Vetrenjače

Život se zaista poigrava sa nama, koji aktivno učestvujemo u njemu. Kažu da se ništa ne dešava slučajno, ali život nekada ume da iznenadi slučajem. Čekali su satima u koloni na granici. U kolima, dvoje dece zakukava, žena psuje. Njemu je već svega dosta, a samo su otišli 650 kilometara od kuće. Do cilja ima još toliko. Peti sat ističe, a pomerili su se 200 metara ka prelazu. Kalkuliše sa gorivom zbog klime. Žena se žali na vrućinu, tera ga da pali motor i klimu, deca se i dalje drendžaju i cmizdre kad im zapreti da ćute bar pet minuta. Kad bi mogao da okrene kola tu, gde stoji u koloni, vratio bi ih sve kući, pa neka cmizdre što voda na Adi nije slana.

Izašao je iz auta po ko zna koji put da malo razbistri glavu. Sunce nemilice prži pravo u teme. Auto je vreo i ne može ni da se nasloni na njega. Voda, koju su poneli, je taman dobra za tuširanje. Gotovo da se ne može piti. Deca su žedna i traže hladnu vodu. Kupio im je po flašicu od pola litra i platio ih papreno. Dok je plaćao vodu i psovao prodavce, granicu, letovanje i sve što mu je padalo na pamet, obratila mu se neka žena koja je stajala iza njega pred kioskom. Zamolila ga je da svoju nervozu ne prenosi na ostale, koji su u istom sosu kao i on. Nervozan i besan, zaustio je da na ženu sruči najgore psovke sa porukom da mu se ne meša u život, i da ako joj se nešto ne dopada, može slobodno otići na neku drugu planetu. Međutim, u trenu se ujeo za jezik. Njene oči, pogled i prijatna spoljašnjost su ga gotovo potpuno anestezirali. 

- Izvinite, malo sam nervozan.

- Svi smo nervozni, ali kao što vidite, samo vi psujete.

- Pa kad su svi mutavi, šta da im radim?

- Prenosite nervozu na decu.

- Moja deca, moja nervoza. Ako im se ne sviđa, neka promene oca. Pitaću ih kako bi im bilo sa nekim drugim.

- Deca se unervoze od vas, pa vam natovare još i svoju nervozu na vrat. Ne zanimaju me deca. Vi se smirite, sebe radi.

Bilo mu je čudno što žensko ne drži stranu deci, ne prodaje mu materinski instinkt, već se brine za njega. I, već mu je bila simpatična. Razmenili su još par reči i uputili se svako ka svojim kolima. Njena su bila dva auta iza njega. Ona je vozila, a dve odrasle ćerke, su se zabavljale telefonima. Njegova deca tek treba da postanu mali autisti koji će ceo život svesti na ekran telefona. Njene ćerke su već odavno zaboravile šta znači druženje uživo. Njegova žena je i dalje zvocala. Podelio im je vodu i okrenuo se ka ženi iza njega. Stajala je pored svog auta, rukom zaklanjajući sunce iznad očiju. Gledali su se neko vreme. I dalje je bila smirena, zgodna i raspoložena za komunikaciju. 

Konačno su prešli granicu i nastavili put. Nije hteo da stane na prvu pumpu jer je gužva bila neznatno manja nego na granici. Produžio je do sledeće, gde je parkirao u hladovini i pustio ženu i decu da rade šta hoće, samo da ih ne gleda. Na granici mu je bilo svega dosta, sad mu je već bilo i previše. Dok je polivao glavu na česmi pored nekih kamiona, začuo je ženski glas iza sebe:

- Ne zatvarajte slavinu, moram da ohladim glavu.

Okrenuo se i video ženu sa granice. Smešila se i zamolila ga da joj pridrži šeširče dok kvasi kratku kosu i vrat. Imala je tanak vrat, taman za ljubljenje. Poželeo je da to i ostvari, ali se suzdržao i vratio joj šeširče.

- Hvala na pridržavanju šešira - rekla je kroz smeh.

- Nema na čemu, ja inače svaki dan pridržavam šešire - odgovorio je ljubazno.

- Gde si se zaputio sa familijom, šeširdžijo?

- Na Lefkadu, radoznali psihoanalitičaru.

- Tatjana, pica majstor - ispalila je kao iz topa i pružila mu ruku.

- Slaviša, klima majstor. Gde ti je picerija?

- Ja sam ginekolog.

- Kad žene uđu u klimu, ja ih popravljam. Inače sam saobraćajni inžinjer i radim u struci.

- I mi idemo na Lefkadu. Voziću iza tebe, ako ti ne smeta. Već sam prilično umorna, pa će mi biti lakše.

- Samo izvoli, vozićemo po ograničenjima. Trebalo bi da stignemo pre mraka.

- Nidri.

- Agios Nikolos.

- Potrudiću se da te sretnem, klimadžijo.

- Čekaću te, pica majstore.

Razmenili su telefone i posedali u kola. Stigli su pre mraka, kako je on i planirao. Par dana kasnije, otišao je sa porodicom na jednu peščanu plažu van mesta u kome su boravili. Kao da su se dogovarali, njen auto je bio parkiran negde na pola plaže. Primetio ga je i parkirao desetak metara dalje. Ona je sama ležala na peškiru. Ćerke su vrtele telefone u kafiću iza plaže. Posadio je ženu i decu ispod drvceta i bacio pogled na pica majstora. Pozdravili su se očima i jedva primetnim klimanjem glavom. Deca su odmah uletela u vodu, žena je počela da viče na njih da paze. Deca su jurcala preko tuđih peškira, žena se drala da paze gde trče... Predivan dan na plaži.

Na krivini, pre nego što put izbije do peska, nalaze se vetrenjače. Stare, polu srušene, sada su atrakcija za turiste. Nekada su bile mlinovi za žito i masline. Od drvceta, u čijoj minimalističkoj hladovini je ležala njegova žena, do vetrenjača ima preko kilometar i po. Taman da se prošeta i ne gleda ženu i decu. Rekao je ženi gde ide, ali dovoljno glasno da je i pica majstor čula. Ženi se ta informacija odbila od glave i nestala u beskraju svemira. Kuckala je porukice na viberu. Mogao je da ide na mesec, sve dok je plaćao kafe, vodu, suvlaki, giros, sokiće... Lidl je bio nezaobilazna destinacija na putu ka apartmanu.

Krenuo je putem ka vetrenjačama. Tako će nestati iz ženinog vidokruga kroz 200 metara. Tatjana se lenjo digla sa peškira i dobacila ćerkama da ide do vetrenjača. I njima se ta informacija odbila od lobanje i pridružila se njegovoj informaciji na putu ka nepoznatim svetovima van vidljivog svemira. Ni njegova žena, ni njene ćerke nisu bile zainteresovane gde odlaze sve dok su novčanici na vidiku. Gotovo u glas, ne dižući pogled sa telefona, sve tri su dobacile da im donesu sladoled na povratku. Posle 200 metara, Tatjana i Slaviša su nestali. On je stao iza nekog kombija da je sačeka. Nastavili su put zajedno, ne progovarajući ni reč.

Tek kad su dobro odmakli, prešli su sa puta i vrelog asfalta na hladan pesak tik pored vode. Na toj udaljenosti ni njegova žena ni njene ćerke nisu mogle razaznati ko se kreće pored vode. Tu su počeli da pričaju. Ona je udovica, njemu je ovo drugi brak. Ona radi kao konj jer izdržava sebe i dve studentese, navikle na lagodan život dok je otac, za života, mlatio pare. On radi kao konj jer izdržava porodicu. Žena ne radi, ali troši kao da radi za dvoje, jer je njen otac mlatio pare i davao joj džeparac veći od mnogih plata. On ozbiljno razmišlja da drugi brak pretvori u drugi razvod. Tatjana ozbiljno razmišlja da studentese šutne negde da rade. Sasvim spontano, uze njegovu ruku. 

- Ti me zaista ne prepoznaješ, ili se praviš blesav? - Upita ga.

- Ne... - zbunjeno ogdogori.

- Tatjana. Mala Tanja. Išli smo zajedno u osnovnu školu.

Stao je, odmakao se, pogledao je i nasmejao se  - mala Tanja iz oficirske zgrade pored samiške?

- Aha... - kikotala se.

- Ubio me bog ako sam te prepoznao. Pa jebote gde si nestala?

- Udala sam se još na faksu, razvela se, opet se udala, izrodila one dve i ostala udovica. Sedam godina sam sama.

- Ja sam se oženio, razveo, opet oženio i sad sam u... - Tranziciji - preseče ga ona.

- Tako nekako. Nemaš pojma koliko mi je drago što smo se videli.

- Pa lepo smo se držali za ruke posle škole - reče ona i jače stisnu njegovu ruku.

Hodali su plažom polako, prisećajući se detalja iz mladosti. Kao klinci, "furali su" jedno vreme, a onda su se rastali pred polazak u gimnaziju. Otkrivali su svoje tajne i želje, žalosti i sreće tokom tri decenije koliko se nisu videli. Dok su preskakali dvorac od peska, koji je pravio neki tata sa sinčićem, pridržao ju je da lakše doskoči, a odmah zatim zagrlio. Tata, graditelj dvorca, ih je popreko pogledao, te su se udaljili od peščanog zdanja. I dalje zagrljeni, zastali su par desetina metara dalje. Gledali su se dugo, ćuteći. Skoro da se čulo kako im srca jače udaraju. 

Nije hteo da ispadne kako koristi situaciju i napada je. Stoga se smešio i čekao da ona načini prvi korak. Ni ona nije htela da ispadne kako mu se nabacuje da bi okončala samoću ili našla surogat tatu za dve odrasle ćerke. Zato je tišina potrajala. Samo su im se oči caklile na podnevnom suncu. Najzad, želja i nagla navala emocija odneše pobedu nad iščekivanjem. Malo je sagnuo glavu, ona se ispravila, popela na prste i usne im se spojiše u poljubac. Grlio je njeno sitno telo u kupaćem kostimu, ogrnuto velikom maramom. Milovala ga je rukama po leđima i privijala se uz njega. U jednom minutu su preskočili tri decenije i od klinačkog držanja za ruke, prešli su na ljubavni zagrljaj koji je obećavao uzburkane dane pred njima. 

Konačno su stigli do vetrenjača. Usput su svaki čas zastajali i ljubili se. Svakim poljupcem, strast je bila jača, a želja veća. Kao i u osnovnoj školi, hemija između njih je radila punom parom. Kao da su im tela namagnetisana, nisu mogli da se odvoje iz zagrljaja. U senci prve vetrenjače su se poljubili tako strasno, da je na njegovom šortsu  merač želje odmah pokazao zavidnu vrednost. Primetila je šta se desilo i još jače usisala njegov jezik. Ljubili su se tako jako da su im se zubi sudarali. Ni ruke više nisu mirovale. Lutale su telima u potrazi za mestima na kojima se slast pretvara u želju. Sigurno bi već tu, u senci vretrenjače, skočili jedno na drugo i završili u silovitom seksu, da se nijsu pojavila dva para penzionera sa foto i slušnim aparatima. Iznenadna najezda pohovanih baba i izbledelih deda sa rasčešanim ubodima komaraca po nogama između otečenih vena, ubilo je na trenutak želju da se upuste u razuzdani seks. 

Krenuli su ka sledećoj vetrenjači, udaljenoj nekih stotinak metara. Drhtala je. Žudnja za njim je bila ogromna. Njegov merač želje nikako nije hteo da se resetuje već  je prkosno pokazivao skoro vršnu vrednost. S obzirom da su bili sami, ako se ne računa gerijatrijska ekskurzija u belim čarapama i sandalama, nije im smetalo što se iz aviona vidi kakve su im namere, čim nađu malo mesta bez peska i zaklonjeno od vetra. Druga vetrenjača je pružala savršeno utočište za ljubavnike, a i mnoge druge sa raznim potrebama,  jer je bila pod krovom. Nažalost, većina je to iskoristila u skorije vreme, pa je unutrašnjost bila prepuna papirnih maramica, salveta, istrošenih prezervativa, špriceva i suvih gomilica minulog rada probavnog trakta. 

Besni što im se ne da, ljutito su požurili ka trećoj vetrenjači. Treća sreća, kako se to kaže. Do vrha su vodile zavojite stepenice oko konusnog zida. Nije bilo krova, ali je plafon od debelih greda i dasaka još uvek čvrsto stajao, baš kao i njegova okemenjena kita, preteći da pocepa šorts. Ispod kupaćeg kostima, njene bradavice nisu mnogo zaostajale za tvrdoćom jarbola koji gotovo da nije ispuštala iz vida. Ustrčali su uz uske stepenice, provukli se kroz otvor na plafonu i našli se pod vedrim nebom. Od pogleda sa zemlje, štitio ih je zid na kome je nekada počivala krovna konstrukcija. Nije bilo maramica, prezervativa, ostataka varenja. Bacili su se na pod, u divljem zagrljaju. Nisu im smetali pesak, podnevno sunce koje prži sve ispod sebe i vetar koji nosi sitnu prašinu. 

Valjali su se po prašnjavim daskama, zubi su im se i dalje sudarali, jezici palacali. Pokidao joj je gornji deo kostima i bacio ga preko zida. Divljački je nasrnuo na bele dojke i tamne bradavice koje su štrčale. Sisao ih je, grizao, stiskao rukama. Ona se okrenula i uzela njegovu muškost u usta. U jednom jedinom "zalogaju" ga je usisala do grla. Nokte mu je zabila u guzove i nabijala glavu na kolac iako više nije bilo ni milimetra van njenih vrelih usana. Ječali su u sladostrasnom klupku tela i udova. Sama je skinula donji deo kostima, za svaki slučaj. Racio je još uvek po malo radio. Više nije bilo odeće da ih sputava. Sa dojki, spustio se ispod stomaka i istim žarom, kakvim je ona sisala njegov jarbol, lizao pohotnu raselinu između njenih nogu. Klitoris, kao zrno nara, trzao se pod naletima nejgovog drhtavog jezika. Pri svakom trzaju, iz njegnih grudi bi se oteo uzdah zadovoljstva. Sokovi strasti su se slivali niz njegovu bradu iako se svojski trudio da proguta što više. To ga je, u ovom trenutku, žestoko uzbuđivalo. Sa ženom je to retko radio, a sokovima nije bilo ni traga. Zato je sada uživao u svakom trzaju njenih kukova, svakom stisku ribice, željne muškog mesa i svakom gutljaju slankastog soka. 

Najzad se okrenula i legla na leđa, nogu visoko podignutih ka nebu. Vukla ga je na sebe želeći da je ispuni od malih usmina do grla. Htela je da ga oseti u sebi, da oseti kako je širi dok se glavić probija u mokru, vrelu i zadivljujuće tesnu ribicu, s obzirom na dva porođaja. Uleteo je bez zadrške, jako i do kraja. Gotovo joj je izbio dah. Zarila je nokte u njegova leđa i povukla ga još više na sebe. Osetio je njenu želju i nastavio da udara glavićem u dno. Uhvatio ju je za noge i nadlakticama joj raširio kolena, a šakama je ščepao za kukove. Hteo je da je raznese kitom nabijenom duboko u vrelu utrobu, preko granice bola. Ječala je od bola i slasti. Bio je krupan zalogaj za zapostavljenu ribicu. Ali nije htela da ga pusti. Godinama je razmišljala šta je sa njim, gde je, šta radi, ima li koju? Želela ga je, žudela za njim i konačno, sasvim slučajno, ima ga na sebi i u sebi. Suviše lepo, da bi malo bola sprečilo potpunu slast. Skoro da ga je gonila da je nabija i puni.

Bližio se njen vrhunac. Osetio je stiskanje ribice, nokti su bili sve dublje u koži njegovih leđa. Izvila se, a zatim bubnula leđima o daske na kojima je ležala. Krenuli su talasi slasti. Svršavala je u trzajima i uzdasima koji su pristizali jedan drugog. Dograbila ga je za glavu i bukvalno ga ujela za jezik, a zatim ga je pustila i ostala otvorenih usta da hvata dah. Nekako se iskontrolisao i odložio orgazam dok se njena bura makar malo ne stiša. Hteo je da uživa u njenom vrhuncu. Pljesnula ga je rukom po dupetu i povukla na sebe. Počeo je da prska vrelo seme i da je puni ne razmišljajući ni o čemu. Morao je to da uradi tako jer godinama sanja o tom trenutku. Zamišljao je kako li to izgleda sa njom, i upravo se uverio da njegova mašta nije u stanju da izmašta sve što je osetio. Višak semena je cureo iz nje i slivao se niz guzu na daske. Još nekoliko jakih trzaja je prethodilo potpunom miru. Ležao je na njoj, lica zabijenog u njen vrat. Nije hteo da je pusti. Stiskao ju je rukama, prstima joj mrsio kosu i upijao njen miris. Isto je mirisala kao i nekada, ali sad sa dodatnom aromom pohotne žene koju je upravo napunio semenom. 

Pokušao je da se uspravi ali je zaurlao od bola. Nije ni primetio da mu se iver zabio u koleno dok je klečao nad njom. I drugo koleno mu je bilo krvavo od peska. Polako, oslobodio se ivera i oboje su se podigli uza zid. Privila se uz njega, a on je zurio u talase preko njene glave. Najzad su se povratili iz zanosa, obukli šta je kome ostalo od odeće, i uputili se ka drvcetu i kafiću. Zagrljeni i dalje, hodali su polako ka svojim usudima. Šepao je, a krv mu je curkala niz obe cevanice. Primio je anti tetanus par godina ranije kad se iskasapio po stopalu pored nekog bunara. No, to ga uopšte nije brinulo. Nisu ni nju brinula njegova krvava kolena i njena odrana leđa. Nije razmišljala ni o gornjem delu kostima i golim grudima koje su se njihale u hodu, prekrivene maramom. Stali su na putu u tračicu hlada koji je pravio zid neke kuće. Ljubili su se nežno i dugo. Ruke su im ponovo lutale telima kao i kad su išli ka vetrenjačama. Ćutanjem su jedno drugome kazivali svoje brige u slutnje. Blago ju je odgurnuo od sebe, pomazio po kosi i pitao:

- Hoćeš da furamo?

- Da - odgovorila je tiho i nasmejala se.

- Hoćeš da se vidimo sutra?

- I preksutra i naksutra i kad god me poželiš.

- Sačekaćeš da sredim situaciju u kući?

- Čekala sam do sad, što ne bih još sačekala?

- Nije te bilo nigde pa sam izgubio nadu.

- Znam. Izvini, zajebala sam stvar.

- Ne želim samo seks sa tobom.

- Ni ja sa tobom, želim sve pre i posle seksa.

Nastavili su držeći se za ruke do mesta odakle bi mogli da ih vide ćerke i žena. Ljubnuli su se pre rastanka, pa se sa malim rastojanjem pojaviše iza krivine. Stali su kod frižidera sa sladoledom i u glas povikali svako na svoje, koji sladoled žele? Nasmejali su se i poneli kornete. Sutra su se videli na istom mestu u isto vreme. Preksutra su se videli u Lefkasu dok su žena i ćerke bile zaokupljene blejanjem po izlozima u pešačkoj zoni, a njih dvoje su točili gorivo. Do povratka kući, videli su se još nekoliko puta i niko ih nije ništa pitao. U Beogradu, ćerke su pitale Tanju kad će dovesti onog sa Lefkade da se upoznaju? Slavišu je žena pitala da li se slaže da decu viđa svakog drugog vikenda i tutnula mu papir za razvod da ga potpiše. Po savetu svog advokata, pristao je da plaća neku sitnu alimentaciju i da joj da auto. 

Tatjanin auto je mnogo bolji od njegovog, ćerke su ga prihvatile kao ortaka, njegova deca Tanju zovu "majstor" iako nemaju pojma zašto. Tako su čula od oca. Njegova žena traži majstora za turbinu od motora jer njen dečko, sa kojim se kresnula pre polaska na Lefkadu i odmah po povratku sa letovanja, ne zna ko to popravlja. Na trećoj vetrenjači već dve godine stoji urezano u dasku na podu T+S.

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 11 Okt, 2017
• bgtropic
• 9 glasova
• 1271 pregleda