Vrteška čežnje - prvi deo

Koliko god se osvrtali, čekali, žalili i tražili, kilometri ostaju za nama. Pored toga, oni koji se nameću, kao cilj, ambicija, potreba, strast ili emocija, obično ne pitaju za prošlost. Koliko treba biti nemaran pa se uhvatiti u koštac s vremenom, opet koliko glup, pa pokušati usporiti taj protok, ili pak biti lud, pa ne obraćati pažnju na neminovnost propasti i uživati s dragim ljudima u malim, ludim stvarima, kojima svako od nas da ime...

Bio sam isuviše umoran da sedim za volanom, zaveden Vaughanovim „malim krilom“, koje, na meni znan način, opisuje usnulu lepotu na suvozačevom mestu. Mračno je u autu, a ja se borim protiv crnila u vlastitim očima, dok me svetla grada na reci, prihvaćaju i mame, poput sklopljenih ruku u krilu usnule žene, a ona me pozdravlja sanjivim pogledom i neodoljivim smeškom.

„Spavaj, blizu smo, ali još uvek nismo stigli“, poluglasno se javljam iz mraka i vraćam u jednu brzinu sporije.
„Smetam li ti, ovako pospana“, odgovori ona, protegnuvši se.

Odmahnuo sam glavom. Želeo sam ostati pribran, barem još jedan sat. Premestila je pojas, spustila glavu na moje rame i položila ruke uz moje koleno. Osetio sam očaravajući miris žene, čudnu toplinu, koju su širili njeni prsti na mom kolenu i uvojke kose, kako mi miluju obraz, kad god bih skrenuo pogled udesno. Radio sam to i bez nekog stvarnog povoda, zaustavljajući se na njenim grudima, koje su se ravnomerno dizale i spuštale, obarajući ga ka njenom prikrivenom međunožju, sastavljenim butinama i golim stopalima, koja su povremeno, pokretom pogađala taktove pesme, koja nam je, čini se, oboma prijala.

„Je li ti hladno...dekica je pozadi“, pratim pokret uvojka.
Umesto odgovora, osetim vrele prste na svojim usnama, koje pokušavam poljubiti, iako mi beže u tamu. Ćutim.
„Lepo mi je ovako“, začu se šapat, poslije nekoliko minuta.

Ulazimo u grad, koji je iz nekog razloga, izgledao sanjivije od mog pogleda, no svetlo je nagoveštavalo živost, pokret i ritam. Podigla je glavu i protresla kosu. Smešak na usnama me odao. Podesila je navigaciju i otpila par gutljaja vode, vrativši se na moje rame. Doduše, ruke nije položila uz kolena, već ih spustila u moje krilo.

„Nemoj se trzati, samo želim da ostaneš priseban i izdržiš još malo“, šapat je pratio prste koji su prelazili preko uspavanog uda, koji je, praćen mojim komešanjem u sedištu, počeo davati znakove života.

„Nina, nemoj...nije mi baš zgodno“, rekao sam više za sebe.
„Čekaj, nešto si rekao, malčice se pobunio“, otvorene usne je prevukla preko mog obraza.
Počeo sam se tresti u nedostatku sna pogledavši nabreklinu, koja se ocrtavala ispod njenih prstiju.
„Mislim da sam napipala nešto tvrdo u krilu, biće da je to rezultat, tvoje pobune“, jezik je dodirivao mesta na vratu, ispod mog uha.
Pogledao sam udesno i usne raspališe po mojim, svega na nekoliko trenutaka, ali sasvim dovoljno da stopalom dodirnem kočnicu.
„Zašto ne obraćaš pažnju na saobraćaj, umesto što je poklanjaš meni, ja sam samo tu da ti pomognem da ostaneš budan...još malo.“
„Mislim da sam video prečicu“, odgovorih, naglo skrenuvši u malu uličicu.
„Gledaj pa nas odvezi u kakav ćorsokak, ne bi se iz njega izvukao tako brzo.“, nokti zagrebaše u međunožju, a prsti otvoriše šlic dopola.

Navigacija je pokazivala da smo blizu odredišta, baš onoliko koliko je Nina bila blizu mog krila. Odhuknuo sam, dok se ona smešila i temenom udarala u moju bradu. Ulazim na parking i spuštam usne u njenu kosu, napokon sklopivši oči.

Ema je zadovoljno zurila u jedan neodređen, ali ipak prijateljski plafon. Telo se smirivalo od orgazma, koji ju je protresao pre nekoliko minuta. Zadovoljno se meškoljila i zavodila senke po zidovima. U sobi je treperila lampa, odavajući tek trunčicu topline u odnosu na nago telo, koje je duboko disalo pored nje. Strahinja je ležao na stomaku, prepušten vlastitim mislima. Na ormariću, s njegove desne strane, dogorevala je cigareta u pepeljari.
„Jesam li baš glasno vrisnula“, Ema se uvuče do njega.
Osetila je klimanje glavom. Nasmešila se gricnuvši ga za uho. Prstima je počela prelaziti preko oznojenih leđa, ubacivši nogu između njegovih. Zadovoljno je promumlao, a ona bezobrazno zagrebala noktima po koži. Prsti su klizili niz kičmu, dok je vrh stopala dodirivao njegov članak. Nije želela da se uspava, pa u deliću sekunde odluči da se popne na njega. Povukla se na gornji deo, dok je ribica ostavljala vlagu na njegovom dupetu, grudima mu je masirala leđa, poljubivši mu vrat. Strahinja je neko vreme uživao, a potom se naglo okrenuo i podigao ženicu, premestivši je na svoje grudi. Lagana gitara, koja je prigušeno dolazila iz jednog od telefona, natera Emu da se meškolji u ritmu. Gledao je njene grudi u pokretu, jednom rukom obujmivši vrelo dupe, dok je drugom potražio već dogorelu cigaretu.

„Ne želiš me pustiti da se malo odmorim?“, povukao je dim.
„Šta da ti kažem, uzbuđena sam zbog sutrašnjeg dana, a malčice mi se i seksa...ponovo“, odgovori Ema, tražeći kurac ispod guze.
„Šta bi sve radila sutra, tamo će verovatno biti jako puno ljudi?“
„Pa ne znam, možda me ta gužva i loži najviše, kako svi umiru u strasti, još kad bi upoznali neke ljude koji su slični nama dvoma...“, odgovori ona premestivši ga između svojih guzova.
„Ti znaš koliko sam ja optimističan, ali ne bih se baš kladio da će sve ići tako glatko“, Strahinja ugasi opušak.
„Čini se da ni ovo ne ide baš glatko“, nasmeja se ona, puštajući kurac u poluerekciji.
„Čekaj, pa malopre smo se, Ema umoran sam od puta“, stegnuo je rukama njene grudi.
„Znam, volela bih da budeš sutra onaj pravi, hoćeš da ugasim muziku, lampu..., ja ću ostati još malo budna.“
„Ne, nema potrebe, ovako mi odgovara“, Strahinja sklopi oči.

Ema siđe s njega, poljubi mu usne i palcem pomilova ožiljak na čelu. Skriti će ga maska, a kad smo već kod njih, ona ustade i zaplesa do ormara, otvorivši ga. Duža zelena haljina je visila na vešalici. Ema je prinese k sebi, probala ju je sigurno desetak puta, ali nikada na nago telo, možda bi i mogla, upravo sad, ali ta vlaga u međunožju ne bi baš pomogla.
Na polici su bile dve maske, jedna je podsećala na venac u gorskom kršu, a druga, ona, zbog koje joj je međunožje postajalo vrelije, podsećala na mrak i mistiku vulkanske bronze.
Poslužiće svrsi“, reče onako za sebe, ali ih još jednom pogledala, pre no što prstima pređe preko tamno sive kombinacije, iza koje se nazirao maslinasto zeleni ogrtač. Jedva ga je uspela nagovoriti da ovo navuče na sebe, jer tako zahteva prigoda, a uprkos njegovom gunđanju, super mu pristaje. Iz telefona dolazi brži ritmovi, pa ona uze čašu limunade i naga izađe na balkon da malo zapleše, naslonjena na ogradu. Ako neko i primeti nago telo u zanosu, noći to nije mrsko. Strahinja je krajičkom oka, s kreveta posmatrao svoju ženu, kako zavodljivo meša dupetom i uživa u ritmovima

„Obožavam te Ema“, reče u jastuk, dvoumivši se da li da zapali još jednu pljugu, no ona je zahtevala skretanje pogleda, kojeg ništa nije bilo vrednije.
Ema se nakloni sama sebi, nakon svršetka pesme, puhnuvši u uvojak kose, koji je vetrić donio na njeno lice.
„Ema, hladno ti je“, Strahinja se nalakta.
Okrenula se i pogledala ga. „Šta, nisi zaspao?“
„Dođi u krevet, oboje se moramo odmoriti“, reče on i ispruži ruku u njenom pravcu.
Počela je da njiše bokovima.

Kretao sam se lagano, prateći Ninine korake, gipka ramena, čvrstu guzu i elegantne pokrete glave, dok se pozdravljala s muškarcima i ženama okolo. U ruci je držala čašu šampanjca. Podigla ju je visoko, uhvativši pogledom moju pojavu, pre nego se izgubila u gužvi. To bi otprilike značilo da nemam razloga za brigu, no opisi ljudi, koji su prolazili pored mene, nisu govorili tome u prilog. Doduše, ako bih pogledao žene, sumnjam da bi ja bolje prošao od Nine. Nasmejah se sam sebi. Sumnjao sam da će Nina ostati u otvorenom delu ispod građevine. Poznavajući je, verovatno će se šetkati u prelepom vrtu na drugoj strani ili plesati u ograđenom delu sa velikim bazenom. Gledao sam u tu nesvakidašnju građevinu, spomenuše preko 30 soba, nekoliko skrivenih podruma i ogromnu salu za prijeme, koju planiramo pretvoriti u eksploziju hedonističkog užitka, barem na jednu noć. Spoljašni zidovi su hrapavi i hladni. Jedan od tri manja balkona, koja pružaju pogled na vrt i bazen biće sasvim prihvatljivo mesto za mene. Barem u početku. Uzeo sam čašu šampanjca sa poslužavnika i počeo uzvraćati zdravicu ljudima oko sebe. Svi su skriveni iza maski. Skrivamo se tako ceo život, ili ih umišljeno nosimo, trudeći se pokazati drugima u najboljem svetlu, bez obzira što smo ga, navlačenjem maske, davno ugasili. Još jednom se prisetih svoje, koja je iz nekog razloga privlačila poglede ostalih gostiju, mada ni njihove, po originalnosti, nisu zaostajale.
„Poslužiće svrsi“, rekoh onako za sebe.
Gurnuvši ruku u džep, zakoračih prvi stepenac, od njih desetak, koji su vodili do ulaznih vrata. Bilo mi je malo čudno, što nisam napipao telefon, no prigoda je zahtevala potpunu diskretnost, pa su lični dokumenti skupa s telefonima, bili zaključani pod šifrom u velikom sefu. Obezbeđenje, po onome što sam video na ulazu, je imalo dosta iskustva i delovalo spremno za sve situacije. Iznenađenje, koje je preplavilo i mene i Ninu, nakon što je organizator prihvatio našu aplikaciju, već je iščezlo, ali ostalo je malo nelagode, možda zbog gužve. Dok ulazim u građevinu, koju bih mogao opisati kao mešanca između velike vile i zamka u pokušaju, nelagodu je zamenila pozitivna energija, koju su pravili šapati, elegancija pokreta, nasmejana lica, poneki poljubac i prijatni pozdravi. Prvi hodnik je bio dug, polumračan i iscrtan gotičkim motivima.

„Hallo, du hast ein poetisches Gesicht“, žena zrelih godina, pomilova moj obraz, dugim prstima prelazeći preko dve sedmice stare brade, prevlačeći svih pet preko mojih usana, spojivši ih s nežnim jagodicama.
„Danke“, je odgovor prihvatljiv i rečima i pokretima ruke.
Spustih glavu uz njenu sređenu frizuru, prislonivši usne na gornji deo obraza.

Zadovoljno se nasmešila, a potom se kucnusmo čašama. Smušeno sam nastavio dalje. Svi hodnici su obilježeni putokazima, a ja sam krenuo onim, koji navodno vodi do velike sale. Jedan par mi uputi smešak između poljubaca, dok je njena ruka već milovala nabor u međunožju pantalona. Uzvratih pozdrav. Sva sreća pa je još uvek rano, unutra nije bilo velike gužve, biće da je većina gostiju vani. Velika sala je bila zatvorena, dok su dva prolaza sa strane vodila do soba...užitka. Na ogromnim stolovima, posluga je servirala, neke afrodizijačke otrove, odnosno voće sa bezobraznim prelivima. Ne znam zašto, ali pogledah u ogromne ventilacijske otvore, koji su delovali besprekorno, a mene je ipak obuzimala čudna toplina. Nasmejah se glasno.
„Ovo bi moglo biti prilično zajebano“, promrljah.
Spustih praznu čašu na poslužavnik uz prozor. Na kraju istog, četiri kratka i uska hodnika, osvetljena svećnjacima, vodila su do stepenica. Biće da su gore te sobe. Kad čovek nema pametnija posla zašto ne bi i tu turio nosić. Spiralno stepenište je vodilo na tri sprata, a na svakom spratu, na obe strane dugog hodnika su zjapila otvorena vrata soba, sve do balkona, na kraju hodnika.
„Ju, ovi izgleda nisu čuli za promaju“, smejem se sam sebi.
Potom se trznuh, ova ventilacija je baš zajebana. Sobe su bile uredno sređene u crvenocrnim nijansama. Bacih pogled na svoju odeću.
„Pa i ti miško znaš odabrati“, ponovo smeh. Moraću brzo na zrak.
Pre toga, moram slučajno zaviriti u neku od soba. Svaka od njih je imala obešenu sliku na zidu, simbol strasti i seksa, dok su peškiri bili uredno složeni u ćoškovima, ormari otvoreni, a vešalice spremne za odeću, kao da se ona neće gužvati u procesu. Nakon nekoliko nasumičnih uzoraka, zaključih da je svaka soba, u koju sam zavirio, obskrbljena znanim i manje znanim igračkama i pomagalima....čak i bičevima. U jednoj su dve dame proučavale elastičnost umetnog, da tog...što nas ponekad zameni. Nasmešile su se, kad su me videle naslonjenog na štok i na vlastitom jeziku, pozvale da uđem. Odbio sam ljubazno, odmerivši veličinu predmeta u njihovim rukama. Kreveti su bili čvrsti, a ostatak nameštaja je bio presvučen kožom. Popeo sam se na drugi sprat. U jednoj od soba se čulo zadovoljno mumljanje. Neki đavo me natera da provirim. Jedna žena je bučno zadovoljavala svog muškarca, koji je uživao zavaljen u fotelju. Ta ventilacija, prodrmah glavom, udarivši ramenom u vrata. Žena podiže glavu, pa ponovo prihvati ustima uspaljeni glavić, namignuvši mi. Poslah im poljubac, a muškarac uzvrati mahanjem. U sobi nasuprot njihove je bio čitav asortiman sredstava za mučenje.
„Ma vidi ti ovo, pa kome trebaju kurac i pička, pored ovoliko pomagala“, zanesoh se glasno.
Pogledah niz hodnih. Balkon je bio otvoren, a poslužavnik s pićem položen na stolu. U nekoliko koraka sam bio na svežem vazduhu, koji još više pojača toplinu. Dohvatih čašu. Na levoj strani balkona su četiri muškarca tiho pričala. Dvojica su već izvadili kite i lagano ih nadrkavali, verovatno prateći prizore ispod. Na drugoj strani, dva muškarca, otprilike mojih godina, su se dosađivala. Jedan mahnu nekom u vrtu i prođe pored mene. Drugi me odmeri pogledom. Prvi muškarac, koji nije uputio smešak. Nije puno mario za poluispijeni čašu pored pored njega, niti pljugu, koja je sporo dogorevala. Maslinasto zeleni ogrtač je skrivao sive nijanse odeće, koja se nazirala ispod. Odmetnik iz Šervudske šume. Naslonih se na zid do njega. Sad mi je uputio ispitivački pogled. Uzvratih istom merom. Obojici se ote glasan smeh.

„Malo je falilo da te pozdravim na engleskom“, reče odmetnik.
„Nemoj misliti da ti ne bih odgovorio.“
„Cigaretu? Prijaće ti, ako si bio unutra.“
„Ne, hvala ti, ne pušim...treba mi samo malo zraka“, odgovorih.
„Šta misliš?“, odmetnik nazdravi.
„Ispuštaju neku ljubavnu drogu kroz ventilaciju, ništa strašno, to je uobičajeno na ovakvim zabavama, pre nego što ljudi uđu, onda će nakratko zatvoriti ventilacione otvore, dok naša tela ne dostignu željenu vrelinu, drugim rečima, dok ne počnemo izgarati od želje za dobrom jebačinom, a potom će nas povremeno rashlađivati...“, otpih malo.
„Puno pričaš“, odgovori on i spusti čašu.
„Šta da ti kažem, bio sam dovoljno dugo unutra.“
Nasmejao se i rukom mi prodrmusao rame.
„Ja sam Strahinja“, pružio je ruku.
„Znaš šta, mislim da nam nešto sipaju i u piće“, prihvatio sam ispruženu ruku.
„Drago mi je Strahinja, ja sam....“, spustio sam ruku na njegovo rame.

Ema se prepustila ritmovima na pločniku do velikog cvetnjaka i plesala uz Roxette, uživajući u pogledu na vrt i ljude koji su se šetkali, razgovarali i mazili, uglavnom usaglašeni s ritmovima. Deo na kojem je plesala je bio prilično ozvučen. Oduvek je volela glasnu muziku. Dvojica muškaraca, stariji i mlađi, đuskali su sa strane i pokušavali da prate njen ritam. Retko ko to može. Ipak, bilo joj je drago što je privukla pažnju. Možda se malo više opustila, no što je nameravala, ali pozdravna čaša šampanjca se nije smela propustiti. Osećala je topao vetar u kosi, neku čudnu vrelinu, kako joj struji telom i tera je da pleše brže i slobodnije. Dve žene joj se pridružiše, također zanesene ritmom. Spustila je pogled na zelenu haljinu, koja joj je pristajala kao salivena. Dodirivala ju je rukama, prešavši preko isturenih grudi, poklanjajući smešak ženama, s kojima je, čini se, delila i emociju i strast. Maska ju je malčice žuljala, a krupna graška znoja napadala, no nije posustajala. Plesaće sve dok je noge nose, ili dok ne strada donji veš, koji je vešto skrila, kako bi u nekom trenutku iznenadila Strahinju. Tako bi volela da ga grubo pocepa, a potom je uzme jako, bilo gde da se zateknu...., ali ne još. Ovo su momenti u kojima iskreno uživa. Pitala se da li je posmatra, pošto je otišao istražiti ovo mesto, kako bi se uverio u njihovu sigurnost. No, ona se osećala tako slobodnom, dok su joj se kukovi njihali, a dupence ocrtavalo ispod haljine. Kako bi bilo lepo da je on negde iznad, da guta pogledom njenu pojavu, da uživa, baš kao i ona, dok je u zanosu pružala ruke jednoj ženi, kako bi skupa otplesale završnicu.
„Strahinja gde si?“, pitala se u sebi, dok se okretala prativši tapšanje i odobravajuće poglede ljudi u poplavi užitka.
Naposletku, muzika se smiri, Ema se nasmeši ženi, s kojom brzo razmeni jedan poljubac u obraz. Naklonila se muškarcima koji je pozdraviše i zamolila starijeg poslužitelja za jednu čašu vode. Crne čizmice sa zelenom resom u dnu su bile više nego udobne. Vratila se na svoje mesto. Tu je ostavila neseserčić, u kojem je ponela osnovnu kozmetiku. Brzo je popravila ruž. Falio joj je telefon, ali ta neka glupa pravila, nisu dozvoljavala posed istog. Glupa prav..., Strahinja je ipak rekao da to ima smisla. Biće da je on bolje upućen. Voda je stigla i ona ispi gotovo punu čašu, smetnuvši s uma da je možda neko gleda. Pomisli da bi bilo lepo da i sama barem jednom prošeta vrtom pre mraka, ali joj je bilo malčice neugodno, zbog činjenice šta bi mogla zateći iza velikih čempresa i bujnih cvetnjaka. Neko joj je spomenuo udobne klupice i par fontanica. Možda bi bilo dobro da prvo potraži Strahinju.

“Tu sei più bella di rose”, zvonak alt joj uputi kompliment.
Sredovečan muškarac, proređenih zuba se smešio pruživši joj crvenu ružu.
Naklonila mu se i prihvatila dar. Na trenutak je bila opijena mirisom cveta. Ponovo je osetila čudnu toplinu, koja je nagoveštavala vlagu u međunožju. Okrenula se pogledavši u male balkone, jako Sunce joj malčice zasmeta, pa joj je pogled skrenu ulevo, gde je jedna prelepa žena plave kose u pripijenoj bledotirkiznoj haljini, dok joj je izvezena svetlo žuta marama prikrivala grudi i leđa, flertovala sa trojicom muškaraca, zadirkujući ih sve vreme. Gledala je svega minut ili dva, dok se maska nebesko plave boje nije okrenula prema njoj, a smaragdni pogled se pripio uz nju. Ema oseti navalu vlage u međunožju, da bi prstom dotakla gornju usnu, primetivši na trenutak smešak ispod zelenih očiju, omeđen bledom nijansom svetlog karmina. Žena se ispriča trojici muškaraca i krenu joj u susret....

....ugledavši ženu u čijem je plesu malopre uživala i bila na ivici da joj se pridruži, sve i da se reši ove trojice džentlmena, Nina se izgubi na trenutak. Nije više obraćala pažnju na laskav italijanski rečnik, već na slobodu feniksa u crvenoj kosi, prelepe grudi, koje se naziru iz zelene haljine, zanos u kukovima, a možda najviše nenametljiv pogled, koji ju je mamio toplinom.
“Grazie per il tuo complimento”, reči je uputila najupornijem, naklonivši se sve trojici.
Krenula je prema crvenokosoj lepojki. Osećala je blagu zadršku u očima žene, koja je njen korak pratila prelepim osmehom. Bila je viša od nje. Stala je i nasmešila se, uživajući u zelenkastim očima, koje su sjajile iza crne maske presvučene bojom bakra.

“Hello!”, Nina se ponovo nasmeši.
“Hello!”, uzvrati prijatan glas.
Čekaj malo, Nina je ponovo pogledala u ženu.
“Zdravo”, reče stidljivo.
Oduševljenje preplavi prelepo lice i dve žene se zagrliše.
“Ja sam Ema”, vedro lice se ponovo nasmeši.
“Drago mi je Ema, ja sam Nina”, odgovori i prihvati njenu ruku.
“Gledala sam te, dok si razgovarala s onim muškarcima, to je za mene bio prelep prizor, naravno uz ovaj zalazak Sunca.”
“Hvala ti Ema, ja moram priznati da sam uživala u tvom plesanju, pokretima, okretima, tvojoj lepoti i zanosu, to retko ko može spojiti skupa”, Nina uzvrati osmeh.
“Ja to tako, volim plesati i....”, Nina joj spusti ruku na uvojak i pređe dlanom preko lica.
“Ema, ti goriš, jesi li mirisala ovu ružu?”
“Naravno, šta je u pitanju, biće da sam se zagrejala od plesanja, uzeću još jednu čašu vode.”
Nina je uhvati za ruku.
“Čekaj, uzmi koji gutljaj šampanjca, sve i da ne piješ alkohol, pomoće ti, onda ćemo se nas dve rasplesati skupa...i ja sam mirisala ružu.”
“Ruža, ne razumem?”, Ema rukom dohvati cvet i pogleda u Ninu.
“Jedan od najmoćnijih afrodizijaka u ovoj noći je pomešan s mirisom ruže”, Nina prihvati cvet iz Emine ruke.
“Nisam znala”, Ema pokuša da obriše ruku o haljinu.
“Nisi ni morala da znaš, u tome i jeste lepota ovakvih druženja”, Nina spreči Eminu nameru.
U sledećem trenutku, Ema je ispijala gutljaje šampanjca iz Ninine ruke.
“Znaš, ja ne pijem alkohol, a eto ostavila sam ti ruž na čaši, ti možeš s druge strane...”, iznenadi se kada Nina ispi ostatak pića s onog mesta, odakle je ona pila.
“Trule višnje”, prošaputa i spusti čašu na zidić pored cvetnjaka.
Ema podiže obrvu.
“Tvoje usne, ukusne poput...”, zastala je spustivši ruke na Emine kukove.
Usne se spojiše, prvi puta kratko...a potom dugo, dok su obe uživale sklopljenih očiju.
“Ovo je tako...”, Ema pređe prstima preko bleđih usana.....”neočekivano”, Nina prihvati njenu ruku.
Vrisak zadovoljstva i pesma u delu sa bazenom poremetiše tišinu.
“Da odemo videti, šta je u pitanju”, Nina još čvršće stegnu nežni dlan.
“Rado, ali ja bih htela da budem ovde s tobom, muž mi je tu negde, možda gore na nekom od balkona, ako si ti sama, možeš s nama...”, Ema se čudila što se tek sad setila Strahinje.
“Ema, ostaću s tobom do kraja zabave, volela bih upoznati i tvog supruga, a nadam se da ćeš i ti upoznati mog muškarca.”
“Znači nisi sama!”, Ema joj se prepusti.
“Ma kakvi, tu je jedan krakonja sa mnom, samo ne znam gde li je ispario, dole se spremaju orgije, idemo Ema.”
Crvenokosa žena se prepusti, razmišljajući o tome šta orgije mogu napraviti toplini, koja je strujala njenim telom.

Strahinja je smireno posmatrao komešanje pored bazena. Tri golugoza para su se spremali da zaplivaju. Dva para su se malčice odvojili u, njemu udaljenom, delu bazena i prepustili užitcima. Na bližoj strani, plavokos i vitak muškarac je manito nadrkavao kurac, u ritmu pokreta žene, kojima je trljalja pičku. Prostor se brzo punio, kao da su svi hteli da osete delić eksplozije strasti i požude. Sasvim slučajno, on uhvati krajičkom oka čizmice u pokretu, koje su se nastavljale na prelepu zelenu haljinu, pre nego li je izgubi u gužvi i nabaci smešak na lice.

“Ema, tu li si.”

Pogledao je visokog muškarca do sebe, koji se lagano njihao u njemu znanom ritmu.
“Uživaš!?”, kratak pogled na suprugu mu je popravio raspoloženje.
“U čemu?”, crnomanjasto lice se okrenu prema Strahinji i brkovi se nasmejaše.
Strahinji se ote jedan mig.
“Pa valjda u prizoru.”
“To, biće da su se počeli jebat”, ravnodušno uzvrati znanac, bez neke posebne emocije.

Parovi u bazenu su dobro uzburkali strasti, dvoje su se grčili na ivici, jedan stariji muškarac je uzimao ženu otpozadi dok se ona čuvala za šipke bazena, s druge strane, onaj par, koji je bio bliži Strahinjinom oku, je prešao u intenzivnu oralnu fazu. Uzdasi zadovoljstva, pomešani sa laganom muzikom, su se prolamali vazduhom. Čini se da je i ostatak gostiju, proživljavao neki oblik ekstaze, jer većina njih se milovala po telu, dok su neki uživali dodirujući međunožja. Strahinja takođe oseti čudnu strast u očima, ponovo tražeći pogledom Emu, očekujući ogroman val zadovoljstva, ako je vidi u strastvenom zanosu, sve i da čeprka nekom muškarcu između nogu.

“Tražiš nekog?”, visoki ga dodirnu kolenom.
“Ženu...”, odgovorio mu je tiho, malčice nemarno.
“Neku određenu ili....”, crne oči pogledaše u zid pored balkona.
Strahinja pomisli u trenutku, kako nekome ovi prizori ne mogu biti, barem zanimljivi. Osećao je kako mu se stvara nabreklina na pantalonama.
“Ma svoju ženu bre”, naglasi, malčice drskim tonom.
Visoki muškarac odhuknu.
“Znaš, čudno je to, ljudima tako malo treba da se prepuste strastima, tek jedan plamičak na tankoj šibici, a opet tako brzo zaborave na sve probleme, predrasude i prepreke..., ako malo bolje pogledaš, svi dole prisutni su tako iskreni i otvoreni u svojoj seksualnosti, barem na trenutke, nesvesni koliko im to fali u svakodnevnom životu.”
Strahinja uhvati skriven smešak ispod maske. Još i pametnjaković.
“Ja i moja supruga smo, moglo bi se reći, egzibicionisti i individualci, trudimo se da izrazimo svoju seksualnost svakodnevno, na način koji oboma odgovara, bez da obraćamo pažnju na neke predrasude i probleme, dokle god smo nas dvoje srećni, a možda i osobe koje uživaju s nama, to nam pomaže da budemo još bliži, da se više poštujemo i volimo.”
Visoki znanac se naslonio na balkon. Strahinja je osetio ogromnu količinu poštovanja i drugarske topline u njegovom pogledu. Čoveka prvi dojam može prevariti.
“Brate, prema mom mišljenu, to je izuzetno zdravo razmišljanje.”
“Drago mi je što tako misliš, a ako si večeras sam, pozivam te da se družiš s nama, mada verovatno ćeš među ovim ženama naći neku, jer stavovi su ti...”, prekinuo ga je stisak ruke na ramenu.
“Hvala ti, to je lepo i iskreno od tebe, al’ hajde da prvo nađemo tvoju ženu, četiri oka bolje vide u gužvi.”

Vitka žena se namešta na kurac plavokosom muškarcu, koji, kao u bunilu, žestoko ulazi u nju. Sve puca od udaraca i zadovoljstva. Neki od gostiju okolo bazena su već golišavi, drugi su se prepustili oralnom seksu.

“Malo niža, prava zgodnica, prepoznaćeš je po zelenoj haljini i dugim crnim čizmama”, Strahinja nastavi tražiti, prešavši rukom preko nabrekline.

Pogled mu vratolomnom brzinom skrenu sa velikog dupeta u bazenu, po kojem je prskalo seme, na jedan mali zidić blizu ulaza, uz koji je njegova Ema sedela u krilu neznane plavuše, ljubeći joj vrat, dok joj je ova mazila grudi i ribicu.

“Tamo dole, pored zidića, čini se da je moja ženica našla sebi društvo, vidim doista prelepu ženu, dobro, ne baš lepu kao što je Ema, ali... eto i tebi prilike za društvo, znaš, te žene su čudo..., neću ti kriti, ja uživam u pogledu.”
Strahinja se zadovoljno smešio...

....Gledao sam ga sa određenom dozom poštovanja. On doista voli svoju ženu, no brada mi je zadrhtala, kada sam primetio da se iza zelene haljine, kriju boje tirkiza, dok usne crvenokose žene prelaze preko Nininih i ostaju na njenoj bradi, pre nego se jezik, ako me oko nije varalo, spušta na vrat, izazivajući osećaj užitka na Nininim ustima, dok je lagano zabacivala kosu. Njena leva ruka je mesila lepe grudi i povlačila bradavicu na jednoj sisi, dok je desna bila ispod haljine, verovatno, mokra od vlažne ribice. Obe žene bi često pogledale prema bazenu. Strahinja je podigao obrvu.

“Rekao bih da i ti uživaš u prizoru, ja volim videti svoju suprugu...”, zastao je, jer ga je vatra u mojim očima, malčice uznemirila. Srećom brzo sam se vratio u normalu.
“Naravno da uživam, tvoja supruga je prelepa žena..., samo moram ti priznati, ja večeras nisam sam.”
“Ok, izvini, voleo bih upoznati tvoju ženu, mada i ova dama, što lepo uživa s mojom Emom, bi se mogla udružiti s nama.”

Strahinja se na trenutak uozbilji, jer sam spustio pogled, a oči obojio, meni znanim nijansama tuge, koju brzo moram oterati, jer situacija i muškarac koji me tapše po ramenu to ne zaslužuju.
Plavokos muškarac izlazi iz bazena i seda na ivicu, kurac mu je i dalje ukrućen, da bi se njegova ženka u deliću sekunde nasadila na njega. Žena se zadovoljno uvijala na kurcu, dok joj je muškarac milovao leđa i kosu sa kojih su frcale kapi vode po njegovom telu. Nekoliko muškaraca im se približilo, a koliko se dalo primetiti svi su razjapljenih usta povlačili kurčeve u ritmu prodora plavokosog u ribicu. Nemilosrdno se nabijala na uspaljeni kurac. Pravi uzdah užitka nastade kada jedan od muškaraca u blizini poče štrcati seme po njenom ramenu. Ubrzo joj njen muškarac podiže guzu, zalivši je semenom odozdo. Dvojica muškaraca joj dođoše spreda i ona obojicu prihvati rukama. Trajalo je svega par sekundi i reka semena poteče njenim vratom ka grudima. Obojica joj poljubiše ruku, a kratak pljesak označi kraj vruće predstave. Gledao sam u Strahinju, koji je rukom skrivao nabreklinu na pantalonoma, odsutan pogledom na Ninine ruke ispod haljine njegove žene, koja se izvijala, vešto gurajući svoju ruku ispod guze, kako bi osetila vlagu u Nininom međunožju. Uživale su poslednjim trenucima strasti u bazenu i čini se...

“Obe svršavaju”, procedi Strahinja, prelazeći unutarnjim delom dlana po nabreklini.
Ja svoju takođe nisam umeo skriti, kurac mi je besno pulsirao na pokrete žena u zanosu, kao da čujem i osetim svaki sitni napad orgazma, koji struji njihovim telima.
“Predlažem da potražimo tvoju ženu i priključimo se njima dvema dole”, Strahinjin predlog nije imao alternativu. Osim objašnjenja.
“Znaš, ja nisam tu sa ženom, naša priča zahteva malo vremena, a pogled na one dve lepotice dole, govori da ga nemamo puno.”
“Slažem se”, uzvratio je nestrpljivo
“Još nešto, bojim se da će nas biti samo četvero.”
Izraz iznenađenja mu pređe preko lica.
“Čekaj bre, ne bi bilo fer od Eme i mene da ostavimo onu ženu dole samu, ako i jeste sama, doduše ako tako misliš, moraćemo se pozdraviti ovde.”
Osetio sam zadršku u njegovom glasu. Nisam više mogao odlagati.
“Strahinja, sumnjam da ćemo se pozdraviti tek tako, baš sada, jer žena, koja upravo miluje kosu tvojoj, jeste s nekim”, veselo sam se nasmejao.
Zastao je na trenutak i još jednom pogledao prema njima pripalivši pljugu.
“Ne mogu da verujem, prešao si me.”
“Nije mi bila namera, posložilo se tako, žena, koja sedi pored tvoje, zove se Nina.”
Povukao je dim.
“Saglasan sam sa tvojim predlogom, što pre im se trebamo pridružiti, čim ugasiš cigaretu.”

Usne su se naprosto lepile, jedne za druge.
“Haljine su nam malčice vlažne”, Ema je sklanjala Ninin uvojak sa oka.
“Ako, i dalje nam pristaju, sumnjam da će se muškarci buniti, ali mislim da sam ti noktima malčice oštetila gaćice”, Nina joj je milovala ramena.
“Ma jebeš gaćice, uživale smo, izvini zbog ugriza na vratu. Nina ja bi htela da nađem svog muža, ne mogu da verujem, da je ovo propustio.”
“U pravu si, vreme je da i ja vidim, gde je ona moja budala”, Nina se nasmeši.
“Budala, voliš li ga, tog što si ga tako nazvala?”, Ema se malčice uozbilji, jer nije htela nekog nepouzdanog glupana u svom društvu.
“Ne znam šta bih ti rekla, nekad više i od same sebe, a nekad bih ga se volela rešiti dok spava, onako da odplešem u tišini....a to da je budala, samo mu tepam, taj mangup kupuje svakom rečju.”
“Moj Strahinja je divan suprug, pouzdan drug, prepun razumevanja i ljubavi, a nekad pomislim da se ne bih mogla emocionalno izraz....”, pogled joj je prešao preko balkona, a sa jednog je videla mahanje.
“Nina, onaj što nam maše, to je moj Strahinja”, obe uzvratiše mahanjem i nasmejaše se kada Strahinja opisa, pokretima ruku, da će im se on i muškarac do njega, uskoro pridružiti.”
Ema pogleda Ninu.
“Zašto je pokazao na onog čupavog i crnomanjastog do njega, hm...visok je, možda i lep...vidiš li ti negde svog muškarca?”
Nina se smešila u sebi.
“Ema, moj muškarac je isto crnomanjasto, ali krakato, smotano i neobrijano gunđalo, koje me svaki put prijatno iznenadi.”
Ema zavrte glavom. Valjda ga nađemo.
“Idemo mi u susret ovoj dvojici, nije lepo da čekaju...ostalo ćemo usput”, Nina uze Eminu ruku.
“Ti bi radije sa ovim gore nego...”, Ema ponovo oseti Ninine usne na svojim.
“Ema, taj moj crnomanjasti i visoki, je isto tako čupav, a neke žene, živo me zanima zašto, misle da je lep”, njen smeh prekide Emin poljubac.
“Ti afrodizijaci...volela bih znati, kako se njih dvojica nađoše, verovatno su nas gledali.”
“Pitaćemo ih, verovatno jesu, a sumnjam da su ikada uživali u onako lepom prizoru, kakav smo im nas dve priuštile.”
“Nina, inače Strahinji je zadovoljstvo da me gleda kako uživam.”
“Ne boj se, nije ni ovaj moj ništa bolji, nego hajde da požurimo, da ne bi ostali bez njih, unutra je počela žurka, a mrak pada.”
Dve žene požuriše uz stepenice, ka poluotvorenim vratima.

Već nakon nekoliko koraka kroz hodnik, čuo sam mešavinu glasnih do prigušenih zvukova iz okolnih soba. Nijedna nije bila prazna. Vrata, svake od njih, su uglavnom bila odškrinuta ili širom otvorena. Strahinja je koračao pored mene i šarao ispitivačkim pogledom. Hodnik je bio zamračen, tako da smo se obojica u trenutku navikavali na promenu izazvanu zanosom u zraku. Atmosfera u sobama je bila ležerna, uglavnom se pijuckalo i plesalo. Strahinja zastade, a ja pogledah u njegovom pravcu. Iz sobe, sa naše desne strane su se čuli žestoki udarci biča po telu. Nismo mogli videti golotinju, ali smo čuli glasove zadovoljstva. Namignuo mi je, planirajući da dlanom malo više otvori vrata.

“Da ipak preskočimo, traume iz detinjstva”, otelo mi se usljed napada jeze.
Zabacio je glavu i glasno se nasmejao.
“Od volje ti.”
Već u narednom trenutku, dve mlađe žene su nas prodorno gledale. Jedna pređe prstima preko Strahinjine maske.
“The horses in the dust“, dodala je tiho.
Strahinja se nasmeši, prihvativši ženinu ruku, na koju prisloni usne.
Druga, crnka kovrdžave kose, nakloni se meni. Ne znam zašto, ali pao sam na koleno, izbegavajući da pogledam ka Strahinji. Zadovoljno se smešila, skinuvši rukavicu i poturajući mi nežnu ručicu. Pri ustajanju sam se malčice zateturao, a ona me obujmi rukama. Čuo sam dubok šapat.
„Un artiste...“, pogled s mojih grudi je bio prepun strasti.
“Non, un vagabond ordinaire“, blago sam oblizao donju usnu.
Žena se još više pripi.
Pogledao sam prema Strahinji, njegova muka se ogledala u krupnim grudima, koje je obujmio šakama, preko kojih je žena položila svoje. Uzvratio je nestrpljivim pogledom, koji je ipak imao skriveno značenje, da bi trebali prekinuti s ovom glumom.
„Nismo sami“, pročitao je s mojih usana.
Počeo sam poljupcima prelaziti preko uvojka crne kose iznad levog uha.
„Nous ne sommes pas seuls...“, prošaputao sam.

Devojka kimnu glavom, pomilova me po obrazu i skloni u stranu. Strahinja je dobio jedan kratak poljubac na usta. Brzo smo se odmakli nekoliko koraka, a u mraku stepeništa nas je dočekao vruć prizor. Žena je sedela u krilu svog muškarca, koji je bio naslonjen na spoljašnji zid, dok je nasuprot njih, jedna mlađa zadovoljno mesila grudi i dražila klitoris. Muškarac je malom svetlećom baterijom obasjavao svaki delić njenog telo, zadržavši se na butinama, zbog čega je ona u njegovom krilu uzdisala jače između napada grčenja. Lagano sam gurnuo Strahinju, kako bi prošli dalje. Nakon što smo sišli niz stepenište, on se okrenu k meni.

„Ja jedva obuzdajem erekciju.“
„Pričaj mi o tome“, nameštao sam pantalone.
„One dve žene...“,.. podigao sam obrvu...“ zaista sam bio u iskušenju..“, Strahinja se počeša po glavi.
„Svi smo mi izloženi nekoj vrsti podražaja, sad imamo izuzetno jak poriv za seksom, a najgore tek dolazi.“
Ponovo ispitivački pogled.
„Pogledaj!“, rekoh glasno.
Ogromna prijemna sala je bila krcata, dok su svi zadovoljno đuskali i pevali. Stolovi su bili prepuni hrane i pića. Još afrodizijaka...

Nina je pokušavala da izbegne zavodničko trljanje o štok, čini se zapečaćenih vrata, na mračnijoj strani prijemne sale, dok je gledala Emu, kako se prepušta ritmovima i zadovoljno drmusa guzom. Trebala je još jedno piće, no nekako se plašila da ne pretera, ispitujući činjenicu da li joj telo zbog toga gori, ili pak zbog zelenkastih očiju, koje joj se neprestano smeše. Ugodno joj je pored Eme, a sad se njih dve, udaljene otprilike desetak metara, miluju vrelim pogledima. Na trenutak je sklopila oči. Volela je da je i on tu, negde u blizini, da oseti njegov pogled na sebi, tu mešavinu strasti i tuge, a živo se pitala, da li bi mu, u ovakvoj eksploziji užitka misli odlutale na neko drugo mesto. Bojala se, da ako bi se nešto tako desilo, mogao bi načisto prolupati, a tu mu ne bi mogla pomoći. Ponovo je otvorila oči i ugledala muškarca pored Eme kako joj miluje kosu, dok ona prislanja svoje usne na njegove. Osetila je vatru u međunožju, dok se Ema okretala prema njemu, a on joj slobodnom rukom obujmio dupe, koje se i dalje drmusalo. Ema se prope na prstiće, a muškarac se zadovoljno nasmeši, dok su šaputali jedno drugom. Uživala je u njihovom pogledu prepunom ljubavi i strasti, da bi već u narednom pokretu, ti pogledi bili usmereni ka njoj. Naravno, nije došlo do napada rumenila, ali je vođena vatrom, koja joj je strujila telom, započela još zavodljiviji ples. Dva muškarca su bila blizu nje, što ju je dodatno ložilo. Volela bi znati gde se denuo onaj njen kreten, ali je umesto toga prošaputala:

„Strahinja“, pogledavši Emu, koja je uživala u dodirima svog supruga.
Oboje joj poslaše osmeh, a Ema klimnu glavom, pozvavši je prstima, da im se približi.
Već se spremala da im krene u susret, gotovo sigurna da će imati pratnju u vidu dva muškarca pored sebe, kada joj se ispreči tamna i visoka prilika u crnom. Kako samo taj njegov miris opija. Nina se nasloni na vrata i podiže ruke iznad glave. Osetila je kako se telo pripija uz nju, a na dlanove joj se spuštaju krupne šake.
„El....“, ostatak slogova je utihnuo uz njegov obraz.
„Tako sam napaljena, ne znam, da li bi trebalo ovako da...“, lagano je prihvatala činjenicu da takve stvari nema potrebe objašnjavati, jer je on osećao i radio upravo ono što joj je potrebno. Prsti se isprepletoše, a usne nežno skliznuše na vrat. Nina dodirnu jezikom gornju usnu, pri čemu joj usta ostadoše poluotvorena, dok se borila sa spoznajom da se ne može pomaknuti pod pritiskom njegovog tela, prepuštena užitku koji ispamećuje. Vatra se rasplamsavala, ali ona nije bila ništa u poređenju sa žarom njegovih usana i uzavrelim pogledom, koji nije mogla odvojiti od svog.
„Pusti me molim te, da malo dođem do daha, ne bi želeo da me napadne orgazam, ovako skučenu u tmini“, usne mu je prevlačila preko obraza.
Odmaknuo se ne skrivajući smešak. Nina umrsi prste u njegovu kosu i pogledom uzbudi nabreklinu, koja se ocrtavala na njegovim pantalonama.
„Orgazam“, promucao je.
„Da, poslednjih minuta sam na ivici, nemaš pojma koliko sam mokra, a znaš da ne volim veliku gužvu, doduše u ovakvim prilikama i ne trebamo biti sami.“
Spustio je pogled.
„Nina, ne zaslužujemo da budemo.“
Nina se brzo prebaci ispred njega, gurnuvši mu guzu u krilo. Uzvraćala je osmeh muškarcu i ženi, koji su joj prilazili. Čini se da je i Ema bila u istoj situaciji kao i ona. Dohvatila ju je vlažnih rukama, uživajući u njenim na svom licu, dok su razmenjivale poljupce, a ona mu gurala dupe još više u međunožje, pokušavajući nabreklinu pomeriti prema gore.

„Nina, ovo je moj Strahinja“, Ema se nasmeši dok je Strahinja prihvatao lepu ruku, a Nina mu prislanjala usne na obraz.
„Drago mi je“, uzvrati Strahinja
„Red bi bio da i ja predstavim, ovog svog...“, Ema je gledala kako se iznad Ninine glave pojavljuje zagonetan smešak na dobroćudnom neobrijanom licu ukrašenom gustom bradicom i brkovima, dok je njena ruka završila u velikoj šaci, pre nego vrele usne nežno poljubiše gornji deo dlana.
„Zadovoljstvo je moje“, osetila je mig, koji je dadatno uzbudi.
„Da si samo video, kako se udaljiše ona dvojica“, Strahinja spusti ruke na Emina ramena.
„Pa to nije ništa novo, zna taj kako da ubije strast u ljudima“, Nina mu temenom dodirnu bradu.
„Nije mogao da te nađe, pa smo mu mi sugerisali pogledima, gde si se skrila“, Ema se začudi, kako je tako brzo postala naklonjena muškarcu iza Nine.
Počešao se po glavi.
„Ko bi rekao da će ćamiti u tami i trljati se o štok vrata.“, Ema oseti Ninin lakat, koji se lažljivo pokrenu u njegovom pravcu.

Uz opušten razgovor, koliko je to dozvoljavala glasna muzika i graja, okusismo neke delicije sa stola. Ubrzo se Nina i Ema vratiše plesu, dok smo nas dvojica ostali po strani...da uživamo u prizoru.

„Znaš, ja uživam da gledam svoju ženu, kako se prepušta nekom zadovoljstvu, a ona doista voli plesati“, Strahinja nije skidao pogled s Eme, koja se erotično češkala od Ninu.
„Da, a uvek je na neki način drugačije, jebote, kad čovek spozna nešto novo o svojoj ženi, nešto što ga jako loži, ustvari prihvati činjenicu da nema pojma“, trznuo sam se.
„Znaš, ne bih ja rekao da baš nemam pojma...samo ima nešto u njoj...“, Strahinja raširi ruke....“, što je vrlo teško objasniti, a što deluje i na druge muškarce“, pomogao sam mu.
„Ej, hoću reći, kod vas je..nekako...slično“, Strahinja spusti pogled na trenutak dok su Ema i Nina drmusale sisama.
„Misliš, rekao bih, nekad i puno gore“, glasno se nasmejah.
„Gore?“, pogledao je u mene.
„Hajde, pustićemo noć da otkrije lica.“

U tili čas se žene stvoriše pored nas, sa natočenim čašama u ruci.

„Nas dve ćemo limunadu“, Ema stade uz mene.
Strahinja nazdravi, dok se Nina nameštala uz njega i dalje se nišući u ritmu.
Muzika utihnu, a jak udar o bubanj se prolomi salom. Prikriven i malčice nejasan govor zameni muziku. Nas dvojica smo prevodili na preskoke.

....“ muzika i ples“....“lavirint uzdaha“...“zatočeništvo“....“skriveni predmeti“...“zamračena mesta“...“utrka s vremenom i strasti“...“tajanstvene odaje“...“sloboda“...“maske i izlazak Sunca“....“ponovo muzika...“

„Jebote, šta ovo bi!?“, Ema se nasloni na moje rame.
„Hoćeš li ti?“, Strahinja se nasmeši, prihvaćajući Nininu ruku pod svojom.

Smejao sam se.

„Pripremili su nam igru. Sva vrata i hodnici, osim dva velika toaleta, će se povremeno, u određenim vremenskim intervalima zaključavati, kako bi se stvorio svojevrstan lavirint strasti, stoga neke situacije nećemo imati priliku da izbegnemo. Svi oblici nasilja i agresivnosti će biti sankcionisani. Drugim rečima, uživajmo gde jesmo. Biće da su nam pripremili iznenađenje u podrumima, tako što su skrili predmete, verovatno ključeve ili kartice, na zamračenim mestima, koji otključavaju tajanstvene odaje, nudeći sretnicima priliku za intimnija druženja. Ako sam dobro čuo u pitanju su samo tri predmeta. Maske padaju sa izlaskom Sunca, a o tome će nas obavestiti prodoran zvuk.“
Osetio sam ponovo opijajući miris iz ventilacionih otvora.
„Ovde će uskoro sve frcati od strasti“, Strahinja ispi čašu.
„Meni se to dopada“, Ema se uhvati za moj ogrtač i napravi lagan zaokret.
„Mogli smo i mi zaigrati jednu igru“, Nina se počeša po nosu popravljajući masku.
„Mislim da ne bi trebali“, odgovorih skeptično.
„Zašto?“, Strahinja se namršti.
„Zato što voli da serucka, a i mrzi ga da mu stvari izmiču kontroli, pored toga, ne ume da se opusti i igra.“
Pogodio sam je vatrom, uhvativši rukom pobegli uvojak vlažne kose. Bilo je vruće.
„Nina, igraćemo, naravno ako se njih dvoje slažu.“
„Nije da znamo pravila, ali mogli bi“, Ema se nasmeši.
„Hajde nam objasnite o čemu se radi“, Strahinja je delovao zainteresovano.
„Da vidim šta si smislila“, zagrizoh donju usnu.

Nina se nasloni na Strahinjene grudi, dok joj on prebaci ruku preko ramena.
„Ovako, bilo bi lepo da pokušamo doći do tih tajanstvenih odaja, a pritom da se upustimo u neku avanturicu, mislim da to neće biti toliko teško, jer nas ponovo truju strastima, a koliko god nas dve bile napaljene, osetim da ste i vas dvojica na ivici, no, bilo bi dobro da malo istražimo ovo zdanje, a najbolje bi bilo da se podelimo u dve grupe, kako bi pazili jedni na druge. Ja i Strahinja bi obišli prednji deo, vas dvoje zadnji deo, a sve i da ne uspemo naći te skrivene predmete, verujem da će nam biti jako zanimljivo. Nemamo baš neki pojam o vremenu, ali znamo da se domaćin oglasio u ponoć. Stoga, prepustimo se istraživanju neka dva do tri sata, pa ćemo naći način da se pronađemo.“
Ema se smešila, Strahinja gledao čudno u Ninu.
„Kako si došla na tu ideju“, nasmešio se i on.
„Imala sam dobrog učitelja“, rukom je pokazala prema meni, milujući njega po licu.
„Ako je tako, tri su manja prolaza za podrum, jedan je prilično upadljiv, jer postoji velika željezna klupa pored vrata, zapazio sam na zvaničnom sajtu, sačekaćemo se tu...onda, igramo li se?“
Strahinja klimnu glavom a Nina se nasmeši. Ema pohrli suprugu u susret i njih dvoje se bučno izljubiše. Pogledao sam Ninu i odmahivao glavom. Ona pritrča i jezikom mi pređe preko usana i polovine nosa. Obraz uz obraz. Strahinja pogleda mene pa spusti pogled na suprugu, koja ga je grlila. Klimnuo sam glavom.
„Vrata pozadi, s vaše leve strane su se otključala!“, rekoh glasno.
Strahinja i Nina, držeći se za ruke, prođoše kroz vrata, zajedno s nekolicinom ostalih gostiju.
Ema prihvati moju ruku, prislonivši je na stomak preko svoje...

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 4 Maj, 2019
• WirEl
• 6 glasova
• 6423 pregleda