Из једног погледа...
Гаражна врата шкрипе. Твинго нестаје у утроби скровишта. Док га упаркиравам тик уз зид, препознајем по количини немира који ме управо ради, да је, и немогућност да узмем аутограм после недавно завршеног концерта, још један од разлога што ми је адреналин и даље повишен. И делимично због пар вискија пре самог концерта. Нисам размишљала о изласку из аута ни након што су се гаражна врата уз тресак спустила за мном.
Крв! Крв! Чинило ми се да успевам угледати кроз хеклање па кроз кожу, како ми се пресијава и кува, као на ватри. Једноставно је- живим за музику уживо. А још ако је ту мој омиљени Масимо. Ког ишчекујем месецима. Само два пута сам га видела уживо. Овај сусрет је за разлику од првог, осећам, био богатији секси-вибрацијама. Знам да нисам субјективна- било је посебно. Скоро интимно. Иако сам данима пред концерт осећала грижу савести што сам спуцала толике паре на карту за први ред, ипак се исплатило. Осећала сам се на тренутке, врашки блиско с њим. На тренутке и пожељно, док ме је, и не знајући да сам ту, тако успешно заводио гласом. Као Бог. Одозго, са сцене која је у мојим сањањима имала све карактеристике неба. Јесам, могла сам да разаберем његове трепавице? Док сам га слушала, веровала сам како из тог микса мириса који је владао око мене, умем да препознам и издвојим баш мирис његовог тела, одеће. И само у њему пловим. Знала сам- и вечерас је науљио косу, ах. Како годи да призивам у свест тренутке у којима би погледом дотакао моје лице. Било је то за мене жестоко секси изазивање. За њега вероватно ништа. Знам...Да сам икако могла да утичем да и он у том тренутку осети колико, и како га желим. И колико би само чињеница да зна да постојим комплетно променила мој свет. За сво време трајања концерта, осећала сам јаку јаку љубомору која би прерастала у болну потребу да сви до једног изађу ван. Како би, и његова свест, и његов глас, и садржај његових песама, припали тад само мени. И уз све то, знала сам, не би се нашло адекватно решење за све што ме прогони- кључно је да буде свестан мог постојања! На такав закључак ме је упућивало то што су ми се, ти његови дубоко блиски ми текстови, ти његови дуги прсти и мршаво тело- свиђали више од било какве случајне коинциденције. И били у потпуном складу са управо оним што ми недостаје кад год сам усамљена. И што би ме, осећам, кад би ми само наговештајем показао да зна да постојим, нежно, постепено, до краја живота усрећивало кад год би ми свест удахнула мисао о њему.
Сада, заваљена на премаленом седишу сред мрачне гараже, пуна неког слатког пецкавог узбуђења, жмурим и колико год више могу, забацујем главу на кожни наслон. Пуна сам његове владавине. Храпави узбуђујући глас још увек хара мојим дубинама. И даље свеже одјекује мојим умом, јер сам и током путовања ка кући слушала његов цд. Сочне успомене на сате проведене на концерту, сада су се жестоко ређале – и ја сам ту била немоћна. Бљескале су, час у мојој глави, час доле, око струка. Још ме је обузимала ватрена фантазија да сам једина којој се Масимо обраћао песмом. Сећам се како сам замишљала да и он осећа потребу да ми угађа гласом. Иако се све одигравало само у мојој жељи, причињавало би ми се на тренутак, како његове пуне сензуалне усне, успешно, док их размиче и кваси језиком, певајући омиљене ми рефрене, чак остављају и видљиве трагове по мојој узбуђеној кожи, и надувавају смртоносне плихове у унутрашњости острашћене ми лобање. Маштом, и сада још увек успевам да оживим сећање на те тамне и бурне очи, и у њима све боје снаге и дубине његовог врелог темперамента. Ауто се пунило његовим гласом а моје тело је реаговало. Разгоревала су му се ткива. Горела сам. У дну стомака, још увек је трајала и лила одатле ка осталим деловима мог крвотока, топлота која се ту уселила још на самом почетку концерта. И то је био један од разлога што нисам успевала довољно фокусирано да га слушам и у њему комплетно и ма(к)симално уживам. А та потреба да бар делимично убедим себе како је свестан да постојим, да сам присутна и да сам га дубоко жељна, у тренутку док погледом прелеће преко публике из првог реда, реметила ми је способност да се цела, безглаво загњурим искључиво, и само у музику, текст... Склањам грубо прамен косе, забацујем га преко чела, и нервозно, као да се љутим, растежем црне локне. Зашто сам још увек оволико немирна! Да, јасно је- нисам на концерту добила довољно. Да ли сам добила ишта? Није ми га се заситила душа. Није. Тачка.
На прозорима се појављује конденз. Осећам га под дланом који ослањам на бочно стакло. Нагињем главу па између прстију, по том масном слоју замагљености, врхом језика урезујем прво слово његовог имена. Гребем и уоквирујем ивицом усне онда написано. Па нежно, врелим врховима прстију, по кожи хладног стакла, онда одједном бришем све написано. Нокте приљубљујем, потурам их да би, као низ какве олуке, са тачки где се хладноћа стакла сусретала са врелином моје коже, низ њих потекле настале капи. Јер су, видело се, планирале некуд да потеку. Преко ноктију, лепиле су се онда на зглоб. Да, сада сам мокра на више начина. Моје чипкане танге нису биле дорасле послу- да ме одрже сувом вечерас. Бутине су свеже влажиле. Померам се на седишту како би пустила мало ваздуха да проциркулише, и, бар мало их расхлади. Преуска сукња је отежавала проветравање. Материјал типа латекс, који ми је задиркивао узнемирене бутине, будио ми је тако јебежљиве снове. Осећај као да сам прекривена некаквим уљем, и да сам пошла да се тучем у каквој илегалној арени, вртложио ми је још више, већ заражене њим мисли и немире. Хммммм, да сам могла да га зграбим након концерта, тамо иза бине, бар на трен. Да се поиграмо. Само мало да се поиграмо.. Па да му ако би заслужио, дозволим да ми доле направи величанствен неред, без ограничења. Како пожели. Дирала сам се(бе). Тако ми је потребно- бити додирнут након целовечерњег исцрпљујућег ишчекивања. Желим сад и више- додиривање и лизање и сисање...све то... Горе сам обукла скраћени топ од светлуцавог хеклања. Због тога се моја горња половина осећала за сво време трајања његове владавине, као резервоар неограничене ослобођености. Нисам увек волела да носим грудњак. А вечерас сам због њега тако радо себи дозволила да ми се дуго неуслишене сићушне брадавица назиру кроз хеклану тканину. Уживам да изненађујем, и себе и друге... Добро се осећам кад су ми брадавице немирне и тврде. А његове песме су их отворено позивале да то буду. Највише кад је запевао- ИЗ ЈЕДНОГ ПОГЛЕДА. Иако је у позоришту било претопло, скоро влажно, неки стихови су чинили да назизменично- час горим, час се смрзавам. Онда би хладан зној изненада кренуо да ми лије са врата, право ка брадавицама. А сада, брадавице су ме скоро и болеле. Биће, јер су се током концерта, безброј пута наизменично укрућивале па опуштале. И на крају, што је и најболније по њих- остале (га) гладне. Нема другог објашњења. Њима је потребна пажња, ето шта је. Јаднице, ваљда су бар биле виђене. И више ништа. Стадох се кикотати, кад схватих да причам сама са собом у затвореном ауту, опкољена мрклином гараже, дубоко иза поноћи. Као каква истинска лудача. Кикот се настави и кад сам пробала да га обуздам. Боље да сам додала још мало новца и понудила му да ми приреди приватни концерт. Ха...ха...Смејем се весело и незадрживо. Али и несрећно. Само он и ја. Ух. Довољно је и да помислим, па би ми слепочница већ пуцала, а фокус се губио. Показала бих му свакако више од брадавица. Дозволила бих да бљесне и пичкица. Ја сам збиља лудача. Напаљена лудача. Ха ха. Али, ја заиста верујем да би у том случају несебично разоткрила и своје гладне груди и, кад год ме погледа, уклањала у страну влажне танге. Да би могао несметано да ме разгледа, пије. Мије. Наравно да бих држала раскречене ноге док год пева. Ми пева. Наравно, само ако би посумњала да му то значи. Питам се и замишљам управо- како и колико би тада уживала док ме јебе очима? Такву, немоћну да му се одупрем. Раскречену и гладну га, док ми шприца на кожу пичке песму. Ех, да смо бар били сами... Пуштам руку да клизне до струка. Лепо је и узбудљиво замишљати Масима како ме сиса. Јесам константно желела да будем поред њега на бини, док је певао. Јесам. Прижељкивала да се играм с њим и да га зовем док ме гледа. Да му заводим очи, као лисица. Желела сам стално и да ми сем песме, поклања и нешто сирово, телесно. Да га, ту на бини, бар једном дотакнем пред свима. Као да је и он сам, само још једна од његових песама. Коју знам напамет и чије стихове вриштим обнажена, док га се покушавам заситити. Иако нисмо сами. Померам сад прсте и милујем сићушни пупак. Завлачим прсте под руб сукње и одједном се, потпуно јасно сећам сваког секунда концерта, свих ишчекивања, прижељкивања, неиздржа.Само нас двоје, приватна журка- то ми је требао дати. Он, са својим течним златним очима и тим свиленкастим гласом којим је усрећивао милионе. Зашто ме није бар једном безобразно погледао док сам га избезумљене фаце, занета слушала и чезнула да ми на неки начин подари знак да ме је запазио. Сваки, и неискусни мушки смотанко је могао лако да ми из очију вечерас чита да сам спремна за курац. И да тај тренутак искористи. Грмело је ЈЕБИ МЕ, и из моје коже, и из покрета, из погледа. Ипак ништа. Зар заиста није могао да чује глас моје бучне изгладњиване жеље, чији је био епицентар? Зашто се нисам усудила бар да мастурбирам, баш тамо, пред њим, у првом реду. Уз његов глас уживо. Ко зна кад ће ми се опет пружити тако лепа прилика. Зашто сам себи дозволила да будем кучка-кукавица. Само да ми бог пружи шанску, прилику да будемо сами. Знала би шта ми је чинити. Била би на небу. Приредила бих му голишави шоу. Побринула бих се за укочене брадавице, и нежно бих кружила врховима прстију око сваке. Побринула бих се и за ареоле, и за разигране, нестрпљиве вреле шпицасте врхове. Наградила бих га на самом старту дизањем хекланог горњег дела. Можда је од оних који би више волели да се сами позабаве скидањем? Задиркивала бих га сигурно онда постепеним подизањем и доњег дела. Постепено, све више и више на горе, према танком струку. Сад кад је већ касно, потпуно ми је јасно- требала сам му, иако је била гужва, онако одоздо, без стида, показати бар своје крушколике савршене сисе. Требала сам бар то. Одједном сам полизала прсте, па наизменично, њиховим, час лицем час наличјем, глодањем наградила ужарену куглицу. Све док уз дуг врисак нисам пуна грчења и пропињања карлице, задрхтала између ногу. И клонула најзад захвална. Изнутра коначно обузета обећаваним миром.
Како јако пожелех да је икако могао чути ове моје оштре, цвиљења пуне јауке задовољства, и видети ми баш у тренутку грчења карлице, и дрхтуреће усне, и истегнуте усмине. То сам права ја. Са том женом желим да га једном у животу упознам. Пуна његовог лика, кроз мрак грчевито још мало гризем сама себи усну и истресам преостали немир тако што му шапутаво дахћем име. Журећи да се надишем. Ваљда се покушавам коначно, колико се год може, бар у себи, нагутати, и умом најести, па и прејести његовог замишљеног дивног, песмом издопингованог, и нота пуног курца.
Док се густ зној пун његовог гласа, видљиво испараво са мог лажима умиреног међуножја, одлучих и да преспавам у ауту. Капци су ми отежавали... Попут мантре која има хипнотичке моћи, сећање на његову близину, успављивало ми је експресно, и оних пар некако преосталих титраја надражености, тамо у самом дну, свеже ми умирене и олабављене пичке. Његово- "Из једног погледааааааа, ја дознајееееееем свееееееее..." миловало је Твингу ентеријер, а мене и моју пичку неповратно дубоко гурало у заслужени мир тако потребног ми сна...
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 12 Feb, 2023
- 2901 pregleda
Očaralo me gospođo/gospođice, što je neko osetio potrebu da brani moju literarnu čast, dostojanstvo. Priznajem, čak i mene, autora predmetne priče, ovako raskošno uobličen vaš "hvalospev", naterao je da se zamislim, pa se potom odmah sjurim u nju. Kako bih, kroz uzastopna posvećena ponovna iščitavanja, probao pošto-poto i sam prepoznati zaista prisustvo svih tih "viših sila" koje u komentaru ubeđenim glasom punim privlačne ostrašćenosti, tako pohvalno prokomentarisaste...
Naravno, zahvalan.
Za razliku od gomile ispisanih seksualnih isparenja, trebali bi da imati više obzira ka ugroženoj vrsti kakva je strejt erotske priča. Posebno, jer ju je pisao muškarac koji def dobro poznaje sponu tjelesne sa agonijom uma žene koja sa sobom artikuliše sve ono što nije imala hrabrosti da uradi uživo. Nije potrebno da ova priča uzbudi tebe koji komentarišeš. Ukusi su različiti, meni iskreno ovako iskazan doživljaj ženske uzbuđenosti vrijedi više od kurčina,sperma,jebanje,pička,tucanje.
Erocka priča nemoze biti napisana u drugom licu,takva priča nema draz ni srast,.