The Logical Song
„Dovoljno je da samo malo izmestiš...“ pomislila je Matora Riba, „...samo malo izmetiš ovu iščašenu stvranost u kojoj Agent Narandažasti drži prst nad crvenim dugmetom... i poveruješ da je moguće bekstvo...“
Izmestila ju je tek malo, tu iščašenu stvranost, premazavši je mirisom borovine (da zagluši miris krvi), svetlom kasnog popodneva koje posustaje, smestila u nu jedan širok , udoban dušek za dvoje (stara iluzija, koliko i svet).
„Za dvoje“ rekla je glasno.
Na drugoj strani dušeka za dvoje, prvo je smestila sitno, žilavo telo čoveka kojeg bi trebalo voleti svakako drugačije od onog što je ona umela (od onog što svako ume), lagano mu, prstima, razvukla osmeh i položila ga na jastuke... zeleno-plave zaokružujući valer borovine u vazduhu.
„Taaakooo...“ izgovorila je.
Jedan plavkasto-zelenkasti prizor lažnog patricija u lažnoj rimskoj palati sa lažnim mirisom borovine koji posmatra poslovnu večeru.
„Tako nešto...hm...“ šapnula je „ i sada ja.“
Sada ona. Ocrtala je kažirpsom kružnicu u kojoj je smestila novi sloj slike. Po nalogu simetrije (naglasila je) njena desna noga opisuje razvučenu elipsastu putanju preko glave lažnog patricija, njeno stopalo dotiče njegovo rame, potom blago izvrtanje zgloba, i njena noga, celom dužinom stopalo-list-koleno, klizila je niz nage grudi...
„Glatko.“ Kazala je.
I simetrično. Dijagonala njene desne noge (od stopala do kolena) podvlačila je trapez njegovih ramena i grudi, popodnevo svetlo koje posustaje je u igri senci dodavalo dubinu slici...
„Ne zato što te želim, već simetrija...“ razmatrala je Matora Riba „ definitvno je da za moju crtačku liniju stopalo-list –koleno najbolji ram su tvoja ramena i grudi, savršen trapez...
... Ne zato što te želim, već valer... pretapanje tvoje boje kože kupljenje na Jadranu u moju uličarsku, cigansku, poštuje isti valer, i do zime će ta dinamika nositi besprekornu kreativnost...
...Ne zato što te želim, već izmeštena stvarnost... u kojoj sam primerena, adekvatna ,prilagođena svojom slobodnom voljom tvojoj čežnji...“
Zato što ga je želela. Zato što je želela da prođe kroz nju, makar jednim delom (bar jednim manjim delom) da bi opet (opet i opet) sravnjivali iščašenu stvarnost na njenu bednu meru koja joj jedina pripada... Zato što ga je želela i bez ijednog razloga.
Lažni rimski patricije je ćutao, sa osmehom koji mu je sama razvukla (nežno prstima), neosteljiv na gvozdenu snagu logike, još manje na njenu želju...
We'd like to feel you're acceptable, respectable, oh presentable, a vegetable…
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 18 Sep, 2017
- 4381 pregleda
Super... tramp.
you're acceptable
Respectable, oh, presentable, a vegetable
Oh, take, take, take it, yeah...
Scooter - The logical somg
Jako lijepo pises i iskreno volio bih te upoznat pa et ako imas s k a p pa da se cujemo ako nije problem
Auuuu...koja metafizika nemoguceg u momentu eksplicitne protivberancije unverzumskih Sunaca.
Verujem da su se u nestvarnoj prici nestvarne spisateljice prepoznali mnogi argonauti zlatnorunih kovrdza cim komentarisu sa sjajno,predivno,ekstra,divno.......
Cao ljepotice
hahahahah od kad nisam čuo ovu pesmu. Svaka čast
pa ko razume, shvatiće