadilo.


Onda je otvorila preostale karte i rekla mi sve o problemu koji je muči.


„Ja probala... Na tisjaća načina već, znaš... privući njega, kao nekad. On hladan, kao da neko drugi!“, govorila je o svom suprugu.


Otkrila mi je da sumnja da postoji druga žena ili nešto još gore sa čime neće moći lako da se bori. Primetila je još davno kako je čudno posmatrao jednog muškarca tokom letovanja. Povezala dva i dva, kako je to ona objasnila. Možda iz očaja, a možda sa razlogom, nije znala. Htela je da proveri uz pomoć drugog muškarca. Da taj pokuša da ga zavede, ona bi mu i platila.


„Ma daj, Galina... Ako misliš da bih ja...“


„Ne, ne... Ja njega pitala. Izgubila nerve! Pitala da li on peder, tu reč, da... Tagda on ne govoril sa mnom tri dana!“


Ćutali smo i mi neko vreme, a onda mi je pojasnila kako je tada pukla i više nije izdržala. Učinilo joj se da Stanko izbegava svaki njen dodir. Ali ne bi mene za to koristila jer me smatra prijateljem i jedinim kome se poverila. Kada se bio smirio upitala ga je kako bi bilo da u brak unesu malo svežine, sve mu je izokola predlagala, pomenula i još jednu ženu, pa tek onda drugog muškarca. Nije se pobunio tako da opet eksplodira, samo je govorio da je naporna sa tim idejama i da problema uopšte nema nego je konstantno umoran od puta i iscrpljen monotonijom takvog života.


Obećao joj je da će uzeti deo godišnjeg odmora i posvetiti se njima. Valjda samo da bi ga ostavila na miru. Ali je nastavljala da mu dosađuje predlogom o trojci, slagavši da je o tome uvek maštala, dajući tome prizvuk šale, samo jednog malog eksperimenta koji mogu prekinuti ako mu se ne dopadne, i ne mora on nipošto ni dotaći tog muškarca, samo uživati u seksu sa njom paralelno sa njim. Ovo je, kako je rekla, uspalilo Stanka, i pristao je kada se ona već umorila od preklinjanja.


„Vatrena Ruskinja, nema šta!“, zezao sam je, a ona me udarala ručicama.


„A sada- ja naći tog muškarca... Galina tužna...“, odglumila je snuždenost lica, i napućenih usana fiksirala pogled na mene.


„Dobro, bre... Samo da znaš, moraćemo da vežbamo ti i ja, da se ne odam!“, nastavljao sam, a ona me zagrlila i snažno poljubila pored usana.


Nisam bio svestan u šta se uvlačim, kao da je zaista samo šala. Snaći ćemo se, možda mu se i ne dopadne pa popizdi i prekine, ko zna. Ispuniću joj želju ako će joj to pomoći da ga zadrži ili da ga raskrinka, a sve to mogu bez obaveza jer između nas dvoje nema ničega.


Kasno uveče mi je javila da je upućen da je pronašla saigrača, i da mu je u redu onako kako je planirala.


U rano jutro, stigla mi je nova poruka.


„Galina bolna. Kašlje i visoka temperatura.“


„Samo se ušuškaj i ne mrdaj! Danas ću ja odraditi sve, ništa se ne sekiraj.“


Falila mi je, ali mi je i prijala ona moja stara samoća u kancelariji. Sa mnom je ipak ostao njen miris parfema nalik na ruže, u vazduhu zastao naš smeh. Pred kraj radnog vremena pustio sam da slušam njenog Rusa i učinilo mi se da ga razumem sve što na snimku priča. Navikao sam se na Galinušku.


Preterala je s poslom i od svih briga pao joj je imunitet. Trebalo joj je odmora, a ja sam radio za oboje kao da ću joj time učiniti veću uslugu i da će odustati od trojke. Nije mi smetala pomisao da mene gleda muškarac, naprotiv, ali da me gleda sa ženom i u njoj, predstavljalo mi je veću muku nego što je Galina mogla da pojmi. Ma koliko i da vežbam, da zamišljam, da gledam strejt porniće, nešto bih zasrao, jer to prosto nisam ja.


Sledećeg jutra dotrčao sam orno na posao, a u kancelariji me je čekao šef. Već sam pomislio da smo nešto zabrljali na zajedničkom zadatku.


„Prestravio sam te?! Prebledeo si!“, smejao se grohotom, hvatajući se za svoj debeo stomak. „Hteo sam da vam kažem, iako sad nema Galine tu... Da je sjajno, čestitam! Odlično vam ide za sada!“, vikao je, a meni buka više nije smetala, zamalo sam zaplakao od radosti. „To uvek kažem, međunarodna saradnja je najplodonosnija!“, potapšao me je snažno po ramenu dok je izlazio, planirajući da se vrati sa još materijala, ‘kad nam je tako dobro krenulo’, i vikao još neko vreme oduševljen, udaljavajući se.


Samo mi treba još ruskog materijala, ionako ne znam gde mi je glava. Ali sam odmah pustio Galini poruku da smo na dobrom putu i bila je pesrećna.


Posle ručka mi se pridremalo od slova i nisam više bio ni za šta, kada sam začuo kucanje na vratima i ustao odmah razbuđen da ih širom otvorim.


„Kasnite mi sa Rusima...“, našalio sam se verujući da se šef vraća sa novim snimcima.


Preda mnom je stajao visok muškarac u kasnim tridesetim, obrijan tako da mu je jedna oštra linija crnih dlaka oivičavala skladno, dugo lice, a ispod jednako tanke i oštre, nešto bleđe linije brćića, mesnate i široke ružičaste usne su se blago smešile, iskrivljene u desni ugao kao da me konačno u nečemu otkriva. Potonuo sam u momentu u njegove hipnotišuće i ogromne, snene plave oči.


„Stanko“, pružio mi je veliku i koščatu belu šaku čija toplina me je naterala da neprimetno uzdahnem, a iznad nje je iz crnog rukava kožne jakne provirilo nekoliko retkih crnih dlaka.


„Galina je... Kako je Galina?“, zbunjeno sam lupetao, odmičući se unazad kako bi on ušao.


Razgledao je po našim stolovima, ne skidajući onaj osmeh iz ugla usana. Nešto mi je govorilo da sam završio karijeru.


„Ma... Reče mi da svratim po neku hrpu papira.. Valjda toga što je kucala?“, pogledao me je od glave do pete kao da papire krijem na goloj koži, a onda se uozbiljio. „A ti si... Branka?“


„Da... haha“, skroz sam se izgubio, spašavajući stvar kroz zezanje. „Pa ne znam, jedino ovo je mogla tražiti“, podigao sam sa njenog stola fasciklu sa otkucanim tekstom.


Primakao se stolu i razdvajao nas je samo korak. Izvukao mi je fasciklu u vazduh sa dva prsta kao da je usrana.


„I... Ti si onda taj koga je planirala...?“, osmotrio me je kao da mi postavlja ispitna pitanja. Uzdigao je bradu čekajući moj odgovor i blago lupkao o ivicom fascikle o sto kao da mi otkucava sekunde života, dok su mi se nozdrve skupljale od treme, osećaja izdaje i neizvesnosti.


Galinin parfem od ruža u kancelariji smenio je težak miris njenog muškarca.


„Da... Meni se ne dopada. Mislim, to, što je zamislila“, procedio sam, spuštajući pogled, a disao sam još brže gledajući u njegove masivne duge noge u elegantnim crnim farmerkama.


„Nećeš da mi jebeš ženu, a?!“, pogledao me je prkosno, a zatim se glasno nasmejao, okrenuvši se kao da će izaći. „Moraćeš ti, jer kaže da je ja izbegavam. Možda joj se ti više dopadaš, nekako si...“


„Šta sam... ne razumem?“, upitao sam plašljivo.


„A ne znam, moderan, izgledaš mlađe... Ja sam ofucana šoferčina, smrdim joj na benzin možda, na usputna kupatila i jeftine kafane... Uvek sam umoran“, priznao mi je u nekom svom očajanju zašto je i došlo do ovoga.


„Ne moramo... Ja ne bih da se mešam. Sve mi je rekla, znam. Ona misli da ti nije više privlačna...“


Ćutao je, a snene oči su zastaklile. Odmahnuo je usporeno glavom kao da ovo prvi put čuje.


„Hoće decu, dvoje, troje... A kada bih ja i bio sa njima?! Nemam vremena da ih napravim! Ma... Idem, izvini, hvala za papire!“, iskočio je iz kancelarije kao da je sebe prokleo što je ušao.


Ostao je samo miris. Ne benzina, već nekog teškog parfema. Opio me je. Miris i pojava. Ni po čemu nije bio ofucan niti bi iko rekao da je bilo kakva šoferčina. Bio je elegantan, odmeren i nešto je u njegovom tonu i pogledu na mene bilo toliko seksi da mi se zavrtelo u glavi, preseo mi je i ručak i prevođenje. Samo sam se sručio na svoju stolicu i gledao u nebo nad otvorenim prozorom, kada je Galina nazvala, ne znajući da me je Stanko već posetio.


„Ja htela pročitati što napisala... snova. A Stanko skazal kak idet do grada, ja htela tebe javiti. No, kakav on?“


„Šta znam... Običan muškarac, visok..“


„Galina znaet kak Stanko izgleda... No kakav on tebe?“


„Galinuška.. ideja je propala. On misli da ti više nećeš njega...“


„Ahhh! On budala!!! On mene ismeva! On hladan, kažem tebi, kako led, kagda... On mene izbegava...“, u glasu su se začule suze.


Poludeću od njih dvoje, pomislio sam. Prošlo mi kroz glavu da neko treba dobro da ih izjebe oboje. Bio sam ljut, i zasmejavao samog sebe. Nisam mogao da radim, kao da je sve odjednom stalo bez nje i zbog nje. A šef je doneo nove snimke, koje sam ostavio na stolu i izašao na vazduh.


Kada sam stigao kući te večeri, ugledao sam poziv sa nepoznatog broja.


„Hej... Stanko je.“ Pretrnuo sam. „Galina ne zna da te zovem, spavala je kada sam uzeo tvoj broj. Kako ti misliš da ovo izvedemo?“, govorio je tiho i užurbano kao da je pored nje dok spava.


„Koje?...“, pravio sam se lud. Bilo mi je već dosta.


„Pa... trojku! Ja ne mogu da jebem pored drugog muškarca!“, povisio je ton, kao da se udaljio sa kritične tačke u stanu. „Možeš li ti? Ja ću gledati. Samo da joj srce bude na mestu. Kaže da baš to želi. Prvo je mislila da sam peder, pa da imam drugu u Italiji, ne mogu više, moram je smiriti!“


„Znam, htela je i nekoga da plati da te zavede... Da proveri da li si...“


„Zaboga!“, povikao je, a ja shvatio da mu to nije rekla. „Da plaća... Gospode Bože... Platiću ti ja, ako treba, samo to odradi, za nju, rekla mi je koliko si joj drag, pa ne bi bilo problema da...“


„Misliš ako mi je neko drag mogu lakše da ga pojebem?“


„Nisam to mislio, ja...“


„Ne treba mi tvoj novac, učinio bih to zbog nje, ali...“


„Ali?! U čemu je problem onda, šta još treba??“, izdavalo ga je strpljenje.


„Imam jedan uslov.“


„Da?“


„Ne znam kako da ti kažem.“


„Reci jebiga. Samo mi nemoj reći da ćemo zajedno da je... To ne mogu..“


„Ne. Samo ti i ja.“


„Šta?“


„Bez nje.“


„Bez Galine, šta?“


„Ti i ja sami. To je moj uslov. Ti.“


„A ti si...? Uh... Nisam skontao. Pa brate ja... Jebiga ne mogu ni to, haha.“


„Ti ništa ne možeš, a ja sve moram? Razmisli, pa mi javi za sat vremena.“


Prekinuo sam poziv. Nisam verovao šta je isteklo iz mojih usta. Nisam odoleo. Ako ću već da spavam sa ženom, hoću najpre njega. Sipao sam sebi neki alkohol, sedeo nepomično i brojao minute tog sata.


„Ok“, stiglo je nakon samo pola sata.


Svejedno je njemu koga treba da jebe, očigledno. Kao da i bira puno po tim svojim usputnim stanicama. Ali sam postigao ono što sam želeo. Galina će ostvariti plan, znaće na čemu je, i sve će biti u redu, Stanko će se istresti, a ja ću dobiti kurca. Ostalo mi je već delovalo preživljivo.


Dogovorili smo se da dođe kod mene naredne večeri. Tek tog dana na poslu nisam uradio ništa. Oblivao me je znoj od uzbuđenja, a kolegi-Skandinavcu sam zatražio malo onog njegovog viskija.


„Šta je, kriziraš bez ruske pičkice?“, zajebavao je.


„Ma da. Ne znam ni kad se vraća...“, kukao sam, odnevši flašu u svoju kancelariju.


Uzalud sam pio, opuštanje nije dolazilo. Bio sam napet kao da ću ja morati da jebem četvoro, a ne mene neki dobar oženjeni tip. Šta li ću sa Galinuškom, da li da joj kažem ikada? Ne smem da razmišljam unapred. Pokušavam da prevodim, isključujem mozak i već je prošla pauza za ručak. Ručao sam još jednu čašu viskija, ugasio računar i pošao kući.


Nisam voleo jebanje po dogovoru. Palilo me je samo spontano. Ali sam od ovog tipa goreo pri samoj pomisli na dodir. Javio mi je samo kratko da kreće, a meni se trema vratila.


Sipao sam mu piće, kada se ležerno izvalio na moj kauč, raširivši one masivne noge i skinuvši kožnu jaknu. Nešto u njegovoj veličini me je plašilo, u tom nadrkanom držanju, iako mu govor nije bio grub, čak je govorio tiho i normalno, kao da njega ništa na svetu ne uzbuđuje, a mene je i to napalilo. Hteo sam da ga pitam bilo šta samo da slušam tu toplinu glasa, ali me je mozak izdao. Umesto toga, on me je klao svojim pitanjima.


„Pa kako je tebe izabrala da je tucaš ako voliš samo muškarce?“, prebacio je članak jedne noge na koleno druge, i sada su obe delovale još duže. Gutao je alkohol pripremajući se za akciju, ponekad zagledajući moju odeću.


„Ne znam, možda je mislila da ja samo gledam, da ne tucam... Ne znam šta je mislila, ali zna za mene.“


„Zato te je onda odabrala, što nisi kao oni, pričala mi je o njima, kako je muvaju, gledaju u noge... Rekao sam da ne nosi kratko, a ona voli te suknje!“, odmahnuo je glavom i pogledao kroz moj prozor na dvorište. „Verovatno je mislila da si drug i da se nećeš posle hvaliti kao neka seljačina.“


„Pa i neću... Neću ni posle tebe, obećavam“, nasmešio sam se namerno, a iz njega se iskrala samo nevoljna senka osmeha.


„Eto, jebaćeš duplo, treba da te to raduje!“, konačno se nasmejao, a ja zbunio.


„Oho... Pa mislio sam da ćeš ti mene...“


„Svejedno mi je“, pogledao me je direktno u oči spustivši čašu i spojivši prste obe ruke.


„Svejedno ti je da tebe neko jebe? Pa to su novosti...“


„Meni nisu, eto. Sad znaš.“


„Pomenula je da si jednom gledao nekog tipa... Na moru.“


„I ne samo gledao... Trpali smo se kao zečevi dok je spavala. Sačekao sam da zaspi, a onda izašao. Taj tip me je čekao na plaži, neki Poljak, Ukrajinac.. ne sećam se imena... Pumpao me kao životinju, a onda ja njega“, govorio mi je ovo kao da mi prepričava dan u vožnji.


Bio sam zblanut i spržen. Zurio bez daha širom otvorenih očiju.


„Haha... verovatno misliš da ne biram!“, optužio me je sa razlogom. „Ali tebe sam izabrao.. Volim plave, poput moje Galine. Jedino me je sputalo što se družite...“


Pomisao na Galinu me je dotukla. I pomisao na decu koju želi da ima sa ovim zanosnim čudovištem. Razmišljao sam, odjednom utučen, a on već ustao i počeo da se skida.


Smešio se, kao da zna kako da mi olakša. A onda je odjednom poskočio, pre skidanja pantalona, prišao mi i u trenu me jednom rukom zagrlio oko struka a druga mi je obavila unutrašnju stranu kolena. Držao me je celog u rukama, uplašenog, u šoku.


„Imaš neki veći krevet od ovog kauča??“, kriknuo je, trljajući mojim bokom džombu ispod svog struka.


Pokazao sam rukom na spavaću sobu, ne dolazeći do daha.


Spustio me je nežno na krevet u kome spavam i u kome sam sanjao o njemu otkada sam mu prvi put začuo glas preko telefona dok je razgovarao sa ženom.


Skidao sam se sporo, gledajući ga, odmeravajući svaki deo njegovog krupnog, zategnutog tela. Odjednom je prišao odbačenim pantalonama, a iz džepa mu je među prste ukliznulo nešto šuškavo i crveno.


Svukao je gaće, i na debeo kurac nešto duži od prosečnog iskusno namotao ovaj meni smešan kondom. Pod drečavom, pripijenom gumom zablistala je svaka napeta vena.


„Izgleda ti kao ljuta paprika“, smejao sam se oduševljen.


„Pa malo i kod mene nešto da bude moderno.. A da vidiš tek što jebe!“, nadovezao se kao dečak na dečiju foru, i u narednoj sekundi me zaskočio s leđa, primičući me težinom tela sredini kreveta. Gurao me je dalje, naslonivši svoju tvrdu papriku uz moju trticu, nabivši me uz samu gornju ivicu da mi se obraz prilepio uza zid.


Opušten njegovim rečima, ovakva grubost mi nije ni najmanje smetala, čekao sam da mi uđe i da me razvali. Survao je svoju gumenu, šuškavu kitu na moje dno u jednom potezu, ne mareći ni za kakav bol, znajući da smo iskusni. Uzdigao me je, držeći me jakim prstima za guzove kao tasove koje izdiže i prelama mereći koji je teži.


Pomalo me je golicalo dok nije počeo da me drži i uzdiže stabilnije, a imao sam osećaj da mi su mi guzovi taman veličine njegovih velikih dlanova koji ih sada čvrsto pokrivaju i nameštaju u ravan koja mu odgovara da bolje prodire u mene.


Guma oko njegove kite u meni kao da je gorela. Osećao sam njegovu snagu bika spremnu da me raspolovi. Još uvek se pripremao, okretao u meni kao da još nešto fali.


„Hajde ovako“, spustio se niže na svoje dupe, oslabivši stisak na mojim guzovima. „Ti naskači!“, udario me je besno o jedan guz tako da je pukao a ja odmah naskočio. I naskakao dugo, dok je on samo uzdisao i bivao sve tvrđi.


Usporavao sam kada je me je ta tvrdoća već zabolela kao usled cepanja. Nikada ranije u meni nije bio baš toliko tvrd kurac. Ovaj kao da nije od krvi i mesa, iako je vreo, kao da je od čelika. Užarenog gvožđa.


„Znači, nežno da te karam, kao ženu?“


„Da, kao Galinu...“, odgovorila je neka uvrnuta požuda iz mene.


„Ah, Galina je kao ja, vrela, u seksu nije baš tako nežna... Voli grublje, da znaš...“


„Onda tako, Stanko... Želim to“, molećivo sam rukama raširio svoje guzove da vrati svoju kitu u mene.


Ispunio me je, i karao lagano, ubrzavajući tempo dok je pratio moje napaljeno disanje. Kada je primetio da sam počeo i sam ponovo da naskačem, zgrabio me je sa obe šake za vrat i neko vreme mi milovao vratne žile, stiskajući ih nežno, dok me nije odjednom pridavio i zabio svoj kurac duboko u mene.


„Ovako ja to volim“, šapnuo mi je na uvo svojim toplim glasom, a onda krenuo da me tuca ujednačeno i bez milosti kao da sam komad mesa u njegovim rukama. Primetio sam njegov zamor kada se opustio, spustio mi je ruku preko butine i uhvatio se za moj kurac, a onda povratio svoj ritam. Kurac mi je klizio kroz njegov skupljen dlan istim ubodima kao njegov u mojoj guzi.


Vazduh koji smo jedva uzdisali postao je vruć i lepljiv od naše zapaljene kože. Stankove usne ostale su kraj mog uva, nežno ga ljubeći, a kroz zube su mu ispadali uzdasi koji su pratili svaki ubod u kome smo se pomerali.


Jebao me je i drkao mi neumorno dok obojica nismo svršili.


„Malo je ovo ličilo na neko vođenje ljubavi“, morao sam da mu kažem kada smo se obukli i vratili piću na kauč.


„Tražio si da bude kao sa Galinom...“, smešio se.


„Ali nju ne voliš...“


„Ko kaže?! Ne bih ostao sa njom. Prosto sam valjda... univerzalan, kako se to moderno kaže, biseksualan?“


Neka si, pomišljam u sebi. Zadržao bih ovakav komad u guzi na duže samo da mogu. Nego će nas ostaviti oboje, napumpati i ostaviti, pa otići svojim kamionom nekim Poljacima, nekim Italijankama.


Pili smo do duboko u noć, kada je zatražio da i ja njega pojebem. Započeo je pušenjem, ne pitajući me ništa, a dok mi je sisao kitu i uvlačio me duboko u svoje grlo, mazio sam njegovu kosu i pitao se kako smo dovde stigli, a sve je počelo timskim radom u kancelariji koji sam najviše mrzeo. Možda put do pravih stvari vodi baš kroz prihvatanje svega onoga što nam je najmanje prija, pomišljao sam dok me je gutao tako dobro da sam svršio u njegova usta, a on se nije nimalo bunio, trenutak kada uvek pomislim da se zaljubljujem u nekoga.


Ležao je kraj mene dok smo nastavljali sa pričom, i igrao se svojim krupnim prstima i dalje sa mojom kitom, željan da je i sam oseti onako kako je jebao mene. Kad je već tu, da iskoristi. Činilo mi se da čitam rad tog praktičnog, šoferskog mozga.


Pričao mi je o drugim državama, o raznim ljudima koje sreće, prepričao nekoliko anegdota kojima sam se smejao ne toliko jer su mi same bile smešne koliko je on umeo da dočara situaciju, kao da sam sa njim u kamionu dok se to dešava. Cela situacija nas dvojice u mom krevetu dok se ovako zezamo mi je bila i napaljujuća i zabavna, odlučio sam da bar na tu noć prekinem niz gorkih misli o budućnosti.


Imao je još jedan kondom, za mene. Isto drečav, zelen.


„Ovo su ti neki klinci prodali, priznaj!“


„Da, neki ludi Italijani što vole da bude pompezno i upadljivo!“


Zgabio sam ga za pramen bujne crne kose na potiljku i okrenuo mu leđa sebi. Već se sam trljao o mene, a ja sam odlučio da ga prvo ližem. Siktao je od golicanja dok mu nisam zabio jezik čitavom dužinom u čmar koji je mirisao na iste one mirise kože ostavljene u mojoj kancelariji. Čist, ispran, podatan, primio me je kao pripadajuću stvar, kliznuo sam u njega sa uzdahom olakšanja, a on se uspravio ka meni zadrhtavši celim telom.


„To.. Tako. Jebi me, tucaj...“, izgovorio je, a njegova želja me je razjarila do pune čvrstine koja je nabrekla u njegovom koščatom dupetu.


„Da te jebem kao što ću nju?..“


„Da, da!“, dahtao je isprekidano dok sam već počinjao.


„E... ovako ja volim!“, ispravio sam noge i propeo se nad njegovom zadnjicom, da bih se sa visine ravno u čmar zarivao punom snagom.


„Pocepaj me“, vrisnuo je, a meni je bilo simpatično kad mi nešto takvo kaže klinačkim žargonom.


Jebao sam ga bezmilosno jer sam znao da tako voli. Ispričao mi je svoje doživljaje sa raznima, i srećom sam postao jedan od njih. Nisam ga pitao zna li Galina. Nisam smeo. Bio je tu da uživamo u seksu, prvi put, možda ne i poslednji. Svaki put zaronjen u njega osećao sam kao da mi deo u njemu zauvek ostaje. Nikad ne znaš koliko će ostati. Sem kada to radiš baš bez duše, iz puke zabave, kao što sam to mislio da radim. Ali me je oduvala njegova energija još kada mi se pojavio u firmi.


I baš sa dušom, jer mi se ovoliko dopadao, karao sam ga kao nikoga, ne silazeći sa njega dugo. Što sam više ubrzavao, duže je trajalo. Što sam jače zabadao, vuklo me je sve dublje. A onda sam poželeo da ponovo svršimo zajedno. Umesto da uradim što i on meni, zamolio sam ga da sam drka, da bih ga jebao do kraja u punoj moći. Ovo nije dugo trajalo ni kod jednog. Bili smo prepaljeni, zapaljeni kao zveri u trku. Kao na takmičenju za zlatnu medalju za izbačenu količinu sperme.


Ja sam vodio, jer je on meni i popušio. Od mene nije to tražio, ali pre poslednjeg pića, kada smo se ponovo uzalud oblačili, samo sam se bacio pred njega na kolena, spreman da se bavim povratkom njegove erekcije ako treba i satima.


„A čoveče, ubiće me Galina...“


„Što, pa nećeš joj reći...“


„Ma neću nego je skoro jutro!“, viknuo je, a u tom trenutku kao da mu se i kurac probudio. Kao jutarnji pevac, zornjak, onaj što kukuriče pre svih kao da je izgubio sat. Ludi pevac uvek spreman za akciju.


Nestao je u mom grlu, uživajući u mojoj mekoći. Okretao sam ga svojim ustima, prelazio njegovim kurcem preko unutrašnjosti obraza, usmeravao ga rukom koje tačke da mi istraži,  a onda klečao mirno, dopuštajući mu sve.


Uzeo je moju glavu u svoje dlanove, držeći je čvrsto kako mi je bio držao guzove. Mazio me, gurajući mi svoj kurac sve dublje. Sisao sam ga uporno i čežnjivo kao da će iz njega iscureti neki eliksir besmrtnosti. Zavoleo sam ovaj kurac i boleće me njegovo odsustvo. Kurac Galininog muža u svim mojim rupama. Kako da joj ne ispričam za ovakvo blaženstvo? I nemam tako dobrih prijatelja poput nje. I zaista joj možda i nije bila loša ta ideja o trojci, ko zna.


Maštam, budan sanjam, gutam, uživam što mi Stankov gurac leži u grlu, počiva, odmara. Onda ga naglo trgne i prodžara me poput odžačara. Uživa i on, ne žuri. Čekaju ga onolika prostranstva, neće pobeći. Čeka ga put i monotonija beskraja. Za sada mu je lepo tu, u mojim ustima. Među mojim vilicama. Na mom toplom jeziku koji miluje glavić dok mi on na njemu ostavlja svoje kapi, otegnuto, već umoreno, smešeći se kao da se ne znamo samo dva dana, čudnom igrom slučaja.


Ujutru me je na putu do firme nazvala Galina. Još uvek je kašljala. Tokom našeg jebanja, kao da je bila prisutna i na čudan način je deo nje stalno bio sa nama. Osećao sam u njenom glasu da me se zaželela. Radovao sam se našem novom viđenju, iako nisam hteo da je posetim, zbog Stanka.


„Večeras putuje, opet nedelja dana...“, pričala mi je. „Ali ne hočet trojku on, ne znam šta je, promenio se je, neće opet ni da čuje!“


“Nagovorićemo ga zajedno kad se vrati. Ne nerviraj se, samo ozdravi!“


Rečenicu mi je ispunila tišina njene zabrinutosti što sam odjednom ovako veseo. Ali je odobrila.


Kada sam stigao, šef me je obavestio da imamo dva dana da završimo prevode. Izbacio je deo od kojih su odustali među onim novopristiglim snimcima. Pa ipak, rok je bio tesan, s obzirom na naše trenutne otežavajuće okolnosti.


„Ti moraš doći, poneti sve, kod mene. Moramo završiti!“, vikala je Galina na telefonu, gušeći se od kašlja kada se nervirala.


Nisam mogao da odbijem, niti sam sve mogao sam da završim. Već smo se bili ušemili u zajednički rad i uvežbano smo se pratili. Olakšavalo mi je što Stanko nije kod kuće i neću se ničim odati.


Čim sam stigao sledećeg dana, ustala je iz postelje, kuvajući nam čaj. Rekla je da je još uvek muči temperatura i da je malaksala.


Naredio sam joj da legne, podešavajući preostali deo ruskog snimka na laptopu u njenom krilu, dok sam na svom pored njenog kucao svoj deo teksta.


Stigli smo do kraja za nepunih sat vremena.


„To je to? Sve? Gotovo?!“


„Da!“, krikula je veselo i zagrlila me, a laptop je skoro pao sa kreveta. Uhvatio sam ga u letu, a kada sam joj pogledao lice, usne su nam bile na centimetar razdaljine.


„Ljubi Galinu!“, napućila mi se. Poljubio sam njene vrele i meke usne.


„I? Ima li šta... dešava se? Dole?“


„Haha... Ne. Oprosti, Galinuška...“, postideo sam se i kao posran vratio u svoj položaj na krevetu.


„Rekla sam mu.. zato što on neće s nama... da... Da ćemo onda ti i ja. I snimiti video, i poslati njemu!“


„Šta si uradila?!“, bio sam iznenađen, iako bi me takva opcija poštedela kontakta sa njim pred njom. „Pa je li to dovoljno, a?“


„Ne znam, videćemo posle šta kaže... Kako on, da li ljubomoran ili svejedno! Ali moramo ti i ja...“


„Dobro... Kako?“, pitao sam, upaljenih obraza.


Prebacila se preko mene i spustila ka mojim nogama. Kako će mi pušiti sa takvim kašljem, zabrinulo me je, ali sam joj se prepustio bez pogovora. Dohvatila je svoj telefon sa stočića, pružila mi ga u ruku, ozbiljno me pogledala i rekla da uključim dugme za snimanje.


Začas me je otkopčala i izvukla mi kurac. Nije se bilo baš šta videti. Držao sam kameru zatvorivši oči. Čuo sam njeno mumlanje dok mi ga oživljava, osećao vlažnost njene usne duplje. Pomazio sam po kosi moju Galinušku, pomislio koliko smo svo troje ludi i izgubljeni.


Otvorio sam oči a telefon mi je bio iskrivljen. Izbrisao sam snimak i krenuli smo ispočetka. Ona je samo nastavila sa sisanjem, stežući svojom ručicom moja jaja.


„Pričaj nešto, da te čuje, da zna... Ja ne mogu... usta puna!“, smejala se, a ja sam shvatio zašto je Stanko voli.


Raspustila je dugu plavu kosu po mojim butinama. Raširila mi noge rukama i prionula na teži deo posla. Na pomisao da će Stanko slušati moj glas dok gleda kako mi puši njegova žena, kurac mi je narastao u njenim ustima tako da se zakašljala. Nije joj smetalo da nastavi da ga guta. Moja predana Galinuška uvek završava posao do kraja.


„Stanko... Kako ti se dopada ovaj drugi kurac u njenim ustima? Vidi kako ga lepo sisa tvoja žena. Tvoja ženica... naša Galinuška..“, govorio sam u telefon dok je snimam, a ona raskopčala svoju belu pidžamu bez brusa. Oko dignutog kurca su mi sletele dve okrugle, jedre dojke tvrdih isturenih bradavica. Uzdizao sam se da ih opipam glavićem, a ona ih mojim kurcem mazila i gubila dah dok joj je temperatura rasla.


„Hoćeš li i da je jebem, Stanko, ili je ovako dovoljno, da je samo dobro nahranim ovog jutra?“, nadolazila mi je ludačka inspiracija koja ju je uzbuđivala tako da mi je ceo kurac trpala na dno grla, gušeći se i grcajući, a zelene oči su gledale malo u mene malo u kameru. Opet je bilo isto, kao da ni nas dvoje nismo sami, da je i on tu sa nama.


Nafilovao sam njena mala ruska usta istom količinom sperme koja je završila u guzi i grlu njenog supruga.


„Gladna ti je žena, Stanko, ne hraniš je... Sve je pojela, dobra kurvica!“, završio sam snimak, pomazivši je po glavi i ugasivši kameru.


Bez prisustva upaljenog dugmeta, Galina se sada malko postidela.


„Lepa moja...“, privukao sam je u zagrljaj, a ona mi je na grudima neko vreme kašljucala i zadremala.


Poželeo sam da joj sve kažem, ali nisam to morao biti ja. Imao ih je hiljade takvih usputnih jebača, pa zašto baš ja zbog njega da izgubim prijatelja koji mi je bila njegova divna žena? Neka oni to reše. Šta god da se krije, ne može doveka.


Za nekoliko dana je ozdravila, a ja pokupio njen virus i jedva gledao na oči. Srećom je na red došla ona polovina meseca kada sam mogao raditi od kuće.


Detaljno me je izvestila o Stankovim utiscima. Dopalo mu se da vidi drugi kurac u njoj i mnogo ga je napalilo što ona u tome uživa. Bar je tako njoj rekao, i uzvratio joj snimkom svog orgazma u kamionu ka Engleskoj. Nisam smeo da je pitam da ga prosledi i meni.


Rekla mi je da su vodili ljubav nekoliko puta kada se vratio. Da je bilo nezaboravno. Takođe, pronašla je drugu firmu, sa ne tako zahtevnim audio prevodima. Otišla bi u drugi grad, ali joj je bilo svejedno kao i Stanku, jedino bih joj nedostajao ja. Viđaćemo se bez obzira na to, obećao sam joj, iako smo oboje znali da neće doći do toga.


„Hej, javila nam se Galina“, rekao mi je Skandinavac jednog popodneva nakon godinu dana. Pogledao sam ga u čudu, odavši se da se meni mnogo ređe javlja. Skoro nikada.


„Vidi ih“, prineo mi je šef svoj telefon, pokazujući mi sliku njenih beba.


Rekli su mi da je rodila blizance, Vladimira i Alekseja. Imali su njene sitne plave uvojke, nalik mojima u ranom detinjstvu. Dva para nebesko plavih očiju gledale su me sa radošću kao da su Stankove bile duplirane.

Kategorija:
Bisex erotske priče 


Korisnik

Tvoje price su jedne od retkih kojima se radujem ovde i koje citam bez daha ...

Korisnik

Zahvaljujem... **

Korisnik

Svaki,ali bas svaki put odusevljen

Korisnik

Joj ti... Kiss