Priča o Loli (10. deo)
Sa Alekom je sve počelo previše lepo da bi potrajalo. Bar je tako mislila, uživajući u njegovoj pažnji i nežnostima koje nije doživela ni sa Nejtom. Čak ga je u sećanju poredila sa njim, kao da u trenutnoj vezi oživljava i dopunjuje sve ono što je nedostajalo nekada davno.
Trudila se iz petnih žila da uzvrati privrženost koju od Aleka dobija, a kada se Lola oko nečega svojski potrudi, u tome najčešće uspeva. Ubedila ga je u ono o čemu je sanjao-da je baš ona ta prava i da ga sa njom čeka sve za čim je tragao čitavog života-mirna a opet strastvena veza, za ženom koja mu se fizički izuzetno dopada, a pritom može sa njom da uspostavi konekciju bliskosti i da o svemu razgovara.
Ako i ne uspemo, ako ne uspem da se smirim ni sa ovim-mislila je-sa njime će makar ostati jedno prijatno, toplo prijateljstvo. Alek je postao njen savršeni lek protiv usamljenosti. Odgovaralo joj je što mu je libido takav da mu naiđe talas kada je tuca celu noć, a onda je mirna nekoliko dana dok ga isti talas ponovo ne obuzme.
Na njegovo insistiranje, viđali su se uvek kod njega ili u gradu, dok ga nije pozvala kod sebe, želeći da i svoj prostor podeli sa onim koga voli. Pomalo se jeste zaljubila. Zaljubili su se oni iscrpljeni i očajni delovi Lolinog razuma kojima su više od svega trebali zagrljaj i uteha.
Svoja odsustva kasno uveče i često u toku noći, objasnila mu je naredbom šefa da nekoliko zaostalih projekata na poslu mora sada hitno da pozavršava jer joj je zadao rok. Imao je, navodno, razumevanja za to kada joj se nije radilo i kada je odlučila da otputuje i odmori. Lagala je bezočno, noćima sisajući stotine kurčeva daleko od Aleka koji mirno spava, verujući da Lola vredno radi. I radila je, kao i uvek, na podmirivanju svoje gladi.
Vraćajući se toplom domu, svom ili njegovom, Lola je počela da oseća nešto novo čega do tada nije bilo. Ranije bi je obuzeo strah od rizika, ta sramota od izolovanosti i sopstvene različitosti od sveta, pa čak i gađenje nad svojom rutinom kada sebe osmotri nekim tuđim očima, a sada joj se u dušu uselio iskonski stid, i jedva da je mogla duže od minuta da gleda Aleka u oči. Zanesen i opijen njenom lepotom i poljupcima, on nije video ništa od toga, i njegov spokoj i uljuljkanost su je još više razdraživali.
Nakon što ju je Oren dobro razradio, Lola je u krevetu bila sasvim solidna jebačica. Budila je u Aleku sve što ni sam nije znao da ima, dok je jebe makar nije morala da ga gleda, i smatrala je da je dovoljno to što mu daje, to će uvek rešiti svaki problem ukoliko mu se javi sumnja. Orgazmirala je bez mere, ne uživajući u tome ni najmanje, kao da je telo bilo jedan entitet, a glad sasvim drugi. Glad nije marila da li joj je lepo, da li uživa, da li je sve u redu. Glad je sa Alekom bila nepodmirena.
Bilo joj je već dosadilo da svom muškarcu objašnjava zbog čega je dobro da ga sisa, kako on treba da uživa u vrhunskom pušenju, kako je to dobro za njega, pri tome se on ne umara a ona sve odradi i mnoge žene to ne rade pa treba da bude zahvalan na takvoj pušačici-batalila je reči. Ni samoj sebi više nije zvučala ubedljivo, kao da sebe posmatra sa strane, dok joj iz usta kaplju bezobrazne količine laži, u bolesnoj žudnji da se do vrha ispune spermom.
Uzalud joj je bio idealan sagovornik, kada ono suštinsko nije smela sa njim da podeli. Na pitanje zbog čega je onomad svratila na njegovo radno mesto, koje zavisnicima nudi razna rešenja, terapije i razgovore u borbi sa svakom adikcijom, Lola je objašnjavala da je zalutala, da se tu našla sasvim bez veze okupirana mislima o drugarici koja konzumira neke droge a ona nije sigurna kako da joj pomogne.
Sa drugaricom čije je ime upotrebila u tom kontekstu, odlučila je da se konačno vidi nakon dužeg vremena. Ida je bila prilično sumnjičava, prepuštajući Loli glavnu reč, a Lola je ćutala. Sa nekom novom žalošću u do tada živahnim očima kakve ih pamti od detinjstva, Ida joj se iznenada obratila. Ničemu te nisam naučila… a došla si bila kod mene po lekciju. Zašto mi nisi rekla? Samo mene imaš… Lola, zašto si baš meni sve prećutala?!
Lola je otvarala usta samo da u njih saspe nekoliko pića. Više joj je odgovaralo da Ida ostane pri mišljenju da joj je drugarica prostitutka nego nezasiti sisač semena. Pojačan stidom pred nedužnim Alekom, rastao je i stid pred drugima. A sa njim se borila upravo kao klin sa klinom- skoro da više nije marila ni koga spopada ni kakav kurac isisava.
Naredne noći kada je Alek zaspao snom pravednika, sočno izjebavši voljenu pičku, obukla se oskudno i istrčala iz stana. Tražila je bar u kome do tada nije bila, mučila je čudna žeđ i želja da posle susreta sa Idom nastavi da pije. Vid joj se već duplirao posle trećeg piva, kada joj je ramena obavio snažan, visok mladić toplog pogleda ispunjenog požudom na koju je odmah nasela.
Ko ju i ne bi gledao tako. Maslinasto zelena haljinica koju je navukla bukvalno je prekrivala samo stomak. Sise su štrčale iz istobojnog grudnjaka, a guzica bila skoro gola, zalepljena za crvenu kožu barske stolice kao da čeka šake da je uzmu ili kitu da je proburazi. Telo joj se obilno znojilo u iščekivanju, te je tako mokra izgledala kao premazana providnim gelom i spremna za akciju.
Po nozi stolice lagno je kvrckala onom potpeticom spremnom za lomljenje, iako za lovom više nije bilo potrebe. Mladić se topio u njenom prisustvu, a ona mu, daleko od drugih očiju, za šankom sporo masirala otekli, pozamašan kurac koji se istezao u pravcu levog džepa kao da će izaći iz njega.
Ubrzo je predložio da je odvede kući. Trebalo je videti tu iskru u Lolinim očima od čemera i gladi. Prva je ustala i skoro pala, kada ju je džentlmenski zgrabio u naručje, poljubio joj usne vlažne od piva i znoja, a zatim pozvao taksi. Sve vreme u vožnji, jezik mu je bio u njenom grlu, a dok je žmurila u glavi joj se vrteo ceo svet.
Zgrada pred koju su stigli bila joj je odnekle poznata, ali tako pijana nije tome pridavala mnogo značaja. Mladić ju je povukao da brže hoda, dosta agresivno i neočekivano, postajući neko novi, sasvim suprotan onom divnom džentlmenu iz bara. Loli se to nije dopalo, ali joj nije smetalo grubo postupanje sve dok bi joj kurac završio u ustima.
Potpetica se ovog puta slomila od siline njegove ruke dok je vuče do lifta i žurno bira broj sprata. Ostajući na jednoj štikli, Lola je osećala kako onaj rastući stid sada probija krov lifta. U tom trenu haljinica joj se skotrljala preko sisa, a mladić se raskezio dok ih gleda. Sa kurve odeća sama spada!, rekao je, gledajući je odjednom pravo u oči.
Izvukao ju je iz lifta tako naglo da se jedva dočekala na jednu višu i jednu nižu nogu, a kada se zateturala više nije bilo ruku da je pridrže. Čula ga je kako otvara vrata jednog stana i urliče: Našao sam nam jednu, pijana je kao dupe!
Bila je svesna da je kroz vrata ugurana kao da su je ukotrljali umesto unošenja. Haljinica je samo nestala, a grudnjak joj je svezan oko očiju. Zelene gaćice savijene u klupko i nabijene u usta. Oko nje mnoštvo glasova, ovo je neka momačka žurka. Razlikuje pet, sedam… više od deset različitih muškaraca mladićevih godina.
Nisu bili zainteresovani za njena usta. Trpela je sav moguć bol gladi dok se u njoj smenjuju kurčevi tvrdi kao balvani. Nikada za tih sat vremena u njoj nije bio samo jedan. Uvek su ulazila po dva različita, pumpajući obe rupe istovremeno, čak kao da su usklađivali taj ritam i često žestoko trzali kao da će se spojiti u njoj. Naročito su bila okrutna dvojica koji su je podigli sa kreveta, a onda pumpali u vazduhu dok se jedva oslanjala na njihova ramena poslednjom snagom, gadeći se što verovatno izgleda kao da ih grli.
Po prvi put joj se povraćalo u isti mah koliko joj se gutala sperma. Možda je trebalo da me zadesi neka ovakva brutalnost pa da prestanem…roj misli u glavi, roj glavića koji ulaze i izlaze bez pitanja i stajanja. Čmar ju je razvaljivao od bola kao da krvari, a pica bridela od orgazama koji su se pretvarali u razarajuće talase raspadanja tkiva od trošenja i otečenosti.
Bilo ih je sigurno sedam ili osam parova koji su se ovako na njoj smenjivali. Besne šake napljenika su je šamarale, a jedan udarac u blizini vezanog oka doneo je užasan bol u čitavoj glavi. Gole sise je osećala kao izudarane bokserske vreće, kao da narednih par meseci neće izbrisati tragove odvratnih prstiju koje je štipaju, stiskaju, peckaju i mrcvare kao neživu.
Osetila je blizinu smrti, iako daleko od nje, poželela je da se susretnu. Bol u celom telu bio je nesnosan i takav nije osetila u životu. Činilo joj se da su je u nekim trenucima i nogama šutirali i flašama udarali u glavu, a neki se po svršetku po njoj i ispišali. Ta količina animalnih urlika i zverskog iživljavanja jako ju je iznenadila. Sretala je razne zbog svojih navika, ali nijednom ovakvu skupinu ludaka. U njoj nije ostalo ničega sem tragova prebijenosti mesa mesom, u dozi u kojoj samo ljudska rasa ume prebiti.
Kada su glasovi utihnuli jedan za drugim, osećala je kako lakše diše jer je manje tela u sobi. Na njenu glavu odnekud je snažno bačena haljiniica. A zatim još jedan par brutalnih šaka na njoj od kojih se istraumirano stresla. Navlači to droljo pa da ideš!
Zaplakala je, a suze su se izmešale sa ogromnim kanalima izbačene sperme svud po njenoj koži. Materijal haljinice se tako ulepio da ju je jedva navukla. Cipele nije pronašla, nije ni bilo vremena. Još uvek vezanih očiju, ubačena je u lift i osetila da se spušta. Ostala je sama, kada je lift zastao na izlazu.
Ostavi je, ne! Ne diraj je, vidiš da je… prljava je… Hajdemo stepenicama-začule su se tihe reči, a zatim je osetila nežan ženski dodir na glavi uz iznenadan šokiran jecaj. Moramo joj pomoći, Nejt- rekao je glas devojke koja se sagnula da joj oslobodi oči. Lola je pred sobom ugledala svog prvog dečka, a kraj sebe njegovu sadašnju devojku. Pa da, odatle je znala tu zgradu, tu je stan njegovih roditelja. Sada, skroz trezna, shvatila je da se na početku veze sto puta popela istim liftom do njega.
Nejt… izustila je iako nije htela. Lola… šta će ti grudnjak na očima?! Upitao je, kao da mu devojka nije bila prisutna. Odakle ti masnice? Pa ti krvariš… Devojka ju je sama podigla, dok je on stajao kao skamenjen. Predložila joj je da svrati gore kako bi joj pomogli. Lola je odbila, kada je Nejt nevoljno ponudio da joj bar snesu toplu vodu i peškir da se obriše. Lola se već uspravila na noge i bez reči uputila vratima zgrade.
Postala je stid, klimavi stid bez potpetica. Ogoljen, izudaran, smrdljiv, ulepljen, izjeban. Dokrajčen. Gladan.
Lutala je tu noć gradom dok se sperma sušila po stomaku, po vratu, po nogama, po ušima. Hladan vetar je pomagao u tome da se skori, a hodajući umorno kao neotrežnjena, Lola je noktom čeprkala tragove, odlepljujući po komadić slojeva i nanoseći ga među svoje isušene usne. Kao što neko usput gricka suncokret, Lola je žmureći sisala kraste od stvrdnute sperme sa svog tela i samom sobom bila zgađena od dna do beskraja.
Odlagala je ulazak u stan, Alek će čuti, probuditi se s pitanjima. Sedela je u svom omiljenom parku, propuštajući galone sperme da kraj nje šetaju u zakopčanim pantalonama. Pratila je sve te muške korake umornim pogledom, sa pulsirajućim bolom u udarenom oku. Da mi je samo još jedan, samo jedan još. Zadremala je na klupi.
Nebo je menjalo boju iz teget-crne u sivo-rumenu, kada se trgnula od hladnoće. Ušunjala se u stan i potom odmah u kupatilo. Istuširala se tiho kap po kap, pa zatim uvukla u krevet. Ležeći kao ukopana, trebalo joj je dva sata mrtvački tihog disanja da bi shvatila da niko u mraku ne diše pokraj nje. Upalila je svetlo i na Alekovom mestu zatekla papir s krupno ispisane četiri reči.
Lola žao mi je.
Uzalud ga je zvala i ujutru otišla da ga pronađe na radnom mestu. Uzalud je lupala po vratima njegovog stana nekoliko dana. Alek je nestao ili se krio od nje. Ili se preselio, razočaran što ju je upoznao. Gde li je mogao da je vidi, šta je i od koga čuo?! Ubijala su je pitanja.
Jednog popodneva je skrhana samo sela na stepenice nemajući snage da uđe u svoj stan. Nije želela da je iko tu pronađe i srce je uzlupalo kada je začula korake.
Komšinice… O mila moja… Jesi li dobro? Topla Brusova ruka oko nje. Ruka jedinog muškarca na svetu kome veruje. Brusova ruka kao božanska,dodir utehe. Ona plače i ne prestaje, Brus je privija na svoja meka prsa da se izrida jer ga od plača ne čuje.
Dok su pili čaj u njenom stanu, nekoliko minuta kasnije, Lola mu je sve priznala. Morala je nekome. Brus nije delovao začuđen niti iznenađen. Klimao je glavom u razumevanju, a nakon njene priče rekao nešto sasvim neobično.
Znaš, komšinice… Moja Megan sada posećuje banku sperme… raspituje se za dobar materijal za oca naše bebe… i rekli su joj tamo kako im fale neke rashladne vitrine, a ja ih pravim, i mogao bih… kad ih odnesem, da možda neku zalihu ukradem, za tebe…
Pobogu, šta pričaš?! Komšija, šta ti je? Ne bi valjda…. Bih, komšinice. Lola, sve bih za tebe.
Lola je priželjkivala da ga isprati iz stana što pre. U ovom trenutku, bez obzira na svoju dobronamernost, nekako joj se i on smučio. Čak i on, dobri Brus sa prvog sprata. Ne sme da pothranjuje njene apetite, da joj pojača adikciju, uveća nadu i uništi je. Ne sme ona više. Dosta je.
Zahvaljuje mu se, ljubi ga, ljubi mu te božanske ruke. On kao izgubljen, zaljubljen, jedva stiže da odmakne nos od vrata koja Lola planira da zalupi. Njen tužan osmeh. Dovraga i ti!
Na telefonu zatiče Alekovo objašnjenje u poruci. Otvorio sam tvoj frižider sa belim flašicama i nalepnicama na kojima su napisana muška imena. Oprosti, ali ne mogu više nikada da te vidim.
Grabi telefon, stavlja ga u džep, odlučuje da prošeta i udahne vazduh, da ga nazove još jednom usput i pokuša da ga vrati. Vraća se. Pakuje sedam flašica u platnenu kesu i trči nekud koliko noge mogu brže.
Glad je vuče novom izvoru hrane, ali je stid dovukao do mosta nad rekom. Pustiće je… baciće prokletu kesu dole. Svoj poslednji obrok baciće reci da ga popije. Ne sme da ih otvori, da onjuši. Ne sme da ih izvadi. Klati se s kesom u ruci. Trese se. Ne zove Aleka, gotovo je.
U misli joj dolazi Nejtov kurac iz uspomena. Idine bombone, slatkiši njene majke. Bratov smeh, očev zagrljaj, Brusova toplina. Kidanje mesa unutar nje, silovanje. Benito i njegova snaga. Pucanje štikle. Park i svi oni klinci punih jaja. Pa opet Ida, gorko-slana, slatki Nejt, Nejtova vila od devojke. Alek, na jastuku, iscrpljen od strasti. Brusov pomoćnik, otvaranje frižidera, njen vrisak, Megan i oštar pogled. Meganine reči s nemih usana. Oren kako se muze u flašice. Gađenje. Divljenje. Klati se jedva držeći kesu uz gvozdenu ogradu.
Poljuljala joj se svest, zateturala se i ispružila preko niske ograde. Povratila bi a ne može. Dupli vid, mutno, srebrno, zvone flašice. Naginje se tražeći kesu ali pukla je. Flašice ispadaju, hvata ih, u tom položaju telefon ispada, propada ka reci.
Flašice udaraju o ogradu, razbijaju se o gvožđe, o beton. Ne može da ih pohvata, nijednu ne može spasiti. Gledajući za telefonom, ne vidi da se tečnost zaista razliva, odlazi, curi, dole, vuče je. Konačno ugleda. Sve je belo, veliko belo, o moj Bože, ne! isteći će, njeno belo, samo njeno, nestaće!
Lola ga ne pušta. Mora ga pratiti.
****************************************
Hvala vam svima koji ste pročitali moju Priču o Loli. Lola je pomalo svako od nas, svi smo mi pomalo Lola.
Na linku dole ostavljam za nezaborav verziju završetka priče autora @spepsek koji njome dokazuje da želja, raznolikost i mašta ne poznaju granice. Hvala ti.
https://www.klubzaodrasle.com/blogs/view/12969/u-njenoj-jazbini
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 6 Jan, 2025
- 921 pregleda
Хвала теби на причи и серијалу, много ту треба труда и испратити сопствене мисли и повезати све.
С нестрпљењем ћу чекати неке нове приче серијале самосталног уметника или удружене!
Slažem se, teško je odrediti koja je bolja. Tanjina je ispratila do kraja započeto, a osveženje druge verzije dodalo fin začin, kao kratak lud san o paralelnom mogućem događaju bez koga se prvi ne bi mogao dogoditi. Ludilo mozga, I'm lovin it!
Svaka cast za obe verzije.