3. A moglo je bolje...

Kako mrzim ovog tipa.

Ma daj?

Ozbiljno, vidiš ti kako on blene?

Pa možda mu se sviđaš haha.

Haha.

Šta je?

Ja mislim da je suprotno, da bi me rado prebio samo da smo sami.

Ti si lud!

Ozbiljno, on tako godinama kad me vidi ne skida pogled, ja se okrenem on još uvek gleda, horor!

Čekaj zar on nije onaj muzičar, kako se beše zove...

Stefan.

Tačno Stefan, slušala sam ga ja par puta odličan je.

Ma jebeš ga.

Izašao sam sa drugaricom da ukrademo što više sunca i nauživamo se maksimalno ovog proleća. Sve se ovo, momci moji lepi, dešavalo prošle nedelje i taman mi se uklapa u ovaj serijal – a moglo je bolje. Mislio sam kao i svaki put, da pustim da na događaj napada prašina, da ja sam sa sobom rešim šta je bilo i iskreno da se emotivno što više udaljim od subjekta.

Dečko mi je savršen, previše dobar, previše pažljiv, previše sve i zbog toga želim da raskinemo, znam, znam da za one poput mene postoji poseban krug pakla. To sad nije ni važno, pomenuto je samo da bih se ’opravdao’ (baš jadno) što mi se ovo sad desilo.

Temu smo promenili, ali Stefan je tog dana ostao jedina tema u mojoj glavi. Čim sam se vratio u stan, raspremio sam se, uvalio u fotelju i krenuo da ga guglam. Taj napeti pogled, ta đavolska naelektrisana energija koja mi podigne kosu na glavi dok prolazi pored mene... ništa mi nije jasno. Najluđe od svega je to, što je tip svaki put sa ženom i decom, ili detetom, toliko me hipnotiše da nikada ne obratim pažnju, možda je samo pas, kontate li vi koja je to paraliza mozga? Šta ja uopšte znam o njemu, sem tih bubnjeva i da je oženjen, sem tih očiju, tog pogleda? Pre par godina sam nešto kopao, isto ovako i gledao neki intervju u kojem ni manje ni više govori o religiji. Ma to je to, on je neki fanatik, mrzi pedere, Adam i Stava i ta sranja, mora da je to.

Gledam fotke, ključam od mržnje ali i nezaustavljive napaljenosti, vraćam film od danas, opet je na par koraka od mene, korača brže od supruge i baca me grubo na kolena šutom u cevanice, i dok se ogledam u prejebozovnim zelenim očima on otkopčava svoje pantalone u mojoj maštariji a ja u relanosti, i dok drkam kao na maratonu tamo u paralelnom svetu zamišljam njegov kurac, to je prosečan kurac, obrijan da izgleda duže, polako mi ulazi u usta i puže jezikom na zaprepašćenje svih prolaznika, moje drugarice i njegove žene.

Ne, ne, ne! Prekinuo sam sve, uzimam jabuku, mrzim jabuke ali Stefana mrzim više. Do kraja dana sam se još par puta suzdržao od drkanja, pojeo jabuku haha, i nekako uspeo da ga izbacim iz glave. Ideja da prenoćim kod dečka je savršena detoksikacija, kada bi ideje bile realnost, ali čim sam mu seo na kitu, počeo sam da mešam ko mašina, da se izvijam do plafona, da ujedam svoju usnu u groznici, sve vreme ispod sebe zamišljajući Stefana, jebenog Stefana.

Ujutru smo išli u šetnju, ko dva guštera ukrali pola sunca pored jezera, ipak ga volim i tako savršenog, bez obzira na Stefana i sve buduće Stefane. Vanja me zove da izađemo uveče, da nisam ovako rastrojen i zbunjen, kao i svakog vikenda ne bih pristao, ali hoću, baš hoću, treba mi neka katarza. Dovezao me je do kuće, poljubac pre zalupljenih vrata na kolima, užurbano idem u stan i već sa vrata se skidam, brzinsko tuširanje, klopa pa idem kod Vanje da se lepo nacugamo, napucamo se adrenalinom i krenemo u pohode. Stigli smo u jedan kafić gde obično blejimo i po danu jer je kul ambijent i muzika i generalno tonu ljudi poznajemo. Već sa ulaza su počeli da nas saleću poznanici. Bio je neki bend i možda sam retardiran, možda lud ali ja ni pola sata boravka unutra nisam skontao ništa neobično. A onda nakon tih pola sata među ljudima koji igraju pored bine vidim Stefanovu suprugu, naravno istog momenta pogledam u binu i govorim Vanji da i ona baci oko ali da ne bude providna.

Gleda te.

Vidim.

Šta misliš da palimo odavde?

Ne seri baš je ekstra, ko ga jebe!

I to što kažeš.

Nastavili smo sa pićem i dobrim raspoloženjem, trudio sam se, stvarno jesam, da ga što više ignorišem ali toliko je blenuo da se i supruga par puta okrenula u našem pravcu da overi celu stvar, nije joj bilo baš drago što me vidi. U jednom momentu osećam ruke na kukovima kako polako prelaze na grudi i nečije je telo skroz pribijeno uz mene. Koliko mogu pomeram glavu i vidim Marka. Strejt prijatelj sa kojim imam prelud odnos koji bi ’ladno mogao u jednoj ovakvoj priči da završi. Marko takav ko od stene odvaljen, crn, tamnoput njiše se u ritmu, držeći me u naručju, bacam pogled ka Stefanu i vidim da je plav, crven, zelen, večeras će izbiti sranje, imam jeziv predosećaj. Pauza. Na pauzi Marko nas pozdravlja i vraća se u drugi deo da se pridruži društvu, hteo je samo da se vidimo. Razgovaram sa Vanjom i na mali barski sto ispred nas svom silinom neko spušta kriglu, pivo se prosipa svuda po stolu, naravno da nam to prekida razgovor i naravno da Stefan stoji sa prebačenom rukom preko žene i blene u mene. Nastavljam sa Vanjom našu priču, ko ga jebe, kod mene provokacija ne pali. Pogađa me zgužvana paklica cigareta, ponovo ga gledam dok pali cigaretu, žena mu je izbezumljena, on se smeje ali me ovaj put ne gleda. Žena je besna, skida njegovu ruku sa sebe i odlazi a za njom i on.

Kad se vrate unutra mi pičimo.

Ok.

Nije mi bilo baš svejedno, već sam počeo razne stvari da prevrćem po glavi, u svom tom bunilu osećam Marka iza sebe ali Vanjina faca je potpuno bleda, kao da će nešto da mi kaže ali ne govori ništa. Čujem neki jedva razumljivi šapat na uvetu i kontam da nije Marko.

Jesam li ja poslednji u ovom gradu koji te nije jebo?

To je prva rečenica koju sam razumeo od početka do kraja, knedla u grlu, zaledio sam se. Vraća se na drugu stranu stola gde je pre izlaska stajao sa suprugom i gleda predatorski. Vanja me šapatom pita da li je sve ok, ja joj govorim da krećemo. Međutim dok ovaj haos lebdi u vazduhu i preti da sruši plafon preko svih nas jedan od momaka iz benda ga odvlači do bine i pauza je zvanično gotova. Što bi smo Vanja i ja bili pičke, nikada nas ništa nije sprečilo ili uspelo da utiče na raspoloženje pa neće ni dripac. Naručujemo novo pivo i odlučujemo da ostanemo. Ja sam već u tom momentu skontao da sam mu svojim ostankom poslao poruku da nastavi sa svojom igrom, i bez obzira na to i na nastavak priče, iskreno ništa od ovoga mi nije bio plan.

Vrlo brzo smo se prepustili uživanju, svo sranje je nekako otišlo u drugi plan i na neko vreme se činilo kao da je miljama daleko, na Stefana nisam potrošio ni jedan pogled, igrao sam sa Vanjom, nekim ljudima oko sebe, od kojih mi je jedan baš zapao za oko. Vanja se uvijala oko njega, igrala sa njim ali je brzo skontala da se penje na pogrešno drvo i sve ga više približavala meni. Naravno da smo morali da se suzdržavamo, da se stišamo u požudi, ali nekako se činilo da imamo neku konekciju na prvu loptu. Ogolio je svoj prejebozovni torzo, košulju prebacio za vrat i bio mi toliko blizu da sam od tog slatkastog znoja, disanja na uvo i povremenog dodira naših nabreklina ispod pantalona mogao da svršim. Pitao sam ga da li hoće da izađemo i pristao je pre nego što sam završio rečenicu, Vanja je na jedan pogled sve skontala i samo namignula.

Na svetlu je bio još lepši, debele crvene usne, oštre crte lica, plava kratka kosa, snažan torzo, ma još više sam se napalio ako je to uopšte bilo moguće. Koračao sam malo ispred njega da niko ništa ne skonta i krenuo ka toaletu. Kako sam ušao jedan tip je izlazio napolje, par prvih kabina je bilo zatvoreno, okrenuo sam se da proverim da li me prati i baš me je tog trenutka tako ispred zažvalio, trgnuo sam se i pokazao mu da ima ljudi, da moramo da budemo tihi. Ušli smo u pretposlednju kabinu i već dok sam je zatvarao pantalone su mi bile na kolenima a on u čučećem stavu ispred mene. Izgledao je šokiran veličinom, gledajući me kao da je upravo dobio 7 na loto-u. Sasvim lako, rukom ga je obuhvatio blizu korena i krenuo da ga nadrkava istovremeno ližući glavić. Jedva sam stajao na nogama, na trenutke žmureći da ga što manje gledam jer je ne samo kvalitetno obrđivao moj alat već radeći to izgledao filmski, u jednom trenutku povukao je što više kožice i počeo da je gricka, ja ne znam kako sam uspeo da se suzdržim ni od uzdaha ni od svršavanja, naprotiv prvo nežno a zatim sve grublje počeo sam da mu se nabijam u usta. Toplotu i vlažnost na kiti, žrtvovao sam za onu na mojim usnama, podigao sam ga i počeli smo ludački da razmenjujemo jezike. Izvadio sam njegov kurac, obuhvatio ih zajedno i moj i njegov i drkao lagano dok se oko nas čula lupa vrata susednih kabina, mlaz mokraće ili vode sa lavaboa, ništa nas nije ometalo čak ni nepodnošljiv miris, naprotiv, bili smo još popaljeniji, dve zveri, kao da ćemo se svakog momenta progutati. Odavao je znake kao da je blizu i bez trunke razmišljanja sad sam se ja spustio, navlažio prst i polako mu uvlačio kroz čvrste guzove u vrelu rupu, uvlačeći do korena prelep debeli kurac osrednje dužine, toliko brzo da sam jedva stizao da dišem. I potekla je, u litrima, klizeći u grlo, izlivajući se iz usta, preukusna sperma, dok sam ja gotovo istovremeno svoju istovarao po pločicama. Navukli smo na sebe pantalone, poljubili se još jednom , osmotrili teren i izašli iz toaleta. Hladan vazduh mi je šamarao oznojenu kožu, ispred je bilo tona ljudi, oblaci dima od vutre i neke izlizane rok pesme puštene na telefonu uz koje urlaju na refrenima. Udaljili smo se malo od gužve ne prestajući da se gledamo. Dao sam mu telefon da upiše svoj broj, nemam baš često želju da budem aktivan ali ovakav kao on uvek ima otvorena vrata. Konačno pre nego što je otišao kući a ja krenuo da se vratim kod Vanje setih se da ga pitam za ime, kaže to ćemo sledeći put. Još uvek ne znam haha.

Krenuo sam tako već zaljubljen haha nazad i ušao ponovo u toalet da se prvo malo umijem a unutra Marko. Neobavezno započinjem razgovor, on se ponaša čudno, pogled mu beži od mene i crven je kao rak u prelepom licu. Neki matorac je napustio kabinu i izašao napolje i tek tu mi ništa nije bilo jasno. Marko je izgledao kao da se lomi, preznajao se a onda mi tiho rekao da zna šta sam radio, da je bio pored u kabini, hteo je da napusti ali...pokazujući nabreklinu na svojim pantalonama, izvinjavao se jer zna da smo se dogovorili da to više ne sme da se dešava. Poštedeo sam ga dalje priče, bio sam strašno slab na njega, naročito kad izgleda ovako kao da mu se celi svet srušio, a tako savršen, moja omiljena alfa muškarčina u univerzumu. Uvukao sam ga u onu istu kabinu, okrenuo mu leđa spuštajući svoje pantalone, podmazujući rupu svojom pljuvačkom. Osetio sam pulsiranje glavića kako se sve više i više prenosi od ruba rupice u unutrašnjost, ulazio je najsporije moguće svojom zajebanom mašinom šireći mi kosti, polako budeći moju zver. Dohvatio sam mu guzove i snažno se nabio na njega, nisam mogao više tako da izdržim uprkos razdirućem bolu, tako da su nam se prilepila tela. Obuhvatio me je rukama, imao sam osećaj da će mi popucati rebra, stavio mi šaku preko usta i polako se njihao kukovima. Hteo sam da vrištim što zbog bola što zbog napaljenosti, kurčina mu je sve lakše ulazila ali smo zbog svega morali da budemo spori. Ali onda kao naručeno, neko je pokrenuo fen za sušenje ruku, a Marko svu svoju snagu i počeo da me cepa kao da sutra ne postoji, udarao sam glavom o vrata kabine, grizao ga za prste, od ove agonije sam bez dodira počeo da svršavam baš u trenutku kada se zvuk fena završio, umirao sam u groznici, rastajao se životom bez disanja, bez prava na poslednje uzdahe. Marko je bio nepomičan, nabijen do kraja u mene, pokušavao je da me što više ukroti, svoju podivljalu životinju. Naravno da nas je neko čuo, možda gledao, možda snimao, jednostavno u tom trenutku bilo je previše o tome i misliti. Marko se izvukao lagano iz mene, povukao malo pantalone i seo na poklopljenu šolju oštreći rukom svoju batinu, nije mu trebalo dugo, par puta je povukao mašinu i krenula je ekspozija, brzo sam, potpuno predano, počeo sa skupljanjem nektara sa dna stomaka, pijem večeras sa dva izvora, strašno sam žedan, pratim poslednji mlaz koji se sliva preko palca ka mudima i vraćam ga jezikom ka glaviću, primam moćnu kurčinu u topla drugarska usta dok moj Marko napinje sve mišiće na telu kao da će mu i telo eksplodirati.

Po drugi put krećem do Vanje, valjda ću ovoga puta stići, Marko je pored mene, smeje se kao da je na nekim mnogo dobrim drogama, steže me u zagrljaj i ljubi sočno u obraz, odzvanja mi u uvetu. Unutra se rastajemo, on ide ka svojoj bandi ja ka Vanji. Ne mogu da je nađem, pogledam u telefon, u nameri da je pozovem, vidim poruku i propuštene pozive, Vanja se smorila i otišla kući. Odoh i ja.

Za šankom hoću da platim ali je sve naravno platio onaj čije sam ime zaboravio, bar dok ga konobar nije spomenuo, jebeni Stefan, koji je verovatno kući jer je bend za večeras završio. Izlazim na parking ispred, nema ni onih ljudi, tek jedno dvoje prolaznika. Uh jebote prva cigareta nakon svega, zlato ljudi moji, čisto zlato. Hladno mi je pa užurbano krećem ali i neko iza mene. Koraci su sve glasniji, telo sve bliže... samo da nije Stefan, samo ne on.

Stefan mi je to veče isplakao pola mora, ispričao tonu sranja, pokazao svu patetiku sveta u samo 2 kilometra šetnje do mojeg stana. Na prvu loptu sam ga ignorisao, onda mi je bilo žao, pa sam sve više postajao prijatelj koji mu je kritično bio potreban. Pustio sam Stefana u stan i prespavali smo tako prljavi i iscrpljeni u zagrljaju, nije ništa pokušavao, bio je kao dete u ratu, potpuno izgubljen i ranjiv.

Naravno da me je ujutru opalio, naravno da mu se ne javljam na telefon, naravno da ga opet mrzim, svu trojicu ali ovoga puta zbog sebe. I sada vam je valjda jasno zašto želim da raskinem sa savršenim dečkom, ja ga prosto ne zaslužujem. A mene će možda nekada prestati da vređa rečenica poput one Stefanove sa početka - Jesam li ja poslednji u ovom gradu koji te nije jebo?

Ne znam momci moji lepi koliko je pametno što vam ovo pišem ali avaj, hvala vam na predivnim rečima i uživanju u mojim pričama, divni ste!

<3

Kategorija:

Gay erotske priče 

• 22 Mar, 2019
• dan6
• 23 glasova
• 4840 pregleda