Dupe u pesku.... deo treći
Ujutro posle doručka smo otišli do nas. Iako je naš smeštaj u poređenju sa njihovim bio smešan, trudili smo se da im kratki boravak učinimo ugodnijim dok smo se spremali za plažu. Čitav dan smo proveli skupa.
Po povratku rekoh:
„To je to, hoćemo li nešto za sutra planirati.“
„Zapravo“, ubaci se Maks, posegnu u džep i izvadi četiri karte-ulaznice.
Gledali smo ga.
„Dok ste papali sladoled, ja sam sebi dao za pravo da kupim. Ovo je sport-spa centar najbolji u Majorci, navodno i jedan od najboljih u Španiji. Putujemo mini – busom. Ako dopuštate nastavio bih dalje?“
Dopustili smo.
„Polazak je sutra u 11 sati. Bilo bi dobro da opet prespavate kod nas. Lakše je. Idemo sada pokupiti sve što vam treba iz vašeg stana. Odeću i kozmetiku.“
Spustio je pogled i nastavio:
„Devojke ako žele mogu otići taksijem i spremiti večeru, ja i ti ćemo se pobrinuti za ostalo.“
Možda nas je trebao pre upoznati sa pomenutim, ali nije bilo loše.
„Nina, evo za taksi i večeru“, pružio sam joj novac.
„Reci šta sve treba da ponesemo.“
Tu su počeli problemi jer devojkama treba apsolutno sve. Rešili smo.
„Da, još moramo svratiti po paket piva, večeras je tekma, nemački super-kup.“
Nogomet. Izgleda da bez njega ne može. Natovareni, vratili smo se pešice. Devojke su se potrudile oko klope. Nakon večere Maks namesti TV i mi se udobno zavalismo ispred.
„Mi ćemo napolje, ne palimo se na fudbalere“, reče Elsa.
Obukle su se i ubrzo izgubile. Ja i Maks o svemu. On je inžinjer ekonomije, radi u tvrtci svoga oca i to mu je navodno veliki teret. Taj faktor je i uzrokovao njihovo kašnjenje na odmor. Mi bi mogli biti zahvalni jer ih u suprotnom ne bi upoznali. Elsu je upoznao na nekom festu. Nisu se u početku toliko dobro slagali. Kasnije se sve poklopilo i misli da bi mogli započeti zajednički život jednog dana. Skupa su četiri godine, a tek godinu unazad su počeli malo slobodnije pristupati svetu zabave, seksa i perverzija. Za razliku od nas dvoje njihova iskustva nisu bila sva pozitivna.
Nerešeno. Produžeci. Penali. Na kraju su slavili „plavi“. Legli smo na ivice kreveta ostavivši mesta između za devojke. Gluho doba noći. Lupkanje, smeh i šapat. Podigao sam glavu. Dve spodobe su se približavale. Upalio sam lampu. Devojke pijane kao guzice, jedva se se držale na nogama. Maks se takođe odvojio od jastuka. Ninu nikad nisam video toliko pijanu. Katastrofa. Ne volim ni zamisliti tu sliku.
„Malo smo popile, ajde šta sad. Jesmo li platile taksisti? Vama je isto bilo lepo. Jednom se čovek mora napiti“, galamile su u isti glas, mešale jezike, zaplitale i naposletku sele na pod.
„Dobro“, reče Maks okrenu se i nastavi spavati.
Ostavio sam lampu da gori.
„Pogledaj Nina kakvi su, mogu nam barem pomoći da se svučemo.“
Nina je nešto nerazgovetno mrmljala. Patnja je trajala dvadesetak minuta za ono malo krpica što su imale na sebi. Nekim čudom su se popele na krevet.
„Okreni se i pogledaj me“, zagrmi Nina.
Grozan prizor.
„Jesi li ljut“, smrdela je na sva pića ovog sveta pomešana sa rajskim mirisom cigare.
„Ja bih da spavam“, rekao sam i okrenuo se.
„Naspavaj se jedanput.“
Ugasio sam lampu i pijanice su se smirile.
Probudio me zov mog imena. Tih, ali na samo uho tako da sam čuo. Trgnuo sam se. Nina progovori na mom ramenu:
„Ljubavi, Elsa bi povraćala, ja joj ne mogu pomoći jer mi se vrti čitav svet.“
Podigao sam pogled i ugladeo Nemicu kako se sprema isprazniti želudac po krevetu i naravno po svima nama. Reagovao sam grubo i brzo te odvukao devojku do toaleta. Začuđujuće je da je izdržala do šolje. Patnja. Meni je otac znao dok sam bio klinjo pričuvati čelo ako bih povraćao. Ne znam da li ima efekta ali sam pokušao na taj način pomoći Elsi. Izgledalo je da se prazni lakše. Kraj.
„Sada umivanje“, rekao sam i odvukao je pod hladan mlaz vode.
Dok sam je sušio prilepila se uz mene i dignuvši se na prste krenula prema mom licu.
„Ne, bez ljubljenja“, blago sam je odgurnuo.
Zurila je u moje grudi. Rukom me milovala po obrazu.
„Izvini“, prošaputa.
Bilo joj je bolje. Zagrlio sam je i vratio do kreveta. Maks je čekao u sedećem položaju.
„O tome sam govorio, pogledaj se kakva si“, obrati se verenici.
„Bilo joj je muka. Sad je ok“, smirivao sam situaciju i neznajući zašto.
„Napila sam se i šta mogu“, reče dok joj je Nina pomogala da legne.
Izvini Nina“, reče, a ova je nagradi polju*em u obraz.
Maks povuče svoj pokrivač i izazva jedno gromoglasno „Trottel“ iz usta svoje devojke.
Svalio sam se do Nine i nadao se da neće biti još ovakvih izleta.
„Hvala ti, je li puno smrdim“, prošaputala je i poljubila me u rame.
Nisam odgovorio. Naslonila se uz mene i verovatno zaspala. Ujutro su devojčice bile kao na iglama. Maks im je spremio neki jak voćni koktel kako bi se oporavile, ali ne verujem da je imao nekog posebnog efekta. Pre doručka sam odlučio malo čitati kako bih rešio misteriju o mudima. Iznad zemlje. Maks je spremao doručak, a Nina se motala u kuhinji. Elsa je sedela preko puta mene i nemo me posmatrala. Mamurluk. Završio sam poglavlje i sklopio korice knjige. Ustalo je i bez ikakvog povoda me snažno poljubila. Obrela se u mom krilu i privila mi se na grudi.
„Za prošlu noć, hvala ti“, ponovo je krenula da me nagradi.
„Stani, nemoj to tako gledati. Normalno je da......“, oči su joj lagano dobijale staklast izgled.... „nema potrebe plakati.“
„Ima, nemaš ti pojma. Žene plaču. Nemoj mi to zabranjivati i pusti me da te ljubim“, bila je i dalje pomalo ratoborna.
Dopustio sam još jedan poljubac, a onda nas Nina pozva iz kuhinje. Doručak je čekao na stolu.
„Sportovi s loptom u bazenu, kako ti zvuči“, dobaci mi Maks.
„Dobro ćemo se zabaviti“, odgovorio sam.
„Devojke vama bi dobro došla masaža, sauna i đakuzi, a onda nam se možete pridružiti na odbojci.“
Nina klimnu. Elsa je nemo gledala u svoj tanjir i uzimala odmerene zalogaje.
Strašno dobar ugođaj, ja i Maks smo se propisno izganjali, a kasnije su nam se pridružile i devojke osvežene i vidno raspoložene. Odbojka u bazenu 4 protiv 4. Konstantan smeh, cika i vriska. Bilo je lepo gledati ono dvoje kako se cmaču na sedišu iza nas dok smo se vraćali. Opet ćemo prespavati kod njih. Maks zadnji ulazi u krevet.
„Imam predlog, iako su vam verovatno dojadili. Ovaj je zanimljiv“,
„Reci“, naslonio sam se na lakat i pokušavao otresti Nininu ruku s vrata.
„Sex on the beach“, reče kao iz topa.
„Mislim bukvalno“, nadovezao se.
„Gde si to mislio izvesti“, reče Elsa i promeškolji se na jastuku.
„Slučajno sam čuo za jedno mesto, zavučeno je, noću tu ne zalazi niko. Tuševi su blizu i rade celu noć. More je nadomak. Samo morati ćemo biti malo tiši zbog slučajnih kasnih prolaznika iznad.“
„Kako ja nisam slučajno čula“, izazivala je Nemica.
„Ma pusti. Ljudi šta kažete, avanturica, adrenalin, uz malo rizika. Jeste li se ikada seksali pod zvezdama?“
„Lajao jesam, seksao se nisam“, rekao sam.
Nisu shvatili, dobro nisu ni morali. Naposletku smo pristali. Zadnji su dani letovanja. Kao kakvi tinejdžeri smo.
Sutradan dok su se devojke brćkale ja i Maks smo izvideli pomenutu lokaciju. Nije bilo tako loše, ali morali bi biti oprezni. Bilo je zavučeno ispod šetališta, a na taj ravni delić se nastavljala jedna opasna strmina, tako da niko normalan ne bi tu došao osim ako ne teži nečemu sličnom.
„Prilično kasno ćemo krenuti, otprilike pre ponoći. Ja i ti ćemo obići mesto i onda pozvati devojke“, objasni Maks.
Dekice, cuga i more. Možda se i previše igramo. Izazivamo. Svakako da je pomenuto bilo najuzbudljivije do sada.
Vreme brzo prolazi. Devojke sa bocama vina su čekale na šetalištu dok smo ja i Maks proveravali mesto. Jebote igramo se onih slasher horora iz 80 – tih. Prestari smo. Barem ja jesam. Ipak puca me ta sveprisutna doza adrenalina i uzbuđenja. Do vraga, mogla bi ovo biti nenadjebiva noć za pamćenje. Nije bilo baš tako toplo, vetrić i tišina. Otprilike sve je stalo zbog nas.
„Idem da pogledam dole na plaži školjke, možda neki lep primerak zaluta“, reče Maks.
„Praviću ti društvo“, ustade Nina.
„Strmo je previše, ali pomoću ti. Brzo ćemo se vratiti.“
Ostao sam sa Nemi* i vinom. Naslonio sam se na neku kamenu ploču, a Elsa se smestila između mojih nogu. Prosipao sam joj neke astronomske fazone. Doduše ona je prva počela o zvezdama. Grejao sam joj ruku i ponovo zapazio ono na prstu. Primetila je. Žene sve primete. Posebno kada to ne želite.
„Zašto ne zaručiš Ninu“, reče i otpi malo iz čaše.
Kako je samo direktna, što se to nju tiče. Budi pristojan. Barem u nekoj granici.
„Ne znam. Ne razmišljam puno o tome“, dovoljno pristojno.
Mala je bila uporna.
„Trebao bi razmišljati, dugo ste zajedno, a mislim da bi to i Nina volela.“
Šta ona zna o Nini? Možda su razgovarale!?
„Nešto ti je rekla“, nadao sam se da će vino progovoriti.
„Ne, čak bi to i moj Maks primetio. Očigledno je. Sve smo slabe na to.“
„Koliko tebi znači taj komadić metala na ruci?“
Grozan sam. Izigravam nekog lošeg dečka, a na kraju se uvek pokaže da sam dobrica. Okrenula se i pogledala me u oči.
„Ti se bojiš veridbe, braka i vezanja za nekoga. Bez Nine ne bi mogao izdržati 24 sata. Veruj da sam u pravu. Možda nisam obrazovana kao ti i Maks ali imam jednu prednost u odnosu na vas. Žena sam. Kada je ovaj prsten, od kojeg ti zazireš, dospio ovde značio mi je mnogo. Sada je simbol nečega što ja i Maks imamo. Bez Nine bi bio kao malo dete ostavljeno u šumi.“
Kako je slikovita. Bila je u pravu na neki svoj način.
„Razmisliću i lepo je što si mi ukazala na to.“
„Razmisli i upamti moje reči. Taj komadić metala neće obradovati samo Ninu, nego će pomoći i tebi da opstaneš i budeš jači.“
Ko je ova devojka? Otpio sam malo.
„Elsa, koliko se mi poznajemo?“
„Dovoljno dugo da sam skupila hrabrosti da ti sve ovo kažem.“
Nasmejao sam se i ona mi se pridruži. Ne znam, zašto, al od tog trenutka postala mi je puno draža. Mala Nemica.
„Želim se ponovo s tobom pojebati“, usnama je dodirivala moje lice.
„Ne znam Elsa, možda Maks....“, prekinula me. „Maks me može uvek imati. Ja želim letovanje začiniti tobom.“
Dobro, uvek sam želio biti biber.
Zavukao sam joj ruku ispod suknjice nije nosila gaćice, ponela ih je za kasnije. Gledao sam je u čudu i instiktivno povukao prste.
„Srce ti si sva mokra!“
„Vidiš o tome ti pričam. Jesi li ti spreman ili da ti pomognem?“
Ruka je ponovo krenula. Obilje soka i ona raširi noge dopustivši mi da joj se poigram sa klitićem. Brzo sam se svukao.
„Ja ću sesti, uhh tvrd je. Prava batina“, rekla je i rukom ga namestila uz svoju ribicu.
Lagano sam ušao. Na trenutak je zastenjala, sklopila oči i spustila se na mene.
Imao sam osećaj da curi na sve strane, podilazili su me žmarci. Izluđivali su mi ti tihi uzdasi uz moje lice.
„Hladno ti je“, upitao sam.
„Ne.... nije... molim te malo brže.“
Ubrzao sam a ona zaječa. Ponovo sporije. Izvadio sam ga i ponovo se zario u taj kipeći vulkan.
„Glasna si, malo tiše neko bi nas mogao čuti.“
Kao da me je doista i bilo briga. Neka čuje i vidi celi svet. Mi se jebemo. Ribica joj je ključala.
Stavila je ruku preko usta. Izgledala je smešno, posebno onda kada bi mumlala. Potvrdno je klimala.
Sklonio sam joj ruku.
„Probajmo ovako.“
Svaki novi ubod je bio popraćan polju*em u njen vrat ili delove usana. Ubrzavao sam, a Elsa se nekako smirivala uz mene. Neko dolazi. Nina i Maks.
„Zalutale su dve velike, ali vidim da vas to jako zanima“, rekao je.
Brzo se svukao i prepustio Nini. Kurac mu je brzo rastao. Krajičkom oka sam posmatrao kako cima glavom i u jednom momentu hvata punu šaku peska. Oči je sklopio.
„Dečko znam kako ti je, završiti u njenim rukama je bolje nego dobiti na lutriji.“
Bilo smo blizu. Preblizu. Ramena su nam se dodirivala. Elsa se ispruži u stranu i izljubi svog momka. Uzvraćao je i smešio se. Ja sam postao jedno sa tom mokrom ribi* i svakim novim ubodom prodirao dublje. Rajski vrt bez kraja i početka. Nina se dočeka na sve četiri i šapnu Maksu kako želi da je opali otpozadi.
Pogledala me je ljutito. Spusti glavu i promeša dupetom Maksu. Na njegovom licu se jasno video izraz divljenja. Počeli su. Uskoro je i Maks postao prava mašina. Zabijao se u moju devojku do kraja. Uzela je i počela gristi peškir. Elsa se okrenu i poče jahati u pozi „reverse cowgirl“, ruke je položila na moje članke, dok joj je Maks jednom rukom, dok je druga počivala na Nininom dupetu, štipao sisice. Do mene se dovukla Nina. Spustio sam se malo tako da gledamo jedno u drugo. Uzdisala je i uživala u svakom nemčevom ubodu.
„Voliš li me“, progovori dodirujući me svojim ustima.
Kimnuo sam. Nije prestajala.
„Reci .... izgo-vori.“
„Volim...“, nisam stigao.
Silovito me ljubila položivši ruke na svoje lice. Čudno za Ninu. Elsa siđe s mene i poče me obrađivati jezikom. Malo za tim Maks je odvoji od mog kurca i odvuče sebi u krilo. Zagrlila ga je i zaplesala mu na kurcu. Spustio ju je i uz jak zvuk prodre u malu Nemicu. Nina me ljubila po grudima i krenula ka mestu žarišta. Te usne kako se savršeno stope. Pušila mi je dok sam se ja rastajao sa dušom. Uzeo sam onaj peškir i prebacio ga preko glave. Nakon par minuta Elsa ga svuče. Držala se čvrsto prekrivena peskom i primala porciju odpozadi. Nina prestade ja se izmakoh i ona se smesti na leđa do nje.
„Doći na mene“, rekla je tiho.
Pitao sam se gde su dekice. Valjda negde u pesku. Legao sam na Ninu. Rukom je naciljala i ja odepeh strelu. Jedno dugo ahhhhhhhhhhhhhh je zaparalo i nestalo s vetrom. Ljubio sam joj vrat i grudi. Maks je razarao verenicu. Teško da je stizala i zastenjati. Svršila je jednom rukom iznad glave u pesku a drugom zagrebala moje rame. Ostaće masnica. Uspomena. Gledala je mene i Ninu. Brada joj je bila mokra. Maks zavapi punim plućima, prodre do kraja i poče dubolo u Elsi štrcati seme. Neizminično su uzdisali i on se svali pored nje. Okrenula se i legla na njega. Nina rukama povuče moju glavu do svog lica. Bila je vrela. Grizla me po vratu i ramenu. Ubrzavao sam i osetio da je blizu. Čuvala mi je glavu trljala po kosi i proživljala jak i dug *azam. Trenutak kada sam i ja izgubio kontrolu. Praćen njenim rečima „napuni me semenom do vrha“, sjurio sam do kraja i otvorenih usta počeo svršavati. Ljubila me po licu i ubacila jezik u moja balava usta. Polju*ima nikad kraja.
„Ostani u meni“, šapnula je.
Maks je osvetlio telefonom i pomagao Elsi da napuni čaše.
Naslonjeni jedno na drugo pili smo i vraćali se u život.
„Da palimo“, predloži, kao po običaju Maks.
„Može samo da izvadimo dekice iz peska“, dobacih.
Nađi, izvadi i otresi. Popiški se. Tuševi nisu bili tamo gde su trebali, tako da smo gologuzi pretrčali jednu ulicu i krili se od svetla te naizad pronašli neku vodu da se operemo.
„Nikad više u pesku“, nekoliko puta je ponovila Elsa.
Teško. Sva sreća da smo ja i Maks zadržali dobro raspoloženje.
„Guzica mi je puna ovoga“, reče Nina.
Oprani i obučeni smo nastavili dalje.
„Koliko je sati?“, upita Maks.
„Trojka, sedam sati do vašeg leta, odnosno 31 sat do našeg“, rekao sam činjenice.
Činjenice su zlo, uvek su tu, teško ih je zanemariti ili pak zaobići. Progone vas i naposletku pobede.
„Gde ćemo“, stao je.
„Negde daleko“, nasmeja se Nina.
„Gde nema peska i gde će sat samo kucati za nas“, dobaci Elsa.
Pre svega da uputim izvinjenje svima koji su čitajući prešli svaki prag svog strpljenja i tolerancije kako bi dočekali kraj. Dugo. Kako da vam objasnim, ja kad pišem....ma pišem....kucam, to je poput gov*a na papiru, koliko god se trudili teško da ga nestane.
- 9 Jan, 2014
- 3664 pregleda
Druže, bilo je zadovoljstvo čitati!