7 Mitova o nemonogamiji

Kako poliamorija, otvorene veze i konsenzualna nemonogamija ulaze u mejnstrim diskurs, često se doživljavaju kao poslednji tabui seksa i veza. Kako to znamo? Pa, samo pogledajte komentare na društvenim mrežama kad god se o ovoj temi raspravlja:

,,Čini mi se kao izgovor za prevaru.’’

,,Dame, ako vaš muškarac želi NEŠTO SA STRANE, onda trčite ‑ nemojte hodati u suprotnom pravcu!!!’’

,,Ne osuđujem nikoga, ali lično preferiram samo monogamiju. Toliko od mene.’’

Ovo je samo jedan deo od mnogih, mnogih komentara koje sam video onlajn o nemonogamiji, pa čak i na seksualno pozitivnim mestima. U svetu gde su vibratori dostupni i u najbližoj apoteci, i dalje smo izbezumljeni zbog alternativnih modela seksa i odnosa. Čini se da, bez obzira na to koliko su prevara ili razvod rasprostranjeni, ne možemo se sasvim uhvatiti u koštac sa činjenicom da će neki od nas (mnogi od nas) jednog dana, zapravo, želeti da dožive intimnost sa više osoba.

Ali, ipak razumem zašto je to intrigantna tema. Nemonogamija dotiče nežnu i emocionalnu teritoriju, posebno kod ljudi koji su odrasli sa strahom od napuštanja. Čak i ako smo odrasli sa neverovatnim negovateljima, pa čak i ako mislimo o sebi kao o ljudima otvorenog uma i seksualno oslobođenim, svaki dan smo marinirani u kulturnom uverenju da je monogamija jednako vrednost; da smo izabrani, posebni i izvučeni iz gomile da budemo tuđa sreća. A, sa druge strane, da ako neko želi da bude nemonogaman dok je u vezi sa nama, to mora da znači da nismo dovoljni toj osobi: nismo dovoljno zgodni, nedovoljno smo zanimljivi, nedovoljno mladi, nedovoljno dobri u seksu, itd.

Moje lično mišljenje je da su monogamija i nemonogamija podjednako validni modeli odnosa. Problem sa monogamijom nije sam model, već činjenica da je obavezan: guglajte „eskalator odnosa“ da shvatite na šta mislim. Kada je monogamija svestan izbor – što znači da ste isprobali druge modele odnosa i uradili ,,unutrašnji posao’’ razumevanja šta je vama potrebno u odnosu i seksualnosti da biste napredovali – monogamija može biti fantastična. Ali, to ne funkcioniše za sve, zbog čega sve više ljudi postaje radoznalo i istražuje o nemonogamiji i šta sve ona može da ponudi.

Ipak: postoji stigma. A, znate li šta je najbolji protivotrov za nju? Istina. Zato, hajde da se pozabavimo sa sedam mitova o nemonogamiji i raskrinkamo ih istinom jedan po jedan.

1. MIT: To je propusnica za napaljene momke

ČINJENICA: Žene su često pokretači nemonogamnih odnosa

Živimo u patrijarhalnom društvu, tako da me ne čudi što ljudi pretpostavljaju da je nemonogamija još samo jedan od načina da muškarci pobede. Ali, činjenice takvom mišljenju ne idu u prilog: kada je antropolog dr Vensdej Martin bila u emisiji „Seks sa Emili“, govorila je o tome kako je monogamija posebno gruba na osnovu ženske želje. U stvari: trenutna primatološka istraživanja otkrivaju da mnoge ženke primata strateški traže više partnera, i to verovatno eonima.

Ali, sklonimo na stranu divlje primate: postoje bezbrojne longitudinalne studije koje potvrđuju konzistentan obrazac – u dugoročnoj, posvećenoj vezi, žene gube interesovanje za seks između prve i četvrte godine. Ovaj obrazac je doveo do stereotipa o frigidnoj ženi, kada u stvari, žene nisu manje zainteresovane za seks od svojih muževa. Istraživanja pokazuju upravo suprotno: kada je ženama dozvoljena seksualna raznolikost, one postaju mnogo seksualnije – generalno posmatrano.

2. MIT: Samo je za biseksualne žene u strejt vezama

ČINJENICA: Nemonogamija je za sve

Ovo spada pod ono što ja nazivam „neophodnim zlim“ opravdanjem za nemonogamiju: da u strejt, inače monogamnoj vezi, žena shvata da je bi, a njen ljubazni muški partner joj dozvoljava da se smuva sa drugim ženama. Kako velikodušno!

Istina je da je ovo često opravdanje za ono što je u poliklinikama poznato kao „politika jednog penisa“: ideja da žena može da se smuva sa nekim van svoje strejt veze, ali samo sa drugim ženama. Međutim, retko čujemo za „politiku jedne vulve“ za vlasnike penisa, tako da ovde vrlo brzo možemo uočiti neravnotežu. Činjenica je sledeća: sve vrste ljudi praktikuju nemonogamiju, a ne samo biseksualne žene.

3. MIT: To je za nezrele/sebične/,,specijalne’’ ljude koji ne mogu da se odluče

ČINJENICA: Nemonogamija zahteva introspekciju, zrelost i natprosečne komunikacijske veštine

Evo jednog članka koji volim o poliamoriji i feminizmu, iz kojeg ću deo direktno citirati: „Stereotip koji je opšteprihvaćen je da muškarci proganjaju žene zbog neobaveznog seksa, dok žene traže partnera. Nasuprot tome, oni sa kojima sam razgovarao na poliamornoj sceni zabavljanja rekli su da se od muškaraca i žena očekuje da uživaju u seksu radi sebe samih, bez osuđivanja, i da je „gousting“ (engl. ghosting) i bezosećajno ponašanje veoma rasprostranjeno u monogamnim odnosima, a praktično nečuveno u poliamornom svetu“.

Ako gledate na poliamoriju kroz ,,monogamne naočare’’, naravno da ćete biti ,,natovareni prtljagom’’ monogamnog mišljenja. Ali, ako biste proveli neko vreme na poliamornoj sceni, videli biste da se zaista očekuje emocionalna zrelost. Tretiranje ljudi kao seksualnih predmeta za jednokratnu upotrebu nije deo ove kulture, a zapravo ni većine poliamornih zajednica. Sa druge strane, obostrana, dogovorena razmena zadovoljstva? To je definitivno svojstveno poliamornim zajednicama, bilo da uključene strane traže više partnera, prijatelje sa benefitima ili neobavezan seks koji zaista zadovoljava sve strane. I, pst: kad smo već kod zadovoljstva – ako tražite hendsfri vibracije, a vlasnica ste vulve, zašto ne biste probali Dame Eva? To je prenosivi klitoralni vibrator koji možete da koristite tokom igre sa partnerom.

4. MIT: Sve se vrti oko seksa

ČINJENICA: Mnogo je više poenta u komunikaciji

Ovaj mit se preklapa sa pretpostavkom „napaljenog tipa“: da je nemonogamija/poliamorija za ljude koji ne mogu da ga drže u pantalonama i imaju problem sa kontrolom nagona.

U stvarnosti, većina poliamornih ljudi su ljubitelji komunikacije i provode mnogo više vremena u razgovoru i procesuiranju svojih osećanja nego u divljem, neprekidnom seksu. Da li se događa seks sa više partnera? Ponekad. Ali, da bi nemonogamija funkcionisala savršeno, zaista morate biti u samom vrhu komunikacijskih sposobnosti. ,,Svesnost o Poliamoriji’’ je jedan od mojih omiljenih ,,mim’’ naloga na ovu temu, sa mnoštvom saveta za poli/nemonogamsku komunikaciju.

5. MIT: Rešiće vaše trenutne probleme u vezi

ČINJENICA: Staviće u centar pažnje vaše trenutne probleme u vezi

Za sve vas koji čitate ovaj članak nadajući se i misleći: „O bože, nemonogamija je upravo ono što mi treba da popravim svoj brak!“ Saslušajte me: ne, neće spasiti ni vašu vezu ni vaš brak.

Mrzim što sam nosilac loših vesti, ali istina je: nemonogamija će samo otkriti ili još više naglasiti bolne tačke u vašoj vezi. Međutim, to ne mora uvek da se shvati negativno. Kada saznate koje su to bolne tačke, možete početi svesno da radite na njima sa fokusiranom pažnjom (i možda terapijom). Kenija K. Stivens je jedan od mojih omiljenih govornika na ovu temu i ima sjajan nalog na Instagramu koji govori o ,,otvaranju’’ na promišljen način:,, Progressive Love Academy’’.

6. MIT: Štetno je za porodice i decu

ČINJENICA: Za porodice i decu je zdravo da vide modele odnosa koji dobro služe njihovim negovateljima

Još jedan oblik zabune oko poliamorije/nemonogamije je taj da je ona loša za decu. Slušajte: ja čak mislim da ovaj argument ima nekakvog smisla, ako (i samo ako) uključeni staratelji ne provode vreme sa svojom decom. Ali, mislim da većina ljudi shvata da staratelji koji zanemaruju svoju decu nisu rezervisani samo za poliamorne odnose.

Istina je da srećni, ispunjeni roditelji uspevaju u podizanju srećne, ispunjene dece. Dr Elizabet Šef je istraživač poliamornih porodica i napisala je knjigu pod naslovom ,,Priče iz polikule: Stvarni život u poliamornim porodicama’’, a ima i sjajan blog ,,The Poliamorists Next Door’’. I u svojoj knjizi i na svom blogu, ona ne nastoji da valorizuje poliamorne porodice kao bolje ili gore od porodica koje predvode monogamni parovi. Ono što ona radi, ustvari, jeste da daje glas deci koja odrastaju uz mnogo negovatelja koji ih vole, i daje glas starateljima koji pregovaraju o brizi o deci između svih uključenih.

7. MIT: ,,Prosvećenija’’ je od monogamije

ČINJENICA: Svesna monogamija i svesna, konsenzualna nemonogamija su podjednako ,,prosvećene’’

Evo šta ja zasigurno znam o poliamoriji i nemonogamiji uopšte: baš kao i sama monogamija, ovo je međuljudski odnos koji uključuje mnogo tipova ličnosti.

Sve u svemu, ja smatram da poliamorija privlači one ljude kojima je zabavno da ,,čikaju’’ konvencije. Ali, da li to znači da su prosvetljeniji, pametniji ili „bolji“ od monogamnih ljudi? Naravno da ne. Izuzetno poštujem ljude koji su proučavali dostupne modele odnosa, možda su čak pokušali nemonogamiju i vratili se na monogamiju sa informisanog, svesnog staništa. Za mene je ta osoba isto toliko prosvetljena kao i osoba koja je uspela da shvati da poliamorija/nemonogamija bolje funkcioniše za njih. Na kraju krajeva, poliamorija, otvorene veze i nemonogamija i dalje imaju pred sobom dalek put kada je u pitanju mejnstrim prihvatanje i prepoznavanje. Ali, što više razgovaramo o alternativnim modelima odnosa otvorenog uma i sa radoznalošću, tim više svi imaju koristi. Zašto? Zato što možemo postati iskreniji i otvoreniji u vezi s ljubavlju i seksom, i shvatiti da možemo sami da pišemo svoje životne scenarije: ne samo one koje su nam predočene.