Bela vatra III
U toku naredne nedelje na poslu, manjkalo mi je koncentracije za zadatke i svi su me iritirali. Sve mi je ostajalo urađeno napola. Samo sam čekao kraj radnog vremena kada bih uzimao telefon u ruke da ga nazovem ili zateknem bar jednu njegovu poruku od jutra. Njegov kurčić i naše avanture nisu mi davali mira niti na tren napuštali moje misli.
Svaka pomisao, svako maštanje, svaki jebeni detalj počeo je da uključuje i njega. Tog davnašnjeg Eleninog dečka a sada prijatelja, i mog trenutnog ljubavnika. Ujedno me je i mučilo i držalo mi pažnju to što su mi njegove emocije i nagle promene raspoloženja i ponašanja nejasni i intrigantni.
Govorio mi je da je i sam u poslu i da mi se zbog toga ređe javlja ili ne stigne da odgovori na moje poruke u roku u kom ja to očekujem. To je već počelo da me nervira i odlučio sam da umesto petka odem kod njega već u četvrtak popodne, da ga iznenadim.
Bio sam svestan da je moguće da tom prilikom zateknem i nešto što mi se neće dopasti. Onaj ritual koji ima sa komšijom iz susedne zgrade, makar samo izvodio striptiz za njega ili zajedno drkali na daljinu, sada u odsustvu me je dodatno plašilo i davalo ozbiljniji povod da mislim da mu nije problem da i sa drugima deli ono što je podelio sa mnom.
A nerviralo me je jer sam se vezao, i ja više ne mogu ni sa kim drugim bilo šta da delim. Zamišljam samo njegove oči, njegov osmeh, slatki kurčić i taj netaknut cvet u koji žudim da prodrem. Zašto mi ga nije dao? Možda bih bio mirniji u ovoj sedmici bez njega. Možda bi me ta početna doza držala bar malo bolje nego što sada kriziram a tek je utorak.
A možda bi mi bilo još gore, i zamišljao bih kao onomad u klubu da ga jebe ko zna ko.
Umesto ostvarenja moje žarke želje da ga posedujem, ja sam bio taj koji je jeban, i učinjen njegovim robom, njegovim predmetom sa kojim je radio šta je hteo prošlog vikenda. I nije bio preterano oduševljen mojim obećanjem da će sledećeg puta on ispunjavati moje želje. Polako su se gubile, topile i pretvarale u samo jednu- da ga po svaku cenu upoznam bolje.
Preživeo sam i sredu, a u četvrtak ujutru pre odlaska na posao u putnu torbu spakovao dosta stvari, jer sam prošlog puta ostao neplanirano u prestonici i morao da nosim njegovu odeću i da on vodi računa o tome šta mi posuđuje. Ovako ću biti nezavistan i manje ću ga opterećivati. Jer ko sam ja njemu? Ne znam. A on je meni sada očigledno sve. I to baš ne valja. Ne mogu da se otgrnem, kao da sam oboleo od čudne bolesti koja odjednom obuzima sve organe i prestaješ da budeš ono što si bio do tada.
Postaješ to oboljenje, neodoljivo i čežnjivo, beznadežno klupko zatrovane krvi i napetog, bolnog mesa koje želi samo jedan dodir, samo jednu ruku, jedne usne, kao da su jedine na svetu. A za tebe to postaju. Jedine i najlepše. Sa ma koliko mana on postaje savršen, savršene i njegove mane a vrline uzvišene, sećaš ih se sa nostalgičnim osmehom i ponosan si što ga imaš, a ni nemaš ga i ne znaš ni šta si mu. Samo znaš da ga želiš i da mu pripadaš.
Sa posla odmah odlazim na voz. Put je spor i daje mi vremena da čežnju nabijem do maksimuma jednako kao strah od onoga što me može sačekati i njegove reakcije na moj prevremeni dolazak. Rešim da proverim kada je bio na mreži i ako je prisutan ipak mu pustim poruku da dolazim.
Uzimam telefon u trenutku kada je stigla njegova poruka. Ostajem zagledan u nju narednih pola sata.
„Ljubavi, oprosti što ti malo kasno javljam, znam da se bliži vikend i znam šta si planirao. Ja ne mogu ovo da nastavim. Samo mi oprosti ako možeš, da ne zalazim u razloge, mnogo ih je. Ostaćeš mi drag, molim te ne ljuti se. Lepo mi je bilo ona tri dana, da ne kvarimo.“
Srce je stalo a samo šake mi drhte. Telefon mi je pao na sedište do mene. Oči su mi umrtvljene i ništa ne vidim niti mogu da trepnem. Šta li se u toj glavi desilo? Sada je kasno, ja sam uveliko na putu. Da bar popričamo. Možda je neki trenutni osećaj, možda ne misli tako ozbiljno. Ali je ipak surovo. Nismo se ni upoznali kako treba.
Kaže da mu je bilo lepo, pa zašto ne nastaviti? Primećujem da ću zaplakati i ustajem da otvorim prozor. Naslanjam se na njega i udišem vazduh a ne diše mi se i ne živi mi se.
Bar ću videti ko me je to zamenio. Ko ga to jebe kad ja nikada neću. Ja služim samo kao rob kog je na brzinu izgustirao. Ko zna koji sam po redu. Možda samo robove i traži, i zaista ničiji kurac sem onih njegovih dugih prstića nije zašao u tu slatku guzu. Šta li sada radi? Zašto mi ovo radi? Pitanja u beskraj, a još dva sata puta preda mnom.
U agoniji bola i dosade sam zaspao. A to je bilo najgore što je moglo da mi se desi. Voz nije bio prepun, ali je bilo dosta putnika oko mene čiji žamor, uzvici, razgovor i nestašluci dece me nimalo nisu ometali da sanjam, naprotiv, kao da su me svi ti zvuci odjednom potpuno iscrpljenog i oslabljenog još jače uspavljivali.
Mozak je ponovo projektovao svoje vizije i slike razvrata u kojima sam ga sada video. On nije moj, i ni u čemu nije uživao sa mnom. Hteo je samo da me iskoristi za kratku nasladu i zatim zauvek odbaci. Prljav mi je i zao, odvratan, a tek sada mi je sva njegova nežna lepota još veća, sada kada znam da ga definitivno nemam, da sam ga izgubio i pre nego što je išta počelo.
Tek sada mi je zavodljiv, još privlačniji, kao ideal kome znam da stremim uzaludno, a on stoji negde na kraju tunela do kog nikad neću stići i sva svetlost njegove jedinstvenosti me zaslepljuje okrutno da i ne želim više nikoga posle njega da vidim.
U mojoj glavi taj tunel je nalik našem omiljenom klubu, a svetiljke u njemu postaju raznobojne i vrte se u ritmu neke muzike koju izdaleka čujem. Tunel je odjednom osvetljen bojama ali su mu zidovi mračni, vlažni i po njemu igraju senke koje se mučim da razaznam.
Trudim se da fokusiram vid i prepoznajem Sinišino golo telo kako đuska kao što je to činio u kuhinji preda mnom, odmičući u spavaću sobu da bi ga gledao čovek iz susedne zgrade.
Sada je tu i on, taj čovek! I još nekoliko njih koji liče na njega. Ogromni, maljavi, stariji muškarci koje u ovom tunelu on zavodi svojim plesom, isturajući svoje bele guzove malo ka jednom, pa ka drugom, u krug. Osećam ljubomoru koja mi prži utrobu dok mi erekcija raste zajedno sa njihovom. Kroz grube pantalone svaki od njih sada ubrzano trlja svoju kurčinu željnu istresanja po Sinišinom nežnom licu.
A on ne prestaje sa svojom igrom, muzika postaje preglasna, njegov ples ludački. Njihovi kurci su oslobođeni i paraju vazduh svojom čvrstinom poput mačeva. Sjaje se njegove ljubičaste oči, zagleda ih redom i dodiruje, mazi jednog po jednog, onda jednog ostavlja a prilazi sledećem, dok se krug oko njega sužava i svih šestorica muškaraca su mu sada na dohvat ruke dok pleše i na ponekom od kurčeva se zadrži, malo ga pripijajući među svoje guzove da ga bolje nadraži, zatim to čini sa drugim i trećim dok ja ludim i osećam kako se preznojavam.
Primećujem da mi s mukom trepću usporeni, otežali kapci i da sve ovo gledam kao primoran, kao da sam vezan i samo mi je pušten film koji moram da odgledam, a svaka sledeća scena mi je bolnija od prethodne. Vidim ga kako se nabija na jedan kurac koji muškarac svojom krupnom ručerdom uvlači u njega, a na Sinišinom licu je izraz tihog krika i oduševljenja.
Drugi mu prilazi i svoj kurac mu stavlja u usta dok mu onaj prvi koji se u njega zariva čvrsto drži ruke povijene na leđima da se ne otima. Muzika poprima ritam njihovog jebanja, a ja već gorim od ove scene u kojoj mog voljenog pune kurčevima, kao da je svaki taj kurac odjednom moj, i ja uživam, zaboravljam da me vara na svakom koraku i da me je povredio kao niko do sada.
Zatim se smenjuju druga dvojica, pa i preostali. Dok ga dvojica jebu, ostali ga pohotno maze po grudima i kukovima, drže mu ruke na leđima ili ga povlače za kosu pre nego što mu ubace kurac u grlo. A on kao da i dalje pleše, umilno se uvija na ogromnim kurčinama kao najpodatnija kurva, i gledajući ga mislim da ću eksplodirati, sve bih dao da sam na mestu jednog od njih.
Ali sam samo puki posmatrač dok ga oni rasturaju, prebacuju sa jednog kurca na drugi, vidim samo njegov osmeh blaženstva i nežnu ruku kojom se ponekad uhvati za neki od kurčeva kao za oslonac.
Vidim da je i njegov kurčić rumen i čvrst, kao da osećam pod prstima onu njegovu tako dragu neumornu tvrdoću. U deliću svesti znam da sam poludeo i znam da ovo nije stvarno, ali moj ranjeni mozak to ne prihvata i želim samo da vidim dokle će sa ovom šaradom, koliko kurčeva može primiti i podneti ta mala guza koja mi se nije dala i koja me je zamenila sa ovom gomilom divljaka.
Čujem kako se muzika utišava a hladan prostor tunela ispunjava glasno brundanje mužjaka koji svršavaju uz animalne krike i urlike, prazneći se u Sinišin čmar i usta koje im pruža kao posudice koje sve upijaju po naredbi, i uživa i dalje se izvijajući da sve posisa i upije.
Osećam kako od ovih pogleda niz moje butine počinje da curi sperma a nisam se ni dotakao, dok ga oni brutalnim trzajima povlače za kosu i uzdižu mu glavu u koju prosipaju poslednje kapi.
Svih šestorica su ga nafilovali, i zajedno sa njim se smeškaju, ljube ga i ujedaju gde stignu, poneki ga zvekne po guzici u znak zahvalnosti.
Trzam se u jezi, nogavice su mi hladne i mokre, budim se zaslepljen popodnevnim suncem.
„Mladiću, Vi baš imate neke grozne snove!...“, kaže mi uznemireno starija gospođa koja je upravo izlazila iz našeg kupea.
Preko puta mene još jedan muškarac drema, ostali razgovaraju ili čitaju novine. Na krilu mi leži skinuta jakna koja srećom zaklanja tragove sna.
Jedva imam snage da iskočim sa voza. Veče je prijatno, a u mom stomaku samo mučnina. Odvlačim se do njegovog stana. Čekam da dođem do daha, a onda polako pozvonim. Nekoliko puta. Nema ga. Pozivam, ali mi se ne javlja.
Ili nije unutra ili neće da mi otvori. Ipak, baš nikakav zvuk se ne čuje i pomišljam da je u izlasku. Rešim da prošetam okolo, možda ga dočekam uskoro. Ostajem sat vremena na klupi u dvorištu zgrade, ali ga i dalje nema. I dalje želim da ga iznenadim.
Premoren i razočaran, uzimam istu sobu u manjem hotelu u kome sam ostao prve večeri kada me je pozvao sebi. Zaspao sam kao zaklan čim sam se spustio na krevet. Ne sećam se takve iscrpljenosti u poslednjih nekoliko godina.
Budim se u rano jutro kao prebijen. Silazim na doručak koji mi se i ne jede. Sedim u restoranu hotela smišljajući šta dalje da radim sa svojim životom. Zašto sam uopšte tu? Kakvo čudo čekam da se desi, kada me on ne želi?
Osećam se kao da ne trebam nikome na svetu. Nazvao sam Jacu i rekao joj da sam u gradu, a ona izrazila želju da se vidimo kad god budem želeo. Ali moja najveća želja bila je da pronađem Sinišu.
Iz neke nostalgije prošetao sam niz istu ulicu, rešivši da popijem kafu u onom našem kafiću gde smo se i sreli prošlog petka. Pre nego što sam otvorio vrata, ugledao sam ih za istim stolom. Siniša i Elena! Prepoznao sam njenu plavu kosu, a njegova glavica, ovaj put bez perike, bila je spuštena ka njenom krilu. Ona mu je mazila obraz, a lice joj je prekrivao tužan izraz.
Brzo sam se sklonio pre nego što me ona ugleda. Da li je ipak sa njom pa se pokajao što smo išta započeli? Ili postoji neko treći? Udaljio sam se u obližnji park, i zakriven stablima nekoliko drveća neprestano zurio u vrata kafića čekajući da se otvore da bih video kuda li će otići.
Nakon nepunih dvadeset minuta, Siniša je izašao sam, i zakoračivši na trotoar brzim pokretom ruke protrljao oko, a zatim ubrzao korake i nestao u pravcu svoje zgrade.
Ušao sam u kafić. Elena je bila okrenuta leđima i pušila cigaretu. Pre nego što sam joj se javio, primetio sam da je duboko uzdahnula. Zauzeo sam Sinišinu stolicu.
„Gospode Bože!“, poskočila je. „Otkud ti ovde?!“
„Ovo je i moj kafić, ne samo vaš...“, odgovorio sam joj mirno. Odmahnula je glavom i spustila pogled.
„Elena... Šta je sa njim? Rekao mi je da ne želi više da me vidi. Trebalo je danas da mu se vratim...“
„Najbolje je da to njega pitaš, zaista... ja..“
„Kako da ga pitam?! Ne javlja mi se, ženo, zvao sam ga sinoć deset puta, kucao na vrata, ništa...“
„Kod mene je bio. Namerava da otputuje, ni meni nije hteo da kaže gde, otišao je da se spakuje...“
„Onda moram požuriti..-“
„Ne, sedi!“, zaustavila me je. „Ujutru mu je let, stići ćeš... Pusti ga još malo da... Ne znam šta da ti kažem, ni da li ti sve to treba.“
„Koje sve?! Elena, gukni, preklinjem te. Ima li nekoga, pored mene, neku zvaničnu vezu, devojku, otkud znam?! Neku bolest, šta ima kog đavola, šta mu je?!!“
„Ma ne... Ali je isto bilo i sa prethodnim. Nije ni trajalo koliko s tobom.“
„Šta je bilo s prethodnim?“
„Isto je tako prekinuo, pobegao.. Prosto ne može.“
„Pa ja nisam tražio ništa od njega, Elena. Mislio sam da mu je lepo sa mnom.“
Klimnula je glavom.
„Št ti je rekao o meni, da ništa ne valjam, a?“, uneo sam se u njeno lice.
„Ah... naprotiv..“, pogledala me je stidljivo.
„Dobro, jasno mi je... Nije tvoja priča, ne smeš da je deliš. Idem onda...“
„Stani...“, uhvatila me je za ruku i ponovo zaustavila.
Predložila mi je da ostanem i da posetimo Jacu i Mireta. Da skrenem misli sa svojih muka i ostavim Sinišu da se presabere. Pristao sam, ni sam ne znam zašto. Svakog trenutka kod Jace, pomišljao sam da je možda već odleteo i da ga više nikada neću videti. Tada bi me Elena mrko pogledala i samo bih progutao novu čašicu žestine.
Do deset uveče već smo svo četvoro bili prilično pijani. Oni veseli i razdragani, a meni je bivalo sve teže. Elena me je otpratila do hotela, izljubila me i poželela mi sreću kao da me ispraća na nekakav ispit. Zgrabio sam svoju torbu i ponovo se uputio ka Sinišinoj zgradi.
Otvorio mi je vrata i ostao da stoji preda mnom otvorenih usta.
„Rekao sam ti da ne...“
Zatvorio sam mu usne poljupcem i ugurao ga u stan. Zatim sam uvukao kofer i zaključao vrata, ne ispuštajući ga iz zagrljaja.
Disao je teško i gledao me zbunjeno. Bio je obučen sasvim obično, jer nikoga nije očekivao. Sve je na njemu bilo sivo, čak su i sjajne oči dobile boju suvih šljiva, senke neke potištenosti su titrale u njima kao da će se proliti.
„Nisam kao drugi, znaš... Mene nećeš moći tako lako da se rešiš... Sintija!“, zgrabio sam ga oko struka i nežno ujeo za vrat. Odgurnuo me je iz sve snage.
„Ne zovi me tako više nikada!!!“, okrenuo se i otrčao u kupatilo. Začuo sam okretanje ključa.
„Da li je realno da ću razgovarati s tobom iza zaključanih vrata kao majka sa tinejdžerom?“
„Pomešao si požudu sa osećanjima!“, dopiralo je iznutra.
„A šta ti ti pomešao? Ja sam samo malo popio... Izluđuješ me. Bio sam sa Elenom, kod Mireta... Rekla je da ujutru putuješ...“
Ne odgovara mi. Čujem vodu iznad kade. Tušira se.
Odvučem se u spavaću sobu. Navučem one proklete zavese. Spustim skroz roletne. Pronađem flašu vina i čaše, i neku ogromnu ukrasnu sveću u predsoblju. Odnesem sve to u sobu dok se nije vratio da napravim neki ugođaj i bar malo ga opustim.
Ušao je na prstima kao da ulazi u tuđu sobu. A zatim prekrio lice rukama kada me je video na krevetu obasjanog svećom sa dve čaše u rukama.
„Zašto si toliko naporan? Zašto nisi mogao malo vremena da mi daš?“
„Jebi se! Dođi ovamo. Sedi tu... Ti si mi rekao da dođem. Prvi put i ovaj put. Reći ćeš mi šta si hteo od mene, popićemo piće i odlazim. Okej?! Rekao sam ti da ćeš sada ti ispunjavati moje želje i tako će biti!“
Uzeo je čašu nevoljno i otpio gutljaj vina. Disanje mu se umirilo.
„Neću ja ništa od tebe.. Samo neću da uprskam, vidim da ti imaš neka očekivanja kako ja treba da...“
„Nemam nikakva. Sem da budeš to što jesi i da me ne zajebavaš“, gledao sam ga direktno u oči, a u oba oka mirišljava bela sveća je gorela svojim nemirnim plamenom.
Goreo sam isto kao ona. Za njim. Hteo sam da mu kažem u tom trenu kako više ne mogu ni dan bez njega da zamislim. Ali sam ćutao o tome, plašilo me je, a i njemu bi izazvalo ko zna kakve nove reakcije sa kojima ne bih umeo da se izborim.
Uzeo sam njegove ruke u svoje, i dugo mazio duge prste na svojim dlanovima dok je gledao u njih. Bili su vreli, kao što je uvek bila njegova koža. Nedelju dana mi je ta vrelina nedostajala više od vazduha.
Želeo sam ga, ali ni reči o tome. Bilo mi je bitnije da saznam da li on uopšte želi mene i na koji način. A on je ponovo izgledao onako prepušteno i milo kao prvi put, i delovalo mi je da ponovo nema ništa od razgovora i rešenja. Više od svega sam želeo seks, topljenje u njegovoj koži i da ga konačno muški osvojim, ali sam bio spreman da čekam i da dostignemo neko iole trajnije rešenje.
Ostavio sam nam čaše kada je legao na krevet spustivši glavu u moje krilo. Sedeo sam mazeći mu kosu, a sveća je obasjavala njegovo lice. Mogao sam satima samo da posmatram tu igru plamena po njegovom čelu, nosiću i usnama.
„Ko god da si, meni se više ne ide od tebe“, ispale su reči sa mojih usana, odajući me. Izrečene su i više ne mogu da ih povučem.
Pogledao me je tiho, iskrivivši tek malo glavu ka meni. Pustio je da ga dalje mazim zatvorivši oči.
„Znam da te privlači da me zamišljaš sa drugima, a i ljubomoran si kao pas. Moraćeš da se odlučiš između ta dva poroka...“, odjednom je progovorio ne otvarajući oči.
„Ma... to je bilo jednom samo, u klubu. Vidiš da sam odmah zablindirao tvoje prozore, da nas onaj više ne vidi...“
„Aha... a ona šestorica?“
Ispustio sam ga iz zagrljaja tako da mu je glava umalo pala sa kreveta.
„Št... šta pričaš, koja...? Kako...“
„Uh. Treba bi da vidiš svoju facu ovog trenutka! Eto, sada ti je jasno.“
„Šta?!“
„Ono što ni Elena ne zna... A znam šta misli. I znam šta ti misliš. I na taj način imam moć da ubijem baš one koji su mi najbliskiji.“
„Kako, čitajući misli?!“
Frknuo je besno i ustao sa kreveta. Pratio sam ga u kuhinju, ponevši onu flašu i obe čaše.
„Znam za tvoj tunel i da si svršio u vozu i to prilično... Dok su me drugi karali u tvojim prljavim mislima!“, optužio me je bacivši se na jednu od stolica.
„Onda znaš i kako je počelo!“, izgubio sam razum i sasvim se uneo u suludu priču. „Da si ti bio moje svetlo... Ili moj teretni voz! Šta god, eto, ubij mene, kad već to možeš tako lako, predajem se...“
„Ništa ne razumeš... Ono što ti stvoriš u mislima.. postaje moja realnost, u trenutku kada zamišljaš. Bilo je mnogih lepih zamisli u tvojoj glavi ove nedelje... I sve su bile o meni. Kada si posumnjao u mene, krenula je bujica tih osvetoljubivih, posesivnih, ubilačkih fantazija... a one me bole, ja ne želim to, i ja te nisam varao“, glas mu se prekinuo i okrenuo se od mene kao da više nećemo pričati.
„Nisam to mogao da znam... Zar ne misliš da je zbog takvih misli onda najbolje da ostanemo zajedno?“, upitao sam bojažljivo.
„To je tvoje sebično rešenje. Ti možeš u svakom trenu mog odsustva dobiti novi napad i zamisliti sličnu scenu kažnjavanja!“
„Neću, obećavam ti... Ali ne razumem... Ti osećaš ono što ja zamislim?“
„Da, ukoliko sam glavni akter toga, a kod tebe sam broj jedan... Nisi se ni zapitao kako je meni dok me tucaju, odnosno siluju šestorica, a ja moram da se smešim?! Ti si ih dozvao, i postavio me u onaj tunel, da me izjebu, da se istresu, i bolelo je! A ti si uživao i verovatno drkao na zamišljene scene, ne sluteći koliko one mogu biti realne, jer ti ne shvataš ozbiljnost koju nosi misao, i kapacitet kojim svaka stvara novi svet...“, klonuo je, odustajući, a ja sam dosuo još dve čaše.
„Šta bi bilo kada bi ti zamislio mene?“
„Ja nisam ljubomorni džukac kao ti!“
„Možda zato što me ne voliš...“
„Nije tačno!-“
Blaga provokacija izmamila je deo nečega što još nisam smeo da znam. Nasmešio sam se i poljubio ga, a u njegovom pogledu uskovitlao se strah davno napuštenog deteta.
„Taj pre tebe... za koga si pitao Elenu... Zamišljao me je uvek kao ženu. I nikako drugačije. Nije me voleo, ne kao ja njega... I odlučio sam da to budem, za njega. Postao sam Sintija. Ali mu to nije bilo dovoljno. Nijedna misao, ništa što mi je radio. Prošao sam sav pakao njegove sumanute mašte. A on je usput našao pravu ženu, i oženio je. Od tada ne zamišljam. I ne želim ničije zamisli, ničije maštarije o meni... Ne želim da iko više jebeno i pomisli na mene!“
„Ali ja mislim stalno. I mislim da te volim... ozbiljno, jebiga. I šta ćemo s tim?“
„Teško mi je da verujem... Ti se odjednom pojaviš s tom tvojom romantikom niodakle, dođeš odjednom iz...“
„Iz provincije, reci!“
„Haha, da... I obećavaš mi svašta, a naslušao sam se toga... Ne verujem u reči koje-“
„Došao sam sinoć, ne danas. Hteo sam da te iznenadim...“
U sivilo očiju vratilo se ljubičasto rumenilo, a usnice razvukle u ukočen osmeh.
„Mislim da je ipak bolje da otputujem...“
„Bolje nemoj, zamišljaću zaista grozne stvari... Užasne horore... Svašta ću ti raditi!“, približio sam mu se svojom stolicom i krenuo da ga lagano golicam po rukama i ramenima dok mi se otimao. Nisam više mogao da izdržim bez njegovog dodira.
„Stani! Pomisliš li nekad kako bi se ta tvoja žudnja manifestovala bez dodira?! Kada bi morao bez njega? Možeš li da zamisliš?“
„Ne razumem, kako bih je onda poznavao ako je već nisam iskusio?“
„Nevezano za prethodno iskustvo, recimo da sada, odjednom, nestane svaka mogućnost dodira, poljupca... jebanja? Da nema tela, da ne postoji? Samo ta požuda. Šta bi bilo sa njom?“
„Misliš da ne postoji onda ni glava? Samo ta misao?“
„Da, da samo imaš tu misao kako ćeš me posedovati, a da su sredstva, takoreći, ograničena. Misliš li da ona sama kao takva može postojati, u izolovanoj formi?“, zapitkuje me širom otvorenih očiju dok ga i dalje nežno golicam. „Odgovori mi.“
„Ne znam, ljubavi... Imala bi valjda i neke izolovane načine da se ostvari. Pronašla bi nekako svoj put...“, zavlačim ruku između njegovih nogu ali neće da mi ih raširi pa zastajem.
„Jer kada to sve tako zamisliš živopisno kako umeš, ona pronađe način... Niko mi to nije tako radio..“, malo je popustio stisak butina i propustio mi prste u svoje međunožje. Kurčić se naravno propinjao već ukrućen.
„Daj mi ga... Zašto voliš toliko da ga mučiš?“
„On voli da se muči, kao da ne znaš. To ga pali najviše...“, namignuo mi je.
„Ja ću da ga mučim najslađe, daj mi ga, samo da ga liznem i vraćam ti ga, obećavam!“
Pristao je neočekivano i jednim potezom raskopčao šlic mekih pantalona. Njegova tvrda pečurka i ja smo se konačno ugledali. Bacio sam se na kolena kuhinjskih pločica i lagano ga sa prvim zalogajem uvukao čitavog u usta.
Sisao sam ga kao bombonu, mazeći Sinišine male bradavice koje su bile sve tvrđe u mekoj majici od sličnog materijala kao pantalone. Osetio sam njegove nežne dlanove na svojoj kosi i krenuo da ga gutam sve brže.
Ne sećam se da sam ičega na svetu bio željan i gladan koliko tog njegovog kurca. Nevelikog, ispod proseka, neuobičajenog oblika, vrućeg i preslatkog. Poskakivao je u mojim ustima poput čudne žive igračke, a moj jezik se borio da ga obradi sa svih strana, izludi i uzbudi do krajnjih granica, znajući da mu treba baš dugo, a što se mene ticalo moglo je trajati do večnosti, jer nije bilo kraja mom uživanju dok ga prevrćem po ustima, milujem jezikom i njime milujem unutrašnjost svojih usta.
Na tren sam uspeo da usisam i njegova mala tvrda jaja, i to me je napalilo kao životinju, toliko da sam provukao ruku pod njegovu zadnjicu, skoro ga podigavši sa stolice, i prstom uporno nišanio njegovu vrelu rupicu a on se malo i sam izdignuo, znajući šta pokušavam.
Držao se butinama oko rubova sedišta dok se laktovima oslanjao o naslon stolice, a ja sam zavukao kažiprst u njegovu rupicu, bušeći je polako dok sam mu nezasito sisao kiticu. U svojoj tvrdoći udarala je o zidove mojih obraza a to me je snažilo da prstom prodirem sve dublje i ubacim još jedan prst da ih zajedno uguram do kraja.
Siniša se skroz podigao na stolici gledajući me sa svojim kurcem u ustima i prstima duboko u njemu dok ga razaram i gutam istovremeno. Jedva smo izdržali u ovoj pozi kada sam se smirio, ispljunuo kurčić u svoju šaku i izvadio prste, pa ga snažno prodrkao da je zadrhtao na stolici.
Dah mu je ponovo bio ubrzan kao da smo na trkama. Ja sam pomišljao kako ću upravo svršiti kao u vozu, po ko zna koji put bez dodira, samo u mislima o njemu, i ponekom jačem dodiru.
Nisam ispuštao njegov kurac, želeo sam da ga gnjavim onako dugo kako on to najviše voli, ali me je prekinuo i ustao sa stolice, vrativši se u spavaću sobu spuštenih pantalona. Zasijalo mi je njegovo belo dupence pred očima i vid mi se pomutio.
Zaskočio sam ga i oborio na krevet da ostane na kolenima i rukama, mazeći mahnuto njegove guzove.
„Tih šestorica... sve sam bio ja, na hiljadu načina, stostruko u tebi, samo da te već jednom imam...“, dahtao sam na njegovo uvo, grizao ga, lizao, skidao se i konačno mu prislonio kurac na guzu.
„Hajde me najpre prstima još... još malo, molim te“, okrenuo se da me pogleda i sočno me poljubio.
Zario sam ponovo dva prsta u njegovu rupicu koja je sada već gorela, a on se pomerao na njima kao da ih jaše, što je činilo da mi čitava šaka podrhtava od tog ludila. Vrteo sam ih kao da mu ulazi bušilica i krči ga do dna, još uvek ne baš snažno, iako bih po njemu rekao da želi mnogo grublju igru.
Savijao se na mojim prstima i uvlačio ih u sebe, odjednom se ispruživši ka ivici kreveta. Dohvatio je ogroman tvrdi jastuk i strpao ga pod sebe, da bi napravio onakvu prepreku za svoj kurčić kakvom voli da ga muči i sabije. Pogledao sam dole, a ispod njegove rupice nazirao se pocrveneo glavić prilepljen svom silinom uz tvrdo platno velikog ukrasnog jastuka.
„Stavi mi ga sada... I jebi me jako“, samo mi je naredio.
Pomalo sam se spetljao kada je konačno stiglo ono na šta sam nedelju dana čekao. Burno sam se stresao od nakupljene jeze i želje kao da su mi sedele na ramenima, a zatim približio svoj sluzavi glavić na njegovu rupicu.
Dahtao je nežno, iznenađeno i umilno kao devojčica. Prošao sam glavićem u njega. San snova. Gurnuo još malo i zastao na pola. Siniša je blago zacvileo od bola.
Mazio sam ga po leđima i guzi, nameštajući se unutra, kada se i on polako provrteo kružno kako bih do kraja ušao. Odjednom kao da sam uleteo ili upao. Ispunio ga celog. Konačno u raju. Uzdigao se na rukama, okrenuo ka meni i šapnuo mi sasvim tiho reči nalik na ‘karaj me’.
Razumeo ga ispravno ili ne, radio sam ono što sam čuo. Izludelo me je sve i ako je ostalo nežnosti u meni, mom kurcu to više nije bilo poznato. Ulazio je u njega grubo šireći ga sve više i ne štedeći, a sve što sam video po njemu bio je užitak o kome je sanjao, razdevičen od onoga koga je želeo, bar tako mi je bio rekao na početku, i dok čujem te reči u glavi, tvrd sam kao stub koji se u njega zabija i u njemu pulsira i vibrira, vadim ga samo da bih ga centrirao nazad, samo da bih osetio koliko me još želi unutra, a bio je nezasit.
Odlučili smo da napravimo pauzu nakon dva uzastopna punjenja. Smejao se dok je sperma kapljala iz njega, nazivajući sebe najgorom kurvetinom, što je mene zabavljalo i dodatno potpaljivalo. Mašta više nije bila tako strašna, delili smo je. I rešili da se više ne razdvajamo i ništa ne zamišljamo. Samo da se karamo i ne razmišljamo.
Ispružen preko kreveta, nogom sam dohvatio njegov veliki kofer spreman za let i šutnuo ga ka prozoru.
“Ne ideš ti nigde bez mene!” A on mi se vratio u zagrljaj.
“Hoću još… Hoću celu noć. Mislim da volim tvoj kurac!”, šaputao mi je svojim slatkim usnicama. Ne mora još uvek da se zaljubi u mene, može u deo po deo, nemam problem sa tim.
Činilo mi se da mi ga sam uzima više nego što mu ga ja dajem. Preuzeo je kontrolu popevši se na mene i sedeo dugo na njemu gledajući me ravno u oči dok ga je svojim središtem mesio i masirao.
“Sada i moj kurac mučiš kao svoj… Hoću da me isprskaš!”
Drkao je pomalo nevoljno bez prepreke. I znao da mu treba dugo. Uzalud ga je stiskao i kidao, pritiskao i grabio, nije bio ni blizu. Preuzeo sam ja da ga gnjavim, a on nastavio da guzom mesi moju kitu. Zatim mi je besno sklonio ruku i uzdigao dupe.
Rešio je da se nabije. Uhvatio je moj kurac i zabio ga u svoj čmar. Nije čekao lagan ulaz, već je snažno seo na njega da sam u sekundi ušao ceo. On je ćutao, a ja kriknuo od tako brzog prodora. Izgubio sam dah, a on je krenuo da me jaše i lomi odozgo, skupljajući svoj čmarić oko moje kite kao da želi pošto poto da me izmuze.
Savijali smo se jedan ka drugome u bolu koji nam je pričinjavalo ovo snažno, tesno prodiranje ali nije odustajao, kao da mu je i sav bol ovakvog trenja prijao. Zastao je nakratko i opustio mišiće oko mene a ja sam osećao kao da mi je kurac izašao iz blendera, izmrvljen.
Za tren je krenuo opet, nešto blaže, ovog puta izmuzavši u sebe novu količinu sperme kao da je pravio sebi neko skladište od litara iz mene.
Svidelo mi se kako se uklapamo i kako me muze kao da je čekao svojih trideset osam godina samo na to.
Bio je tri godine stariji od mene, a toliko nežniji i svesniji, osetljiviji i strastveniji. Činilo mi se da me je naučio da osećam stvari, da se o njima dublje zapitam. Zavoleo sam ga kao jedan novi deo sebe, onaj sa kojim sam rođen a toliko vremena bio nesvestan koliko mi znači i koliko radosti može da mi donese.
Sa nekih pet kraćih pauza moglo se reći da smo se jebali čitavu noć. Moja želja kao da je bila jača od mog tela i čim bih posustao i pomislio da je dosta, ponovo mi se budila i čim bih ga dodirnuo, kretalo bi iz početka. Kod njega je bilo isto, primetio sam svaku jezu njegovog tela, treperio je na mom kurcu kao tek ubrana nevesta, spremna da se tako stidljivo predaje iznova do beskraja.
Grejale su me njegova vatra i negova belina. Njegov šarm i ta sramežljivost dečaka. Slatkast miris kože i neobičan sjaj u očima. Te noći sam ga zapravo upoznao. Saznao samo koliko zapravo voli da se jebe, da se prepusti i preda, da bude upravo ono što sam ja bio njemu, ponizan rob za podmirivanje bezumne požude.
Nisam brojao svoje orgazme, sećao sam se samo da sam dva puta ja izmuzao njegov kurčić a jednom me je on isprskao odmah čim me je nabio u sebe.
Pitao sam se kako bi bilo da su nam sredstva zaista ograničena, da je ovakav dodir onemogućen. Mozak mi je bio zapaljen saznanjem da bi ova požuda svojim intenzitetom na neki neprirodan način morala iznedriti otelotvorene i najmanje deliće nas koji bi se spajali istim ludilom kao naša fizička tela.
Jutro nas je zateklo u istom transu večeri. Ležimo nasukani kao da je stalo vreme. On na meni, njegova smeđa kosa mi golica rame, na grlu osećam njegov dah. Usnuo, izmoren. Samo molim Boga da se opet ne probudi sa rečima ‘Želim te u sebi ponovo!’, da i ja uspem malo sna da uhvatim pre toga, jer me je već izmuzao i istrošio, čini mi se, za sve prošle i buduće dane.
Hvala svima na čitanju!
Ova priča je bila malo drugačija, zamišljena kao tok svesti baziran na segmentima sećanja i pisana većim delom pod groznicom, što me je podsetilo na nekoliko umetnika tokom istorije koji su odbijali olakšanje lekovima kako bi stvaranje teklo neometano i do katarze se stiglo prirodnim putem, bolno :)
Drago mi je da sve više ljudi ovde piše i čita, ocene i glasovi se nigde ne beleže, iako me oni pozitivni uvek od srca raduju.
Sve moje priče ovde krenule su iz želje da ih pročita jedna osoba, trenutno neaktivna, čiji glas je nosio posebnu težinu i značaj, a na neki čudan način uvek osećam njegovo prisustvo i to mi olakšava.
Mnogi se pitaju o istinitosti prepričanog događaja, da li je tako i kada čitamo neki klasik književnosti ili gledamo kvalitetan film? Ili se opustimo i uživamo u narativnom stilu i strukturi dela, u samoj lepoti čitanja? Svakako je um početak svega.
Pišite i radujte se životu, svim njegovim svetlim i tamnim stranama, istinama, fantazijama i svim graničnim pojavama- možda je smisao u mešavini i kontrastu.
Ljubi vas Basi
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 5 Feb, 2024
- 1245 pregleda
Fenomenalno. Treći deo je briljantan. Bravo Basi.