U Beogradu
Bio je Mart i dosla sam u Beograd. Imala sam dve prijateljice sa kojima sam zivela i odrzavala kontakte jos od studentskih dana. Kako sam sve redje dolazila u Velegrad, svaka se na svoj nacin trudila da mi ucini boravak sto interesantnijim i uvek smo nesto slavile – propustene rodjendane, tzv.8.mart, bolji posao. Ovog puta povod za to je bila Marinina magistratura, izlazak u Casinu i slusanje omiljenog joj ga Tonija Cetinskog; zurka u poznatom i manje znanom drustvu, pijancenje subotom uvece…
O Nikoli nisam nikom pricala. Kao da bih nesto i mogla? Odmah nakon naseg prvog vidjenja, dobio je ponudu za bolji posao i uz pomoc svojih prijatelja otisao u Svajcarsku. Prvo mi nije bilo jasno Zasto; te godine je jos puno mojih prijatelja otislo trbuhom za kruhom u beli svet; ali sam znala da On nije od tih! Imao je i ovde odlican posao u IT sektoru jednog od Javnih preduzeca; sa fiksnim radnim vremenom, stizao je toliko toga da odradi privatno; ziveo je u svojoj kuci i bila sam ubedjena da je dovoljno i materijalno situiran, da moze sebi i svojima da obezbedi sve sto zeli. Sto sam vise razmisljala o tome – shvatala sam da; nikada nemozemo znati sa sigurnoscu, sta kog coveka tera na neke radikalne zivotne odluke i kako je vreme odmicalo samo sam mu se vise divila i molila Boga da uspe u svojim namerama! Znala sam da ce proci dosta vremena, pre nego sto se ponovo oglasi. Nakon tri meseca mi je poslao prvi mail; opisao svoje prilagodjavanje sredini, uslovima na poslu, okruzenju. Osim cestitki za praznike, dobijala sam povremeno i slike mesta u kome je ziveo, stana u kome je boravio i ponekog izleta ili avanture koju bi napravio za svoju dusu. Nije mi smetalo sto su mail-ovi stizali neocekivano, neuredno bez toka radnje koja bi mi pokazala svu trivijalnost zivota cak i u savrseno uredjenom drustvu. Znala sam da mi pise Kada ima potrebu za tim i kada samnom zeli nesto vazno da podeli. Bila su mi dragocena ta dopisivanja; jer iako dijametralno razlicitih karaktera, ispostavilo se da volimo iste knjige, slusamo slicnu muziku i mozemo da se nadjemo na pola puta oko filmova; da oboje ginemo za svoje porodice i da nam je jos uvek sveto ono sto je drugima postalo staromodno. Naravno da je bilo i peckanja po pitanju emotivnog zivota, ali kulturno i na finjaka;
“Kako bi bilo lepo kad se vidimo da…” sa sve eksplicitnijm opisima zelja i mastarija koje smo samostalno u svojim glavama isprojektovali. Kao i svaki drugi muskarac, Nikola je bio vizuelni tip i lozio se na razlicite vrste pornografije i suptilno mi je slao omiljene klipove seksualne konotacije i omiljenih mu poza…
Bilo je vec podne, kada smo iole dosle sebi od bancenja sa drugarima. Kafa nas je tek razbudila, a jelo tj. ostaci od prethodne veceri teralo na povracanje, smeh i prepricavanje budalastina koje smo izvodile. Nebulozne slike, kao dokazi su vec kruzile netom. Znala sam da vreme tako brzo prolazi i da mi nikada nije dovoljno sati u Bg-u i napomenula sam Marini da moram da proverim prevoz i ranije se vratim kuci.
“Moramo da odemo jos na jedno lepo mesto, pre nego sto odes?”- rekla mi je. Bila sam zatecena tonom kojim mi je rekla To – Lepo mesto i pretpostavila sam da postoji citava istorija dogadjaja na Tom mestu i znajuci koliko je teska po pitanju emotivnog vezivanja, radovala sam se da cujem pricu o Tom nekom ko je za pocetak iz Bg-a i ko je uspeo da osvoji srce moje drugarice. Lepo smo se doterale i izasle. Mislila sam da cemo samo prosetati Blok nize i izaci na reku; ali je Marina imala drugacije planove. Odvela me je na Zemunski kej i dok smo setale sturo ispricala ko je misteriozni Gospodin, Zasto jos ne mogu da ga upoznam itd. Prosetale smo tek malo da udahnemo miris reke i divimo se Dunavu u punoj velicini i snazi. Pocelo je da duva i spremala se i dosadna kisa, pa smo brzo sele na splav preko puta hotela Jugoslavija. Bilo je To, dobro i njeno mesto – luksuzno opremljeno razlicitim stolovima, separeima i foteljama koje su trebale da odaju domacu atmosferu; da se zavalis i utones u citanje dnevne stampe - knjige ili caskanju na sedeljci sa prijateljima. Da li zbog njene neprestane price o ljubavi, pogleda na ogroman uzburkan Dunav, ususkanost tog prostora, kvalitetno vino koje sam pijuckala ili samo cinjenica da praznujem u njegovom gradu – poslala sam Nikoli kratku sms poruku:
“Pozdrav iz BGa”. Pretpostavljala sam da ne moze dobiti odmor dok ne istekne 6 meseci, da nije planirao dolazak kuci i da mi je samo spomenuo d a ce mozda “doleteti” na kratko, zbog nekih porodicnih obaveza letos. Marina me je upitno pogledala kada sam za nepunih 15 minuta odskocila sa stolice i istrcala da se javim na telefon. Majo… zanemela sam; nisam bila u stanju da pitam ista i samo sam slusala dok je on govorio da se nesto iskomplikovalo i da je urgent hitno morao da se vrati i zavrsi kuci; da je stigao u cetvrtak noc i da bi mi se sigurno javio da se vidimo, pre nego sto se ponovo vrati natrag.
“Gde si?… stizem za sat vremena”.
“Nisam sama”- izaslo je iz mene.
“Nema veze, stizem pa cemo da pricamo?!” Vratila sam se i nevesto pokusala da odglumim pred Marinom, da eto koincidencije neko koga nisam videla skoro godinu dana dolazi i svakako sam zelela da ih upoznam i bezveze u krug. Na moje seprtljanje Marina je samo podigla obrvu i dodala
“Idem ja, videcemo se iduci put i po planu” – skoro da je krenula. Ponovo sam skocila sa stolice i rekla joj da se ne pomera; da to nije nista vaznije od naseg prijateljstva i da cak i da ima nesto… necu da imam tajni pred njom. Svega od njegovog dolaska posle se secam kroz maglu. Znam da me je ovlas poljubio u obraz kad je usao i kao da je to sasvim normalno i da se nismo videli od juce; da sam ih upoznala i pretstavila u kratkim crtama da pojasnim koliko su bitni; da me je netremice prozdiruci ocima pitao za sve moje i najsvezije dogadjaje iz svakodnevnog zivota; da je sa Marinom razgovarao bas kao da su prijatelji koji se znaju dugo o poslu u banci, zivotu u Beogradu i Inostranstvu… Secam se da sam sturo odgovarala na pitanja, da su mi misli navirale i da sam sedela opcinjeno posmatrajuci njegove prste, uzivajuci u njihovoj komunikaciji i vodeci sopstveni rat. Popili smo jos jedno pice. U medjuvremenu se spustao i mrak, Marina je cekala moj znak za polazak i nevesto sam pocela da spremam odstupnicu.
“Ja cu je odvesti kuci!”- obratio se Marini, najnormalnije. Dobivsi oslobadjajuci znak, pozdravila se sa oboma; izljubila me i na uho dosapnula “Predivan je… srecnice!”. Namignula mi je i otisla poslavsi mi usput sms da joj javim sutra - Kako sam doputovala i sve socne detalje! Izasli smo ubrzo i mi posle nje, uputio me je ka parkingu gde mu je bio auto i dok sam stajala i cekala da klikne automatska brava prisao mi je, obuhvatio lice dlanovima i poljubio.
“Ovo sam cekao od samog dolaska ovamo” rekao je prelazeci mi jezikom preko oboda usana, potom preko zuba, trazeci moj jezik - pristanak i odgovor na poljubac koji je trajaooo i bio sve vreliji, uzbudljiviji. Niko, nikada me nije ljubio tako lepo, dugooo, s’punom paznjom i posvecenoscu trenutku prepustanja…
U kolima, sam mu rekla koliko sam iznenadjena i zbunjena njegovim dolaskom i da se zaista nisam nadala da cemo se sresti u Beogradu; kako je izlisno da me vozi kuci, da sigurno ima precih obaveza i da mogu sama… nabrajala sam kao pesmicu. Prekinuo me je:
“Majo, opusti se – da nisam zeleo i mogao nista od ovoga se ne bi desilo. Vozim te kuci.” Dok je pokusavao da nas izvuce sa vec zakrcenog parkinga i uputi se ka izlazi iz BG-a kradomice sam ga posmatrala ushicena njegovim izgledom i lezernoscu. Ispod tankog tamno plavog dzempera se nazirala bela majica i u skladu sa svetlim teksas pantalonama pristajala mu tako frajerski. Ruke je drzao cvrsto na volanu i tek u saobracajnoj guzvi sam primetila dozu tamnih obrisa na njegovom svetlom licu. Pripisala sam to brizi za sigurnost na putu i njegovom gnevu na saobracajnu guzvu. Plava kosa je bila razbarusena od vetra i ponovo sam videla sliku sebe kako jedva cekam da mu predjem prstima po kosi. Slusali smo Index radio i Jas am uzivala. Volela sam da vozim i da me voze. Uvek su to bila neka jaka kola – Mercedes, Opel, sada Ford. Iz sanjarenja me je prenuo njegov glas:
“Majo, nisam ti rekao da izgledas prelepo! Ta cvetna haljina ti posebno lepo stoji, a svidja mi se i taj V izrez i sto se se otkopcava od napred” – izazivao je.
Vec na prvom, dugom semaforu sam osetila njegov dah na vratu i vec poznati miris kolonjske vode. Sada je lizao i ljubio moju usnu skoljku, nezno prvo prstom a potom i jezikom mi prelazio preko linije vrata, pomerio mi kosu koja je strcala od vetra sa stane i mazio me toliko dugo da sam se pitala koliko to semafor pa moze da traje. Pokrenuo se nesto zustrije od ocekivanog, dok sam ja pokusavala da uredim rascupanu kosu i umirim se na sedistu tj.i speglam vec poguzvanu haljinu. Mislim da nisam umislila da je upalio i grejanje. Ali sam stvarno popizdela kada sam skontala da nas usmerava, sporednim, duplo duzim putem.
“Hocu da uzivam u tebi i da se vozamo, znam koliko to volis” – prokletnik, jos mi je citao i misli! Nisam volela taj put; bio je los i zaista nije imalo sta da se vidi na njemu; Srbija u svoj svojoj bedi… padao je mrak i nisam zelela da putovanje traje duze nego sto je potrebno. Nevoljno sam se zavalila u sedistu i pokusala da se skoncentrisem na pesmu “One Night Only”… bila mi je jedna od omiljenih. Nisam imala zelju da ometam vozaca; bilo mi je toplo I udobno; uzbudjivala me je samo njegova blizina i pogledi kojima sam kriomice prelazila preko njegovog uha, linije vrata, kljucne kosti. Trazila sam njegove usne, a pitala za njegove… da prica, da uzivam u njegovom glasu. Izgledalo je da ni njemu nije bilo do price, vec je posegao za mojom rukom. Dok mi je milovao prste, a ja odmeravala kako se moja ruka uklapa u njegovoj, a isto uzvracajuci dodir… slucajno mi se pogled usmerio na njegovo medjunozje. Mislim da mi se oteo prvi spontani osmeh te veceri! Bila sam i vise nego zadovoljna sto sam proizvodila tako pun i ocevidan efekat; sto nisam jedina koja se muci sa utrinom koja przi. Bila sam vec obilno vlazna i sam pogled na ispupcenje njegovih pantalona mi je davalo snagu da se i sama okurazim!
“Da li Ti je potrebna pomoc sa tim?” - izazovno sam ga pogledala pokazujuci na njegovu muskost, malo mu se priblizivsi i tek malo oblizujuci usne. Dobila sam odsecno NE i ono mi je toliko zaparalo usi da sam se brzo povukla u svoje sediste i nemo posmatrale kuce pored kojih smo prolazili. Neko vreme smo samo cutali i slusali muziku sa radija, kada sam osetila Nikolinu ruku na kolenu. Ukocila sam se, ali mu i dopustila da vidim sta namerava dalje. Kada je njegova ruka krenula na gore, puls je poceo da mi se ubrzava i znala sam da igra igru. Progutala sam knedlu i pokusala da ne razmisljam o njegovom dlanu na mom kvadricepsu. Znala sam da ce “poludeti” kada oseti veliku cipku samodrzecih carapa i da se sprema uragan. Iskoristio je naredni semafor, da me ponovo poljubi, dahom najezi po vratu i promrmlja,
“Mmmm mirises tako dobro; sta je to?”
“Burrberry-jev Body Tender”, odgovorila sam ponosno jer sam bila ocarina svojim novim parfemom. Ruka mu se sada penjala i postajala opasna. Drhtala sam i ocekivala jos komentara. Ugrizao se za usnu i sam otkrivsi krajnju liniju kojom se zavrsavala cipka samodrzecih carapa. Utisnuo je prste samo jace u meso ispod haljine, grabio, stezao. Potrazio me je poljupcem, pa sam se okrenula blize njemu. Posegnula sam rukom da ga uhvatim za vrat, prodjem prstima kroz kosu i privucem sebi. Zastenjao je i osetih podrhtavanje njegovih prsa i odobravanje. Krenula sam da mu rastezem dzemper i povlacim majicu ne bih li dosla do onog udubljenja izmedju kljucne kosti… zelela sam da ga pitam, sta mi to radimo ovde i sada na sred puta. Umesto toga iz mene je izaslo samo upitno, Nikolaaa! Ali on je rukom vec stigao tik do medjunozja. Prsti su mu se vijugavo kretali po mojim bedrima, pa klizili na gore. Kad mi je jagodicama prstiju presao preko pubisa, pocela sam da drhtim, nesvesno razdvajam tek malo noge.
“Reci mi sta zelis, Majo? Ne plasi se. Necu te povrediti. Ucinicu da se osecas bolje nego ikad pre u svom zivotu. Samo mi reci?!”- nabrajao je. Osetila sam njegov prst na savu mojih tangi, na samom obodu moje srzi. Dodir se spustio, pa ga je vratio nagore. Drhtala sam i reci su izletele “Dotakni mi pickicu. Stavi svoje prste u mene. Dovedi me do vrhunca!” Osetila sam njegov dodir na prevojima i kako mi trlja kratko podsisane pubicne dlacice. Prstom je presao niz moj otvor, zatim se vrati nagore, klizeci tako gore - dole. Vise puta je tako uradio, svaki put vrhom prsta ulazeci dublje. Kada se primirio sa jednim prstom jedva malo u meni, morala sam da se obuzdam i ne pocnem da uvijam kukovima i nabijam se na njega. Trebalo mi je vise dodira… A onda kad sam se spremala da opsujem, skliznuo je prstom dublje u mene. Drzao mi je prst cvrsto medju usminama i morala sam da se ugrizem za usnu da ne ispustim glas kada mi je jastucicem kaziprsta trljao klitoris. Jednom rukom sam se drzala za naslon sedista, a drugom stiskala njegovu misicu. Kukovi su mi se naizmenicno podizali i spustali, krecuci se u ritmu njegovog prsta. A onda mi je iznenada uronio prst u kanal u vlaznost i vrelinu.
“Boze, Majo tako si… vlazna, vrela i uska!” Kruzio je i dalje po mom savim prokrvljenom ispupcenju i ja sam zelela da jecim, psujem, Bozeee…
Tu sam, odgovorio je i nisam mogla da se ne nasmejem opasci. Nikolini prsti su tada sve snaznije klizili u mene, sve dublje, povlaceci se, rasipajuci sokove preko mog klitorisa, uranjajuci, krecuci se preko mene, kruznim pokretima vise puta, pa opet uranjajuci… uvijala sam se, odizala od sedista, trazila olaksanje. Kada je video da sam na ivici da eksplodiram, Nikola je “slucajno” skrenuo kolima sa puta u blizini neke pumpe; pohlepnim ustima gutao moje bespomocno stenjanje, ljubeci me i stimulisuci mi klitoris, stipkajuci ga dok se nisam izvila u luk, primila njegove prste najdublje moguce usput uspinjuci me do takvih visina za koje nisam znala da su moguce. Naposletku moje telo vise nije moglo da izdrzi i zalepila sam se za sediste potpuno oduzeta.
“Hoces da popijes, pojedes nesto?” – Izasao je brzo i jos brze se vratio sa pumpe sa punom kesom necega za grickanje i Starkovih bananica i od svega uzela sam halapljivo da pijem Rosu. Nastavio je da vozi, smekerski mi namignuvsi i kucnuvsi moju flasicu vode svojom Coca colom;
“Ziveli, za prijatan pocetak i nastavak veceri” Zinula sam u cudu, nastavak… ima jos?!
- 19 Maj, 2016
- 8179 pregleda
Prelepo napisano, jedva cekamo nastavke